Велика Плана

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Велика Плана (вишезначна одредница).
Велика Плана

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Општина Велика Плана
Становништво
Становништво (2011) Decrease 16.088
Положај
Координате 44°20′03″N 21°04′36″E / 44.334022, 21.076714
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 107 m
Велика Плана на мапи Србије
{{{alt}}}
Велика Плана
Велика Плана на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11320
Позивни број 026
Регистарска ознака ВП


Координате: 44° 20′ 02" СГШ, 21° 04′ 36" ИГД

Велика Плана је градско насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 16.088 становника (према попису из 2002. било је 16.210 становника).

Географске одлике и природни ресурси[уреди]

Манастир Покајница код Велике Плане

Велика Плана се налази на левој обали Велике Мораве. Кроз Велику Плану пролази ауто-пут Београд - Ниш као и пруга Београд - Ниш - Скопље.

Земљиште

Најзначајнији природни ресурс општине Велика Плана је земљишни фонд, кога карактерише геоморфолошка хомогеност, висока потенцијална плодност и испресецаност воденим токовима. Под пољопривредним земљиштем налази се 30,000 ха или 87% територије општине. Обрадиво земљиште заузима 23,100 ха или 77% површине општине (оранице, воћњаци, виногради). Шумске површине се простиру на 3,200 ха или 10% површине општине. Од укупне територије општине Велика Плана, плодно зеmљиште (алувијум, алувијална смоница и гајњача) зузима 91% територије (31,500 ха), средње плодно земљиште (смоница у огајњачавању, гајњача у оподзољавању и делувијум у огајњачавању) заузима 9% територије (3,000 ha), а неплодног земљишта нема.

Клима

Великоплањанска општина се налази у континенталном климату умерених ширина. Ову констатацију поткрепљују чињенице:

  • просечна годишња количина падавина око 600 - 650 mm\m2
  • просечна годишња температура 11 °C;
  • просечна влажност ваздуха се креће око 70%;
  • просечна надморска висина креће се око 100m.

Општина Велика Плана спада у аридна подручја, где се сваке године у периоду интензивне вегетације јавља недостатак земљишне влаге и поред тога што речни токови и подземни слојеви обилују водом која се може користити за наводњавање. Јужни, југозападни, југоисточни и западни ветрови су доминантни и директно су одговорни за климат ове области. Утицај ветрова се огледа у деловању кошаве током касне јесени, зиме и пролећа (до 140 km/h), када знатно расхлађује ваздух. Северац у току лета појачава сушу, а јужни ветрови интензивно дувају у рано пролеће и знатно исушују земљиште и ваздух.

Хидрографија

Кроз Великоплањанску општину протиче највећа домаћа река Србије, Велика Морава и њена највећа лева притока Јасеница као и река Рача. Велика Морава је дефинисала живот и рад људи ове регије, а нарочито у сеоским срединама где се људи баве пољопривредом.

Рељеф

Рељеф је јасно издиференциран на две целине: Алувијална раван Велике Мораве је настајала хиљадама година дуге геолошке прошлости изливањем реке и изношењем плодног муља на ниским обалама у доњем току реке. На алувијалном земљишту данас се узгајају житарице, крмно и индустријско биље. Заталасано побрђе је прошарано са неколико типова земљишта од којих је најдоминантнија смоница. Овај тип земљишта је највише, али и недовољно искоришћен у воћарству и виноградарству.

Заштићена природна добра

Заштићена природна добра на територији општине Велика Плана су: Храст на Копоринскоm путу; Радојковића храст (лужњак) у атару села Доња Ливадица и група од 12 стабала (храст лужњак) у порти Цркве у селу Лозовик.

Историја[уреди]

Велика Плана је старије насеље. Помиње се у време Аустријске Србије као насељено место под именом Plana. Раније је ово насеље било и Селишту, поред Мораве, одакле су се преместили на данашње место због сталних поплава и померења Моравског корита. Старо гробље из доба када је Плана била у Селишту, поред Мораве, лоцирано је у Гложи. Ту се налазе споменици из 1761. и 1764. године. У Буковици су се ископавали прстење и кости, а има трагова од зидина у непосредној близини налази се црквина и остаци некадашњег манастира. И овде има трагова од старог гробља. У атару Велике Плане је и манастир Копорин, за који народ мисли да га је подигао деспот Ђурађ, мада историјска наука сматра да је то учинио Деспот Стефан, који је највероватније ту и сахрањен (а и ктиторски натпис је такав).

Године 1732. помиње се у Плани кнез Дмитар, тада је село имало 26 домова (хлебов). Године 1818. Плана је имала 98 а 1822. г. 111 кућа. Године 1846. у Плани је било 182 куће, а по попису из 1921. г. Плана је имала 995 кућа са 5107 становника. Из Црне Горе су преци Татинаца (Стефановића) и племена Мијатовића: Славнића, Радисављевића (Павловаца), Радосављевића, Радојковића и Петронијевића. Од Сјенице су Деспотовићи, са Косова су дошли Недељковићи, Шулкићи, Јеремићи (данас разним презименима), затим има у знатном броју досељеника од Видина, из Полетковца, из крајинске Копривнице, од Параћина, из околине Крушевца. итд. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Једна од најстаријих зграда у Великој Плани је породична вила Клефишових, изузетних архитектонских карактеристика.

Привреда[уреди]

Велика Плана била је позната по кланичној индустрији. Прво је фирма Клефиш и Зојс 1889. основала кланицу за свиње, пернату живину и извоз јаја, а већ следеће године то је урадио и Вилхелм Шумахер. До почетка Првог светског рата обе кланице су напредовале и осавремењивале се. У периоду између два светска рата подигнуте су још две кланице: Тонија Клефиша и ортачка Мике Јовановића из Велике Плане са Бранком Станишићем из Београда. После Другог светског рата у Великој Плани се осавремењују циглана „Прогрес“, фабрика наместаја „Звезда“, „ИПК Србија 10. октобар - индустрија меса Плана“, „Перкон“, млинско-пекарско и трговачко предузеће „Напредак“, „Гоша-монтажа“, штампарија и многа друга предузећа и продавнице.

Лидер у привреди Велике Плане данас је циглана „Прогрес АД“.

Туризам[уреди]

Остаци старог жабарског моста на Великој Морави
Вила породице Клефиш, некадашња полицијска станица
Зграда нове полицијске станице

Туристичке активности се великим делом одвијају кроз рад Јавне установе Туристичко спортски центар „Велика Плана“ која организује послове свих облика рецептивних туристичких услуга, организације спортских програма за такмичарске и рекреативне групе, учешће у организацији културних, уметничких, спортских и других манифестација на подручју града и општине и информативно-пропаганду делатност за сопствене и туђе потребе. У припреми је оснивање туристичко-информативног центра,који ће имати информативну улогу за све субјекте који намеравају да посете општину Велика Плана. Манифестација „У славу великог вожда“ привлачи сваке године знатан број посетилаца. Манастири Копорин са почетка XV veka и Покајница из XIX veka као и црква брвнара у Крњеву су културно – историјске дестинације овог краја занимљиве за посетиоце. Најзначајнији сегмент у понуди и развоју туризма овог краја свакако представља етно село „Моравски конаци". У близини етно села налази се река Велика Морава са новим и старим срушеним жабарским мостом.

У периоду од 2000. до 2006. године дошло до пада у броју туриста док је број ноћења повећан у општини Велика Плана. Овакав тренд је био присутан и у Подунавском округу и у Републици Србији.

На 36 километара тока реке Велике Мораве, делу тока реке Јасенице, на вештачким језерима и језерцима насталим експлоатацијом шљунка и песка може се ловити мрена, бела риба, деверика, клен и скобаљ током целе године. Поред горе наведеног вида услуга општина Велика Плана поседује велике смештајне капацитете и може пружити услуге конгресног туризма, дневне обиласке култуно-историјских знаменитости, спортски туризам као и друге видове туристичких услуга. Укупан смештајни капацитет у општини Велика Плана износи око 553 лежајева.

  • Мотел „Лозовичка чесма“ са 16 лежајева
  • Мотел „Крњево“ са 52 лежајева,
  • Мотел „Велика Плана“ са 56 лежајева
  • Мотел „Стари храст” са 92 лежајева
  • Хотел „Плана” са 225 лежајева
  • „Моравски конаци” са 27 лежајева
  • Мотел „Велика Плана“ са 85 лежајева

Демографија[уреди]

Стална миграција је карактеристика општине Велика Плана. Становништво Велике Плане из доба аустријске окупације (1717-1739 године), отишло је на север преко Дунава. После двадесетак година стигли су нови досељеници, највише са Косова и из старе Србије и настанили су област Гложе. Нови талас досељеника, највише из Бугарске насељава Велику Плану у време Карађорђевог устанка, отуда и назив једног насеља Бугарија.

Од половине 19. века досељавали су се трговци и занатлије. Досељеници су највише долазили из српских области које су биле под турском влашћу. Први потпуни попис становништва овог краја потиче из 1863. године. Тада је Велика Плана имала 300 домова са 1,702 становника. Запажа се знатно смањење броја становника за време ратова, нарочито 1915. године када је харала епидемија пегавог тифуса и када је српска војска напуштала домовину.

Изразито повећање броја становника уследило је после Другог светског рата, понајвише због премештања седишта среза из Великог Орашја и масовног доласка становника са Косова, Црне Траве и Јошаничке Бање.

Према попису из 2002. године Велика Плана је имала 44,470 становника (и 5,229 становника у иностранству), од тога у самом граду 16.210, и још 28.260 у селима општине. Густина насељености од 126 становника/км² карактерише Велику Плану као једну од најгушће насељених општина у Србији.

Просечна старост становништва општине износи 41 годину што представља становништво у пуној снази и зрелости, али и упозорава да нателитет мора радикално да се повећа, како у догледно време ово становништво не би прешло у категорију старог становништва.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 7.347 [3]
1953. 8.343
1961. 9.922
1971. 12.657
1981. 16.175
1991. 17.197 16.423
2002. 17.387 16.210
2011. 16.088
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
97.59
Црногорци
  
0.43
Македонци
  
0.23
Хрвати
  
0.16
Југословени
  
0.16
Роми
  
0.14
Горанци
  
0.08
Мађари
  
0.06
Албанци
  
0.06
Словенци
  
0.03
Бугари
  
0.03
Руси
  
0.03
Немци
  
0.01
Власи
  
0.01
Буњевци
  
0.01
Украјинци
  
0.00
Румуни
  
0.00
Словаци
  
0.00
непознато и неразјашњено
  
0.33


Образовање[уреди]

Предшколско васпитање и образовање одвија се у дечјој установи “Дечје царство” у коју је 2008. године укупно било уписано 806 малишана што представља повећање од 12% у односу на 2006. годину. Основно образовање одвија се у 3 матичне основне школе:

  • „Свети Сава“– 932 ученика
  • „Надежда Петровић“– 371 ученика
  • „Карађорђе“– 701 ученик

Средњошколско образовање одвија се у три средње школе са укупно 1,340 ученика (такође 2008. године). У Техничкој школи “Никола Тесла“ са 504 ученика ђаци се школују за следећа занимања: бравар, аутоелектричар -електроинсталатер, женски фризер, машински техничар за компјутерско конструисање, електротехничар рачунара, техничар моделар одеће.

Економско угоститељска школа “Вук Караџић” са 488 ученика пружа могућност школовања за следећа занимања: економски техничар, кувар, конобар-посластичар и трговац. У Гимназији са 358 ученика постоје смерови: друштвено-језички, природно-математички и информатички. Наведене школе поседују комплетно опремљене кабинете за информатику и практичну обуку.

У оквиру Народног универзитета при Центру за културу Велика Плана Факултет за образовање дипломираних правника и дипломираних економиста за руководеће кадрове из Новог Сада је отворио консултативну јединицу са 30 студената у Великој Плани.

Култура и друштвени живот[уреди]

Вишедневна манифестација „У славу Вожда“ има традицију дугу скоро три деценије и одвија се кроз научне скупове о Карађорђу, извођење позоришних представа на летњој позорници у Радовањском лугу и рад сликарске колоније Покајница . Одржава се у периоду од 26. - 30. јула. На позоришној смотри аматерских позоришта Србије „Масукини дани“ у Великој Плани, учествују позоришни ансамбли из целе републике. Ова смотра се одржава током новембра и децембра месеца. У оквиру рада библиотеке „Радоје Домановић“ из Велике Плане афирмисана је и ван граница манифестација у виду конкурса за савремену српску сатиру. У оквиру културних манифестација треба и организују се:

  • „Дани Мије Крњевца“ –такмичење певача –аматера у Крњеву;
  • „МАЕКС“- смотри аматерских позоришта Србије у Старом Селу;
  • „Под Липом“- ликовна и песничка колонија у Крушеву;
  • „Бајк Шоу“- скуп љубитеља моторциклизма у Великој Плани,

Спорт[уреди]

Спортски живот у општини Велика Плана одвија се претежно кроз активности око 40 клубова , највише кроз следеће спортове: фудбал (фудбалски клуб Морава),кошарка, рукомет, одбојка, карате, џудо, стони тенис, шах, коњички спортови. Спортске активности се одвијају у ТСЦ „Велика Плана“ површине 1,600 м2. На територији општине такође има 16 фудбалских терена (2 у Великој Плани и 14 у селима општине).

Невладине организације[уреди]

  • НВО „Жене у акцији“ се бави промоцијом и заштитом женских људских права
  • НВО „Свет речи“ се бави презентацијом књижевних и уметничких дела
  • НВО „Центар плус“ се бави креативним образовањем
  • Еколошко удружење промовише чување природне средине.
  • Општинска организација слепих и слабовидих
  • Општинска организација глувих и наглувих
  • Удружење особа са инвалидитетом“Воља за живоотом“
  • Удружење Рома Велика Плана
  • Удружење љубитеља реке Велике Мораве

Познатије личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Велика плана
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  • Напомена — у уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: