Помјесни сабор Руске православне цркве
Помјесни сабор Руске православне цркве (рус. Поместный Собор Русской Православной Церкви) задужен је за избор патријарха московског и све Русије и за давање аутокефалности, аутономије или самоуправе дијеловима Руске православне цркве.
Састав[уреди | уреди извор]
Архијерејски сабор Руске православне цркве је надлежан да, по потреби, сазове Помјесни сабор. Изузетно, Помјесни сабор може сазвати и патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ) и Свети синод.[1] Одговорност за припрему Помјесног сабора сноси Архијерејски сабор, који засједа прије Помјесног сабора.[2]
Помјесни сабор се састоји из архијереја (епархијских и викарних) и представника свештенства, монаштва и мирјана. Избор представника свештенства, монаштва и мирјана се уређује Уредбом о саставу Помјесног сабора Руске православне цркве (рус. Положение о составе Поместного Собора Русской Православной Церкви)[3] коју доноси Архијерејски сабор.[4]
Предсједник Помјесног сабора је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Предсједништво Помјесног сабора (рус. Президиум Поместного Собора) састоји се из предсједника и 12 чланова архијерејског достојанства. Секретаријат Помјесног сабора се састоји из секретара архијерејског достојанства и два помоћника — клирика и мирјанина. Затим, Предсједништво, секретар и предсједници радних тијела чине Саборски савјет.[5]
Сви архијереји као чланови Помјесног сабора чине Архијерејски састанак (рус. Архиерейское Совещание). Њега сазива предсједник Помјесног сабора по личној иницијативи, на основу одлуке Саборског савјета или на предлог најмање 1/3 архијереја. Задатак Архијерејског састанка је да разматра одлуке Помјесног сабора које су од нарочите важности и за које постоји сумња да нису у складу са Светим писмом, Светим предањем, догматима и канонима или да нису у функцији очувања црквеног мира и јединства.[6]
Дјелокруг[уреди | уреди извор]
Помјесни сабор:[7]
- изражава и чува вјероучитељско и канонско јединство Руске православне цркве;
- доноси одлуке о давању аутокефалности, аутономије или самоуправе дијеловима Руске православне цркве;
- бира патријарха московског и све Русије у складу са Уредбом и избору патријарха московског и све Русије (рус. Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси)[8] и одлучује о његовом умировљењу;
- на предлог Архијерејског сабора изражава став црквене пуноће по важнијим питањима, која се тичу унутрашњег црквеног живота, односа с другим помјесним црквама, с инославним конфесијама и нехришћанским религијским заједницама, односа Цркве и државе и односа Цркве и друштва на канонској територији Руске православне цркве;
- обраћа се, по потреби, Архијерејском сабору са предлогом да преиспита своје раније одлуке у области вјерског учења и канонског устројства у складу са мишљењем које је исказала већина учесника Помјесног сабора;
- иницира разматрање значајних питања у оквиру Међусаборског присуства;
- брине се о чувању чистоте православне вјере, хришћанског морала и побожности;
- утврђује, мијења, укида и тумачи своје одлуке.
Помјесни сабор одлучује већином гласова, осим када пословник другачије наређује. Акти се доносе у форми одлука (рус. постановление) и опредјељења (рус. определение), а потписују их предсједник и чланови Предсједништва Помјесног сабора.[9]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Глава II, члан 2. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава II, члан 4. Устава Руске православне цркве
- ^ Положение о составе Поместного Собора Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 24. 2. 2015.
- ^ Глава II, члан 3. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава II, чланови 9, 10. и 12. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава II, члан 13. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава II, члан 5. Устава Руске православне цркве
- ^ Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси (5 февраля 2013), Приступљено 24. 2. 2015.
- ^ Глава II, чланови 17. и 18. Устава Руске православне цркве