Потпећинска џамија
| Потпећинска џамија | |
|---|---|
 | |
  Потпећинска џамија Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 45′ 57″ С; 17° 10′ 41″ И / 44.765797° С; 17.178027° И |
| Религија | ислам |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Архитектонски опис | |
| Оснивање | обнова: 2004. |
| Почетак изградње | почетак 17. века |
| Број минарета | 1 |
Потпећинска или Сефер-бегова џамија налази се у Бањој Луци. Направљена је почетком 17. века, више пута рушена, а обновљена и званично отворена 15. новембра 2004. године.
Опште информације
[уреди | уреди извор]Џамија је подигнута почетком 17. века, раније је имала дрвену мунару. Џамију је подигао Сефер-спахија, који је 1603. године подигао устанак у Крајини против Ђелали Хасан-паше, беглер-бега Босанског пашалука, након чега је Хасан-паша прогнан из Босне. У задужбини Сефер-спахије (1618) подигнута је џамија, мектеб и турбе. Ктиторски мектеб и турбе срушени су после Другог светског рата.[1] Налази се у насељу Пећине, па је зато названа „Потпећинска џамија”.[2]
Више пута је оштећена током Рата у Босни и Херцеговини, први пут од бомбе 9. априла 1992. године, затим од пожара 26. маја, да би изгорела 9. априла 1993. Потпуно је уништена у септембру. 1994. године, а остаци џамије и нише одвезени су на депонију.[3] Обновљена џамија је отворена је 15. новембра 2004. године.
У оквиру џамије је 2022. године изграђена Хајр чесма „Мешиновић“, чије је отварање било 30. марта 2022. године. Чесма је симболично добила име по породици Мешиновић из Бањалуке, која је кућу и башту поклонила за потребе овог џемата.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
Хајр чесма „Мешиновић“ -
_%D1%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Prva koju su srušili u Banjaluci: Sefer-begova ili Potpećinska džamija”. mojinfo.ba (на језику: енглески). 2022-01-25. Приступљено 2024-05-11.
- ^ Prva koju su srušili u Banjaluci: Sefer-begova ili Potpećinska džamija mojinfo.ba 25. 1. 2022.
- ^ Хусеџиновић & Арсланагић 2005, стр. 577, 579.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хзсеџиновић, Сабира; Арсланагић, Џевахира (2005). Документи опстанка: вриједности, значај, рушење и обнова културног наслијеђа. Зеница: Музеј града Зеница. ISBN 9958-9413-2-5.
