Преодница (лист 1873)
 Преодница, први број, 15. септембар 1873. | |
| Тип | књижевни часопис |
|---|---|
| Формат | 23 cm |
| Власник | Петар Периновић |
| Главни уредник | Петар Периновић |
| Оснивање | 1873. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1874. |
| Седиште | Београд |
Преодница: књижевни лист је часопис који је излазио у Београду од 1873. до 1874. године. Уредник је био Петар Периновић.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Преодница је књижевни часопис који је излазио од 15. септембра 1873. до 5. априла 1874. године.[2] Излазила је на једном табаку (16 страна) у осмини. Године 1873. публикована су само два броја, а следеће још осам. За непуних седам месеци објављено је само десет бројева. Издавачи су све бројеве водили под једним годиштем иако је лист излазио две календарске године.[3] Ово је први часопис социјалистичког правца у Србији који је покренут у циљу обогаћивања литерарног поља и социјалистичке књижевне периодике. За овај лист ке карактеристично да није сакривао своје политичке тенденције.[4] Карактеристично за овај часопис је да је лист излазио у име групе студената социјалиста на Великој школи у Београду.[2]
Литерарни аспект[уреди | уреди извор]
Преодница је интересантан књижевни лист јер се темељио на програмским начелима Светозара Марковића. Имао је децидиран поднаслов књижевни лист и према садашњим стандардима био је часопис.[5] Покренут је у време кад је у Србији излазио само један чисто књижевни часопис Летопис Матице српске. Програм је био да се часопис посвети књижевној расправи, објективној критици, поезији и забави.[3] Удео прозе и прозних текстова у односу на песничке истакнут је у Преодници, као и у листовима Млада Србадија, Рад.[6]
Издавач и одговорни уредник[уреди | уреди извор]
Петар Периновић је био практично непознат у књижевности. Књижевни историчари сматрају да је покретач и главни уредник био Милован Глишић у чијем стану се и налазила редакција, у ондашњој Високој улици број 7.
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Лист је излазио три пута месечно и то 5. 15. и 25. сваког месеца.[1]
Тематика[уреди | уреди извор]
У листу су били заступљени оригинални и преведени прилози. Лист се бавио и библиографијом.[3] Постоји несразмера у преведеним прилозима у односу на оригиналне наших аутора. То може и да се објасни да је био ограничен број сарадника, али и суженошћу летерарне тематике. Пошто је часопис декларисан као социјалистички, многи аутори нису ни желели да пишу за овај лист. Два реномирана песника, Јакшић и Змај нису писали за Преодницу. Змај је био скептичан према социјалистичким листовима и њиховом погледу на књижевност. [5]
- Приповетке[7]
- Преводи
- Поезија
- Библиографија
Библиографија[уреди | уреди извор]
Библиографија је објављивана у бројевима: првом, другом, трећем и шестом. Спискови књига су били подведени под рубриком Нове књиге и Књижевни преглед. Уколико се ради о Књижевном прегледу дат је опис једне јединице као дужи приказ књиге што и јесте карактеристика ове рубрике. Одредница није наглашена јер уредник није знао за њу. Опис дела је почињао комплетним насловом са навођењем целог поднаслова. Бележио се аутор и преводилац. У импресуму су били место и година издања. Издавачи и штампарија су изостављани. У овом раду је изузетно занимљива напомена, белешка, анотација. Овај део библиографског описа је испуњен запажањима приређивача. Све књиге, које су пописане, уклапају се у програмску идеју (социјалистичка критика друштвеног морала, васпитању народа, разбијању сујеверја).[3] У последњој библиографији уредник се одрекао тих принципа. Имамо десет обрађених књига (Песме Лазе Костића, Антигону Софокла, Песме Ђуре Јакшића).[3]
Сарадници[уреди | уреди извор]
Фототипско издање[уреди | уреди извор]
Фототипско издање Преоднице је објављено према бројевима из Народне библиотеке Србије. Њен значај је што је драгоцен извор за проучавање Марковићевог покрета као гласило његових истомишљеника.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Преодница : књижевни лист / издаје и одговара Петар Периновић. - Год. 1, бр. 1 (15. сеп. 1873)-10 (5. апр. 1874). - Београд : Петар Периновић, 1873-1874 (Београд : Штампарија Петра Периновића). - 24 cm
- ^ а б Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 80. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ а б в г д Панковић, Душан (2006). Српске библиографије: 1851-1879. године / Том први. Нови Сад: Матица српска. стр. 400—403.
- ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1991). „Библиографија београдске штампе од 1835. до 1991”. Новинарски летопис. 4, број 4 (Јубиларно издање): 24.
- ^ а б в Милорад Најдановић: "Преодница" у своме времену и данас. - У: Преодница : књижевни лист / одговорни заступник уредника Петар Периновић. - Год. 1(1873)- 1874. - Београд : САНУ ; Народна библиотека Србије, 1873-1874. - 23 цм. - Репринт, Београд. - Књ. 1 садржи : Додатак репринту : поговор,библиографију,ауторски и стучно-тематски регистар
- ^ Драгана Вукићевић: Специфичности књижевних облика у периодици епохе реализма. - У: Жанрови у српској периодици : зборник радова / уредила Весна Матовић. - Београд : Институт за књижевност и уметност ; Нови Сад : Матица српска, 2010 (Београд : Чигоја штампа). - 135-136 стр. ; 24 цм. - (Серија Историја српске књижевне периодике / Институт за књижевност и уметност, Одељење за књижевност и језик, Београд [и] Матица српска ; 20)
- ^ а б Библиографија Милована Глишића. - У: Српски књижевни гласник, 2. јануар 1905, страна 220.
