Радослав Златановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радослав Златановић
Радослав Златановић
Лични подаци
Пуно имеРадослав Златановић
Датум рођења(1936-08-27)27. август 1936.(87 год.)
Место рођењаМучиврце, Краљевина Југославија

Радослав Златановић (Мучиврце, код Косовске Каменице, 27. август 1936) српски је књижевник, књижеви преводилац и новинар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовао се у Кололечу и Бујановцу, да би завршио Учитељску школу у Призрену и дипломирао енглески језик и књижевност на Филозофском факултету у Приштини.

Једно време радио је као учитељ, а потом постао новинар „Јединства“. Био је неко време и уредник Културне рубрике „Јединства“, да би потом, с формирањем издавачке делатности, постао уредник поезије у ИД „Јединство“. Уз Вука Филиповића, Драгана Стојадиновића и Рада Николића један је од оснивача и уредника часописа „Стремљења1961. године, а у периоду од 1984. до 1988. године и његов главни и одговорни уредник. Две године (19951997) био је и директор Позоришта младих у Приштини. Две године био је и народни посланик у Скупштини Републике Србије.

Поред поезије објављује и приповетке. Преводи с енглеског и албанског језика. Има објављене књиге песама у преводу на албански, македонски и енглески језик.

Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Од 1999. године живи у Полому, код Владичиног Хана.

Збирке песама[уреди | уреди извор]

БЕСТИДНЕ РУКЕ СТВОРИТЕЉА
Срамота је да кажем
Али ту нису чиста посла
Кад љубимо се у колиби
Ја и Абвесидора
Често у мраку
Напипавам руке Великог Створитеља
Како их крадомице потура
Упоредо с мојим рукама
Е, мој Створитељу,
Сладострасниче препредени
Нека ми не буде опроштено,
Али, не молим те
И нека ми пошаљаш болести
На пород и стоку моју
И град и жезло на њиве моје
Под Новим Брдом,
Не молим те
Али, клекнућу на колена
Клекнућу на колена и ридаћу
За скуте ћу ухватити лепу Абвесидору
И сузама ћу јој квасити руке и хаљине
Молићу је да ме не оставља
Кад ујесен наиђу силни млади ловци
Из других племена
Абвесидора,
То значи не плашити се
Абвесидора,
То значи не старети
  • Горке светлости, Просвета, Београд, 1974,
  • Допевани год, Јединство, Приштина, 1978,
  • Викање на стоку, Просвета, Београд, 1984,
  • Грачаничка вечера (избор), НИЈП Панорама - Октоих, Приштина - Подгорица, 1995,
  • Велика недеља, изабране и нове песме, Панорама-Јединство, Косовска Митровица, 2021.

Превод[уреди | уреди извор]

C. Спендер: Куцати и ући, Јединство - Градина, Приштина - Ниш, 1980,

Преведене Златановићеве књиге[уреди | уреди извор]

  • Vjersha, превод на албански: Anton Çetta (заједно Златановић, Раде М. Николић и Лазар Вучковић), Рилиндја, Приштина, 1966.
  • Sharja e zobit, превод на албански: Abdullah Konushevci, Рилиндја, Приштина, 1983,
  • Пат до изворот, избор и превод на македонски: Тодор Чаловски, Мисла, Скопље, 1985,
  • The age sung to the end, превод на енглески: Tim Bowen, Јединство, Приштина, 1988,

Антологије[уреди | уреди извор]

  • Lulet në ballkon (Цвеће на балкону), антологија поезије Косова на албанком језику (заједно са Ибрахимом Руговом и Етхемом Бајмакуом), Рилиндја, 1982,

Награде[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стојановић, Р. (1974) Поезија као смисао људске патње, Градина, 12, стр. 106 – 108;
  • Радомир Ивановић: Књижевно стваралаштво Косова на српскохрватском језику, Приштина, 1971.
  • Даница Андрејевић: Портрети косовских писаца, 1988,
  • Милисав Савић: Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, 1994.
  • Даница Андрејевић: Савремени писци Косова и Метохије, лексикон, Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митровица, 2005,
  • Радосав Стојановић: Радослав з Бесну Кобилу, Књига сећања и заборава, Браничево, 1-2, 2022, стр. 114 – 133.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]