Владичин Хан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владичин Хан
Vladičin Han (Владичин Хан) - church and train station.JPG
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Владичин Хан
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 8030
Географске карактеристике
Координате 42°42′17″ СГШ; 22°03′29″ ИГД / 42.704666° СГШ; 22.058° ИГД / 42.704666; 22.058Координате: 42°42′17″ СГШ; 22°03′29″ ИГД / 42.704666° СГШ; 22.058° ИГД / 42.704666; 22.058
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 386 м
Владичин Хан на мапи Србије
Владичин Хан
Владичин Хан
Остали подаци
Поштански број 17510
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Владичин Хан је градско насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 8030 становника. Овај градић има добар положај јер је на прометном путном правцу од Београда и Ниша преко Скопља до Солуна. Владичин Хан припада групи општина у долини Јужне Мораве, и обухвата 51 насеље.

Историја[уреди]

Владичин Хан спада у ред младих насеља - први пут се помиње пре око 120 година. Име је добио по усамљеној кући - хану, која се налазила на „царском друму“, у атару села Калиманце. Према подацима публицисте Татомира П. Вукановића, кућу је, половином 19. века, подигао извесни Стефан Грк. Реч је, иначе, о Грку Стефаносу Стефанопулусу који је, бежећи од Турака, овде нашао уточиште, саградивши хан за прихват каравана. Стефан је касније хан продао скопском митрополиту Пајсију, по чијој је црквеној титули (владика), хан добио име - Владичин Хан. Убрзо је исто име добило и насеље које се ту формирало.

ОД 1887. године, Владичин Хан је у службеним списима насеље које је и седиште среза пољаничког. Развоју насеља и овог краја посебно је допринела изградња железничке пруге 1886. и моста на Јужној Морави 1910. године. Према првом попису становника од 1890. године, Владичин Хан имао је 26 кућа и 101 становника, а 1895. године 60 домаћинстава са 325 становника. Већ 1921. године, проглашен је за варошицу, иако се општина у наредних шест година звала - калиманска.

Као и сви ови крајеви и Владичин Хан је, у току балканских и Првог светског рата, веома страдао од бугарског и немачког окупатора. О томе говоре подаци из пописа од 1921. године, када је регистровано само 66 домаћинстава и 317 становника. Већ 1930. године, пописом је забележено да ово место има 450 становника и 117 кућа за становање.

Аутобуска станица у Владичином Хану

Између два светска рата Владичин Хан је био варошица са развијеном трговином и занатством. Подаци кажу да је варош 1930. године имала 20 трговаца који су годишње извозили 50 до 100 вагона јабука и крушака, 30 вагона волова и око 6000 оваца и коза. Те 1930. године, варош је имала 5 воденичара, 2 казанџије, 12 ковача, 3 колара, 5 кројача, 2 обућара, 5 пекара, 2 поткивача, 2 столара, 15 терзија и по једног лимара и ужара. У 57 радњи, поред мајстора, радило је 96 калфи и шегрта.

Градска скупштина

Прво индустријско предузеће овде је формирано у каменолому (мајдану) Момин Камен, који је, по неким подацима, радио још у време Турака. Званично, прво индустријско предузеће је Фабрика за производњу црепа и цигле, саграђена 1930/31. године, која је била власништво Миодрага Костића, Драгутина Станковића и Михајла Ђорђевића, а запошљавала је 25 радника. Прво државно индустријско предузеће била је Дуванска станица, која је почела рад 1937. године, мада је овде дуван откупљиван још пре Првог светског рата. Индустријски и укупан развој места посебно је живнуо 1938. године, када је Владичин Хан добио струју.

Нови, укупни слом, град је доживео у Другом светском рату, када га је окупирала бугарска војска, која је за четири године одавде интернирала око 2300 мештана, а спалила 1160 зграда. Из ове општине је 1850 бораца приступило партизанским јединицама, од којих је 152 дало животе на ратиштима широм Југославије. Владичин Хан је 8. септембра 1944. године ослободила 8. српска бригада 22. дивизије. Од тада почиње једна нова страница историје овог града и његов нагли економски, културни и свеукупни развој.

По првом послератном попису 1948. године Владичин Хан је имао 1262 становника и 350 домаћинстава. Већ 1953. године је било 1782 житеља.

Значајна промена је да је варош 1956. године добила свој први Урбанистички план, а у распону од 1958. до 1962. урађен је и Детаљни урбанистички план. Тиме је ова варош почела да добија урбане контуре и лик варошког насеља индустријског типа. Водовод је изграђен 1964. године.

Овде се налази Железничка станица Владичин Хан.

Демографија[уреди]

Црква „Светог кнеза Лазара" у Владичином Хану

У насељу Владичин Хан живи 6524 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,9 код мушкараца и 37,2 код жена). У насељу има 2643 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.262
1953. 1.782
1961. 2.395
1971. 3.809
1981. 6.207
1991. 7.835 7.772
2002. 8.338 8.529
2011. 8.030
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
7.821 93,79 %
Роми
  
361 4,32 %
Бугари
  
26 0,31 %
Македонци
  
18 0,21 %
Црногорци
  
6 0,07 %
Југословени
  
6 0,07 %
Хрвати
  
4 0,04 %
Муслимани
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Немци
  
1 0,01 %
Мађари
  
1 0,01 %
Горанци
  
1 0,01 %
непознато
  
9 0,10 %


Значајни људи[уреди]

  • Радослав Златановић, песник и преводилац с енглеског језика, уредник у Издавачкој кући "Јединство" у Приштини, живи у Полому, селу надомак Владичиног Хана, иначе је до 1999. године живео на Косову и Метохији.
  • Зоран M. Мандић песник, есејиста и књижевни критичар рођен је 1950. године у Владичином Хану, Живи и ради у Апатину и Сомбору. Аутор је двадесетак књига поезије. Заступљен је у великиом броју антологија и прегледа српске поезије у земљи и иностранству. Мандићу је једногласно за књигу песама Србија у дубоким водама додељена награда Јован Скерлић за 2016. годину.

Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]