Рашка (дечји лист)

С Википедије, слободне енциклопедије

Рашка
Насловна страна првог (и јединог) броја часописа из 1930. године
Типновине за децу
Формат38 cm
ВласникАлександар Деспотовић
ИздавачАлександар Деспотовић
УредникТихомир Чумић
Оснивање1930.
Језиксрпски
Укидање1930.
ГрадНови Пазар
ЗемљаКраљевина Југославија[1]

Рашка је лист за децу који је излазио у Новом Пазару. Објављен је само један број листа, у јануару 1930. године. У листу излазе приче, песме и едукативни чланци из географије, историје, математике и здравственог васпитања.

Лист је осамдесетих година микрофилмован на основу оригинала који се чува у Националној и свеучилишној књижници у Загребу. У завичајном одељењу Библиотеке „Вук Караџић” у Пријепољу налази се фотокопија и микрофилм дечјег листа Рашка.[2] Један фотокопирани примерак такође чува и Народна библиотека Србије.[1]

Историјски контекст настанка листа[уреди | уреди извор]

Тридесетих година 20. века Санџак је, као имноги други крајеви у Краљевини Југославији, био неразвијен у сваком, а посебно у културно-просветном погледу. Та културно-просветна заосталост се огледала пре свега у веома малом броју писменог становништва и недостатку културних и просветних установа. Према подацима пописа од 31. марта 1931. године у Санџаку је било 133.367 лица старијих од 10 година, од чега је неписмених било 40.238 мушкараца и 61.685, што је представљало 60% мушкараца и чак 92% жена. У целом Санџаку је 1931. године било 127 основних школа, што је представљало једну школу на 55 км2. Споро су се развијале и друге културне установе. Учитељи су играли важну улогу у отварању књижница и читаоница, подружница културно-просветних друштава. Такође, у Санџаку тридесетих година није било новина локалног или регионалног карактера.[3]

Због свега наведеног, вишеструко је значајна појава дечјег листа Рашка, који је имао озбиљне претензије да информише и образује омладину на овом простору. Власник и издавач листа био је Александар Деспотовић а уредник Тихомир Чумић, обојица учитељи у Нови Пазару. Лист је штампан у штампарији Љ. Јовановића у Новом Пазару.[4]

Опис листа[уреди | уреди извор]

Лист има 10 страна. Штампан је на формату од 38 цм и визуелно има све карактеристике новина, чак на крају има и лист са рекламама. Из импресума се види да је намера издавача била да часопис излази месечно, сем у јулу и августу.[1] Додатну лепоту графичком изгледу часописа дају минијатуре које се налазе на крају сваког текста.[5]

Садржај[уреди | уреди извор]

Из малог броја текстова у овом првом броју јасно се очитава озбиљна намера и потреба за ширењем знања и образовања, посебно за укључивањем људи ових крајева у велики свет о којем мало знају.[4]

  • (ненумерисана страна): уводни текст под насловом „Позив на сарадњу”. Текст није потписан, па се предпоставља да су га писали покретачи листа.
  • стр. 1–2: текст-писмо „Нашим читаоцима” из ког се очитује посвећеност ова два учитеља просвећивању и образовном напретку младих у овим крајевима
  • стр. 2–3: текст о манастиру „Ђурђеви стубови”, потписан са Тих. Чумић (учитељ Тихомир Чумић). Текст почиње украсним словом „Ђ”.
  • стр. 4: народна песма „Чавчица”, где се као записивач појављује Учитељ Деспотовић.
  • стр. 5: прича „Миркови калеми”, која има едукативни пољопривредни садржај за децу на селу. Текст је потписан иницијалима Вит. З. Т.
  • стр. 5–6: анегдота са насловом „Да закржља” из књиге „Буквица за веселу браћу” доктора Милана Јовановића Батута. Овај текст има едукативну улогу из области бриге о здрављу. Такви текстови су у то време били потреба, јер је задатак образованих људи у то време био, између осталог и да подучавају народ како одржавати хигијену, здраво се хранити и слично, а све у циљу смањења обољевања од разних болести.
  • стр. 7–8: текст „Испитивање Јужнога Пола” који потписује учитељ Тихомир Чумић.
  • стр. 9–10: текстови „Месец” и „Милион”. Текст „Месец” потписује учитељ Александар Деспотовић. Текст „Милион” има поучан садржај и форму учитељског предавања. Није потписан.
  • (последња, ненумерисана страна): на целој страни објављена је реклама за књигу Енрика Ферија „Значење првог свибња”.[а][6]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ ФЕРИ, Енрико: Што је социјализам или значење првога свибња (Загреб, 1919)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Рашка : дечји лист”. Узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  2. ^ Џигал Кријешторац 2016
  3. ^ Џигал Кријешторац 2016, стр. 61-62
  4. ^ а б Џигал Кријешторац 2016, стр. 63
  5. ^ Џигал Кријешторац 2016, стр. 67
  6. ^ Џигал Кријешторац 2016, стр. 64-67

Литература[уреди | уреди извор]