Рашка (дечји лист)

С Википедије, слободне енциклопедије
Рашка
Raška-1-1930.pdf
Насловна страна првог (и јединог) броја часописа из 1930. године
Типновине за децу
Формат38 cm
ВласникАлександар Деспотовић
ИздавачАлександар Деспотовић
УредникТихомир Чумић
Оснивање1930.
Језиксрпски
Укидање1930.
ГрадНови Пазар
ЗемљаКраљевина Југославија[1]

Рашка је лист за децу који је излазио у Новом Пазару. Објављен је само један број листа, у јануару 1930. године. У листу излазе приче, песме и едукативни чланци из географије, историје, математике и здравственог васпитања.

Лист је осамдесетих година микрофилмован на основу оригинала који се чува у Националној и свеучилишној књижници у Загребу. У завичајном одељењу Библиотеке „Вук Караџић” у Пријепољу налази се фотокопија и микрофилм дечјег листа Рашка.[2] Један фотокопирани примерак такође чува и Народна библиотека Србије.[1]

Историјски контекст настанка листа[уреди | уреди извор]

Тридесетих година 20. века Санџак је, као имноги други крајеви у Краљевини Југославији, био неразвијен у сваком, а посебно у културно-просветном погледу. Та културно-просветна заосталост се огледала пре свега у веома малом броју писменог становништва и недостатку културних и просветних установа. Према подацима пописа од 31. марта 1931. године у Санџаку је било 133.367 лица старијих од 10 година, од чега је неписмених било 40.238 мушкараца и 61.685, што је представљало 60% мушкараца и чак 92% жена. У целом Санџаку је 1931. године било 127 основних школа, што је представљало једну школу на 55 км2. Споро су се развијале и друге културне установе. Учитељи су играли важну улогу у отварању књижница и читаоница, подружница културно-просветних друштава. Такође, у Санџаку тридесетих година није било новина локалног или регионалног карактера.[3]

Због свега наведеног, вишеструко је значајна појава дечјег листа Рашка, који је имао озбиљне претензије да информише и образује омладину на овом простору. Власник и издавач листа био је Александар Деспотовић а уредник Тихомир Чумић, обојица учитељи у Нови Пазару. Лист је штампан у штампарији Љ. Јовановића у Новом Пазару.[4]

Опис листа[уреди | уреди извор]

Лист има 10 страна. Штампан је на формату од 38 цм и визуелно има све карактеристике новина, чак на крају има и лист са рекламама. Из импресума се види да је намера издавача била да часопис излази месечно, сем у јулу и августу.[1] Додатну лепоту графичком изгледу часописа дају минијатуре које се налазе на крају сваког текста.[5]

Садржај[уреди | уреди извор]

Из малог броја текстова у овом првом броју јасно се очитава озбиљна намера и потреба за ширењем знања и образовања, посебно за укључивањем људи ових крајева у велики свет о којем мало знају.[4]

  • (ненумерисана страна): уводни текст под насловом „Позив на сарадњу”. Текст није потписан, па се предпоставља да су га писали покретачи листа.
  • стр. 1–2: текст-писмо „Нашим читаоцима” из ког се очитује посвећеност ова два учитеља просвећивању и образовном напретку младих у овим крајевима
  • стр. 2–3: текст о манастиру „Ђурђеви стубови”, потписан са Тих. Чумић (учитељ Тихомир Чумић). Текст почиње украсним словом „Ђ”.
  • стр. 4: народна песма „Чавчица”, где се као записивач појављује Учитељ Деспотовић.
  • стр. 5: прича „Миркови калеми”, која има едукативни пољопривредни садржај за децу на селу. Текст је потписан иницијалима Вит. З. Т.
  • стр. 5–6: анегдота са насловом „Да закржља” из књиге „Буквица за веселу браћу” доктора Милана Јовановића Батута. Овај текст има едукативну улогу из области бриге о здрављу. Такви текстови су у то време били потреба, јер је задатак образованих људи у то време био, између осталог и да подучавају народ како одржавати хигијену, здраво се хранити и слично, а све у циљу смањења обољевања од разних болести.
  • стр. 7–8: текст „Испитивање Јужнога Пола” који потписује учитељ Тихомир Чумић.
  • стр. 9–10: текстови „Месец” и „Милион”. Текст „Месец” потписује учитељ Александар Деспотовић. Текст „Милион” има поучан садржај и форму учитељског предавања. Није потписан.
  • (последња, ненумерисана страна): на целој страни објављена је реклама за књигу Енрика Ферија „Значење првог свибња”.[а][6]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ ФЕРИ, Енрико: Што је социјализам или значење првога свибња (Загреб, 1919)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Рашка : дечји лист”. Узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR. Приступљено 20. 11. 2020. 
  2. ^ Џигал Кријешторац 2016
  3. ^ Џигал Кријешторац 2016, стр. 61-62
  4. ^ а б Џигал Кријешторац 2016, стр. 63
  5. ^ Џигал Кријешторац 2016, стр. 67
  6. ^ Џигал Кријешторац 2016, стр. 64-67

Литература[уреди | уреди извор]