Рашка (dečji list)
 Naslovna strana prvog (i jedinog) broja časopisa iz 1930. godine | |
| Tip | novine za decu |
|---|---|
| Format | 38 cm |
| Vlasnik | Aleksandar Despotović |
| Izdavač | Aleksandar Despotović |
| Urednik | Tihomir Čumić |
| Osnivanje | 1930. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1930. |
| Grad | Novi Pazar |
| Zemlja | Kraljevina Jugoslavija[1] |
Raška je list za decu koji je izlazio u Novom Pazaru. Objavljen je samo jedan broj lista, u januaru 1930. godine. U listu izlaze priče, pesme i edukativni članci iz geografije, istorije, matematike i zdravstvenog vaspitanja.
List je osamdesetih godina mikrofilmovan na osnovu originala koji se čuva u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu. U zavičajnom odeljenju Biblioteke „Vuk Karadžić” u Prijepolju nalazi se fotokopija i mikrofilm dečjeg lista Raška.[2] Jedan fotokopirani primerak takođe čuva i Narodna biblioteka Srbije.[1]
Istorijski kontekst nastanka lista[uredi | uredi izvor]
Tridesetih godina 20. veka Sandžak je, kao imnogi drugi krajevi u Kraljevini Jugoslaviji, bio nerazvijen u svakom, a posebno u kulturno-prosvetnom pogledu. Ta kulturno-prosvetna zaostalost se ogledala pre svega u veoma malom broju pismenog stanovništva i nedostatku kulturnih i prosvetnih ustanova. Prema podacima popisa od 31. marta 1931. godine u Sandžaku je bilo 133.367 lica starijih od 10 godina, od čega je nepismenih bilo 40.238 muškaraca i 61.685, što je predstavljalo 60% muškaraca i čak 92% žena. U celom Sandžaku je 1931. godine bilo 127 osnovnih škola, što je predstavljalo jednu školu na 55 km2. Sporo su se razvijale i druge kulturne ustanove. Učitelji su igrali važnu ulogu u otvaranju knjižnica i čitaonica, podružnica kulturno-prosvetnih društava. Takođe, u Sandžaku tridesetih godina nije bilo novina lokalnog ili regionalnog karaktera.[3]
Zbog svega navedenog, višestruko je značajna pojava dečjeg lista Raška, koji je imao ozbiljne pretenzije da informiše i obrazuje omladinu na ovom prostoru. Vlasnik i izdavač lista bio je Aleksandar Despotović a urednik Tihomir Čumić, obojica učitelji u Novi Pazaru. List je štampan u štampariji Lj. Jovanovića u Novom Pazaru.[4]
Opis lista[uredi | uredi izvor]
List ima 10 strana. Štampan je na formatu od 38 cm i vizuelno ima sve karakteristike novina, čak na kraju ima i list sa reklamama. Iz impresuma se vidi da je namera izdavača bila da časopis izlazi mesečno, sem u julu i avgustu.[1] Dodatnu lepotu grafičkom izgledu časopisa daju minijature koje se nalaze na kraju svakog teksta.[5]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Iz malog broja tekstova u ovom prvom broju jasno se očitava ozbiljna namera i potreba za širenjem znanja i obrazovanja, posebno za uključivanjem ljudi ovih krajeva u veliki svet o kojem malo znaju.[4]
- (nenumerisana strana): uvodni tekst pod naslovom „Poziv na saradnju”. Tekst nije potpisan, pa se predpostavlja da su ga pisali pokretači lista.
- str. 1–2: tekst-pismo „Našim čitaocima” iz kog se očituje posvećenost ova dva učitelja prosvećivanju i obrazovnom napretku mladih u ovim krajevima
- str. 2–3: tekst o manastiru „Đurđevi stubovi”, potpisan sa Tih. Čumić (učitelj Tihomir Čumić). Tekst počinje ukrasnim slovom „Đ”.
- str. 4: narodna pesma „Čavčica”, gde se kao zapisivač pojavljuje Učitelj Despotović.
- str. 5: priča „Mirkovi kalemi”, koja ima edukativni poljoprivredni sadržaj za decu na selu. Tekst je potpisan inicijalima Vit. Z. T.
- str. 5–6: anegdota sa naslovom „Da zakržlja” iz knjige „Bukvica za veselu braću” doktora Milana Jovanovića Batuta. Ovaj tekst ima edukativnu ulogu iz oblasti brige o zdravlju. Takvi tekstovi su u to vreme bili potreba, jer je zadatak obrazovanih ljudi u to vreme bio, između ostalog i da podučavaju narod kako održavati higijenu, zdravo se hraniti i slično, a sve u cilju smanjenja oboljevanja od raznih bolesti.
- str. 7–8: tekst „Ispitivanje Južnoga Pola” koji potpisuje učitelj Tihomir Čumić.
- str. 9–10: tekstovi „Mesec” i „Milion”. Tekst „Mesec” potpisuje učitelj Aleksandar Despotović. Tekst „Milion” ima poučan sadržaj i formu učiteljskog predavanja. Nije potpisan.
- (poslednja, nenumerisana strana): na celoj strani objavljena je reklama za knjigu Enrika Ferija „Značenje prvog svibnja”.[a][6]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ FERI, Enriko: Što je socijalizam ili značenje prvoga svibnja (Zagreb, 1919)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Raška : dečji list”. Uzajamna bibliografsko-kataloška baza podataka COBIB.SR. Arhivirano iz originala 28. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 11. 2020.
- ^ Džigal Kriještorac 2016
- ^ Džigal Kriještorac 2016, str. 61-62
- ^ a b Džigal Kriještorac 2016, str. 63
- ^ Džigal Kriještorac 2016, str. 67
- ^ Džigal Kriještorac 2016, str. 64-67
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Džigal Kriještorac, Hadija (2016). „Dečji list Raška” (PDF). Detinjstvo. 3: 61—67. Pristupljeno 20. 11. 2020.