Рајна Драгићевић

Рајна Драгићевић
Rajna Dragicevic2.jpg
Рођење(1968-00-00)1968.(53/54 год.)
Пољелингвистика
ШколаУниверзитет у Београду
НаградеПавле Ивић
Стојан Новаковић
Доситејева повеља
Веб-сајтwww.fil.bg.ac.rs

Рајна Драгићевић (1968) је српски лексиколог и лексикограф, доктор филолошких наука и универзитетска професорка.[1] Бави се још и творбом речи, као и методиком српског језика.

Биографија[уреди | уреди извор]

За­вр­ши­ла је групу за српски је­зик и оп­шту лин­гви­сти­ку на Фи­ло­ло­шком факулте­ту у Београ­ду. Магистрирала је 1993, а док­то­ри­ра­ла 1999. године. Тема магистарског рада гласи Лексичка антонимија на материјалу Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића, а наслов доктората гласи Творбена и семантичка анализа придева са значењем људских особина у савременом српском језику.[2]

Од 1994. Рајна Драгићевић ради на Филолошком факултету Универзитета у Београду, и то на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима. У почетку је била запослена као асистенткиња-приправница, затим као асистенткиња, па доценткиња од 2000. до 2008. године. Од 2008. до 2013. године ради у звању ванредног професора, а од 2013. има звање редовног професора. Предаје Савремени српски језик, Лексикологију, Увод у лексикографију и Практичну лексикографију.[3]

Научни рад[уреди | уреди извор]

Рајна Драгићевић је аутор седам монографија, коаутор четири речника, уредник једанаест колективних монографија или зборника радова, аутор неколико уџбеника из граматике српског језика за основну школу и аутор више од 300 научних и стручних радова и приказа.

Дела[уреди | уреди извор]

Монографије[уреди | уреди извор]

  • Придеви са значењем људских особина (творбена и семантичка анализа), Институт за српски језик, Библиотека јужнословенског филолога, нова серија, књ. 18, Београд, 2001. YU ISSN 0350-185x
  • Лексикологија српског језика, Београд, 2007, 2010 (друго иѕдање): Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16957-0.
  • Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, Београд, 2010: Друштво за српски језик и књижевност Србије. ISBN 978-86-84885-38-0. COBISS.SR-ID 172137484
  • Лексикологија и граматика у школи. Методички огледи, Београд, 2012: Учитељски факултет Универзитета у Београду. ISBN 978-86-7849-159-7. COBISS.SR-ID 188494860
  • Српска лексика у прошлости и данас, Нови Сад: Матица српска. 2018. ISBN 978-86-7946-219-0. COBISS.SR-ID 320615431
  • Граматика у огледалу семантике, Београд: Чигоја, 2020. ISBN 978-86-531-0596-9 COBISS.SR-ID 21369097
  • Slovеnska susretanja: jug i zapad, Rajna Dragićević, Dalibor Sokolović, Mina Đurić, Dejan Ajdačić, Warszava, 2021: Wydano nakładem Wydziału Polonistyki Uniwersytetu Warszawskiego. Publikacja afiliowana przy Wydziale Polonistyki UW. ISBN 978-83-66400-02-3

Речници[уреди | уреди извор]

  • П. Пипер, Р. Драгићевић, М. Стефановић: Асоцијативни речник српскога језика, Београд, 2005, I део — Увод, стр. 7—109; II део — речник (од стимулуса ка реакцији), стр. 109—525: Београдска књига, Филолошки факултет, Службени лист СЦГ.
  • Р. Драгићевић, П. Пипер, М. Стефановић: Обратни асоцијативни речник српскога језика, (II део, од реакције ка стимулусу), Београд, 2011: Службени гласник, Београдска књига.
  • Семантичко-деривациони речник, свеска 2: човек — унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство, редакторке: Д. Гортан-Премк, В. Васић и Р. Драгићевић, Нови Сад, 2006: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
  • (са групом аутора) Речник српскога језика, (секција: претовар — пропагирати), Нови Сад, 2007: Матица српска.

Приређена дела[уреди | уреди извор]

  • Творба речи и њени ресурси у словенским језицима, зборник радова са четрнаесте међународне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, главни уредник: Рајна Драгићевић, Београд: Филолошки факултет, Чигоја штампа. 2012. ISBN 978-86-6153-116-3.
  • Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, колективна монографија, уредник: Рајна Драгићевић, Београд, 2014: Филолошки факултет Универзитета у Београду. ISBN 978-86-6153-235-1.
  • Работы по языкознанию кафедры сербского языка Филологического факультета Белградского университета, составители проф. д.ф.н. Велько Брборич, проф. д.ф.н. Райна Драгичевич, перевод с сербского Ирина Гучкова, Библиотека: Язык и литература, Серия: Труды о языке и литературе, книга 3, главный редактор: проф. д.ф.н. А. Вранеш, Белград, 2015: Филологический факультет. ISBN 978-86-6153-328-0.
  • Речи под лупом, зборник радова о лексици српског језика, приредила Рајна Драгићевић, Београд, 2016: Танеси. ISBN 978-86-80430-24-9.
  • Путевима речи. Зборник у част Даринки Гортан Премк, уредник Рајна Драгићевић, Београд, 2017: Филолошки факултет Универзитета у Београду. Катедра за српски језик са јужнословенским језицима. ISBN 978-86-6153-464-5.
  • Српска славистика, колективна монографија, том I, радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта, уредници Рајна Драгићевић и Вељко Брборић, Београд: Савез славистичких друштава Србије. 2018. ISBN 978-86-917949-3-4.
  • Српска лексикографија од Вука до данас. Сербская лексикография от Вука до современности, каталог изложбе; каталог выстваки, уредници Милосав Тешић, Рајна Драгићевић, Ненад Ивановић, Београд, 2018: САНУ, Галерија науке и технике — Савез славистичких друштава Србије. ISBN 978-86-7025-778-8. (САНУ)
  • Година 1847: преломна тачка савремене српске културе, зборник радова с истоименог Округлог стола одржаног на Филолошком факултету Универзитета у Београду 11. XII 2017, уредници Александар Милановић и Рајна Драгићевић, Београд, 2018: Савез славистичких друштава Србије. ISBN 978-86-917949-9-6.
  • Стазама славистике, зборник радова објављених у Политици у оквиру циклуса У сусрет конгресу слависта, уредник Рајна Драгићевић, Београд, 2018: Савез славистичких друштава Србије. ISBN 978-86-917949-8-9.
  • България и Сърбия през погледа на сръбски студенти. Бугарска и Србија очима српских студената, редактори Рајна Драгићевић, Ивана Давитков, Јулиан Китипов, Београд, 2018: Чигоја штампа и Амбасада Републике Бугарске.
  • Kругови Ирене Грицкат (семантичко-граматичка истраживања савременог српског језика), уредник Рајна Драгићевић, Београд, 2020: Савез славистичких друштава Србије. ISBN 978-86-531-0461-0.

Чланство у научним организацијама[уреди | уреди извор]

  • Председник Савеза славистичких друштава Србије;
  • Управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду (oд 2017. дo 2019. године);
  • Руководилац пројекта израде вишетомног речника савременог српског језика Матице српске;
  • Руководилац пројекта израде терминолошких речника Матице српске;
  • Научни секретар Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта;
  • Члан Управног одбора Матице српске (од 2020. године)
  • Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске;
  • Члан Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта;
  • Члан Одбора за доделу награде „Павле и Милка Ивић”;
  • Члан Одбора Вукове задужбине за награде у науци;
  • Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика;
  • Члан Комисије за корпус Одбора за стандардизацију српског језика;
  • Члан Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима Одбора за стандардизацију српског језика;
  • Члан пројекта Српски језик и његови ресурси: опис, теорије и примена Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Чланство у уређивачким одборима часописа[уреди | уреди извор]

  • Члан Уређивачког одбора следећих српских лингвистичких часописа: Јужнословенски филолог, Наш језик, Српски језик, Књижевност и језик, Славистика, Анали Филолошког факултета, Језик данас и Прилози настави српског језика и књижевности из Бања Луке.
  • Члан Уређивачког одбора зборника Славянская историческая лексикология и лексикография Института лингвистических исследований РАН, Отдел исторической лексикологии и лексикографии.
  • Члан Уређивачког одбора часописа Лексикографiчний бюлетень Iнститута украïнськоï мови, Нацiональна академiя наук Украïни.
  • Члан Уређивачког одбора часописа Прилози на Одделението за лингвистика и литературна наука при Македонска академија на науките и уметностите (МАНУ).
  • Славистические исследования, Исследовательский центр славянского мира на базе Харбинского педагогического университета КНР
  • Члан Уређивачког одбора часописа Acta Slavica Iaponica, an international interdisciplinary journal on Slavic studies
  • Главни уредник Јужнословенског филолога.
  • Главни уредник и један од оснивача едиције Славистички списи Савеза славистичких друштава Србије, у којој су до сада објављене следеће публикације: 1) Српска лексикографија од Вука до данас, каталог изложбе, ур. Милосав Тешић, Рајна Драгићевић и Ненад Ивановић (2018); 2) Српска славистика I, колективна монографија радова чланова српске делегације на XVI међународном конгресу слависта у Београду, ур. Рајна Драгићевић и Вељко Брборић (2018); 3) Српска славистика II, колективна монографија радова чланова српске делегације на XVIмеђународном конгресу слависта у Београду, ур. Бошко Сувајџић, Петар Буњак, Душан Иванић (2018); 4) Трагом славистичких истраживања професора Богољуба Станковића, међународни научни зборник радова, ур. Ксенија Кончаревић (2018); 5) Слободан Ж. Марковић – човек институција, међународни научни зборник радова, ур. Александар Јерков и Бошко Сувајџић (2018); 6) Стазама славистике, међународни зборник радова, прир. Рајна Драгићевић (2018); 7) Година 1847 – преломна тачка српске културе, зборник радова са Округлог стола, ур. Александар Милановић и Рајна Драгићевић (2018); 8) Петар Буњак, Раскршћа славистике (2019); 9) Кругови Ирене Грицкат, збирка изабраних радова И. Грицкат, прир. Рајна Драгићевић (2020); 10) Далибор Соколовић,Преглед историје словачког стнадардног језика (2020); 11) Вања Станишић: Ћирилички документи XVIII века из Бока которске (2020); 12) Вања Станишић, Старе књиге Јагићеве библиотеке (2020); 13) Александра Корда Петровић, Чешки путописи о Балкану (2020); 14) Петар Буњак: Књижевност и контактологија (2021); 15) Данко Шипка: Словенски језици – генеалогија и идеологија (2022)

Организација славистичких активности[уреди | уреди извор]

Организација конференција[уреди | уреди извор]

  • [Као председник Савеза славистичких друштава Србије, заједно са проф. др Бошком Сувајџићем (председником МКС-а)] руководилац организације Шеснаестог међународног Конгреса слависта, Београд, 2018. године.
  • [Заједно са проф. др Б. Ћорићем] непосредни организатор Четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2012. године.
  • Члан Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, у организацији Комисије за терминологију словенских језика Међународног комитета слависта, САНУ, Института за српски језик САНУ, АНУРС и Матице српске, Београд, 2016.
  • [Заједно са проф. др А. Милановићем] организатор Округлог стола Година 1847: преломна тачка савремене српске културе, 11. децембар 2017, Филолошки факултет, Београд.
  • [Као управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима, заједно са Амбасадом Републике Бугарске] организатор студентског наградног конкурса о бугарско-српским језичким, књижевним и културним везама; награда за најбоље радове додељена је 28. марта 2018. године на Филолошком факултету у Београду.
  • Организатор циклуса предавања Српски језик и култура у светлу проучавања вербалних асоцијација, Коларчева задужбина, мај 2016. године (предавачи: академик Предраг Пипер, проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Марија Стефановић, проф. др Рајна Драгићевић).
  • Члан научног одбора конференције Slovanská slovotvorba: synchrónia, inovácie, neologizácia, 6–10. IX 2021, Prešovská univerzita v Prešove, Filozofická fakulta, Pedagogická fakulta, Slovenská jazykovedná spoločnosť pri Jazykovednom ústave Ľ. Štúra SAV, Komisia pre slovanskú slovotvorbu pri Medzinárodnom komitéte slavistov
  • Члан организационог одбора Школе србистике: «Доминанты сербской культуры», коју од 2019. године, сваке године организује Филологический факультет МГУ им. М. В. Ломоносова, Институт лингвистических исследований РАН, Институт славяноведения РАН и Филолошки факултет Универзитета у Београду. Полазници школе су студенти србистике на руским и српским универзитетима.

Организација изложбе речника[уреди | уреди извор]

  • [Заједно са др Н. Ивановићем] коаутор изложбе Српска лексикографија од Вука до данас, пратеће манифестације 16. међународног конгреса слависта, Галерија науке и технике САНУ (15. август 2018 — 7. септембар 2018); Образовно културни центар Вук Караџић, Тршић (16. септембар 2018 — 1. новембра 2018).

Учешћа на конференцијама[уреди | уреди извор]

Учешћа на међународним конференцијама и у пројектима[уреди | уреди извор]

Учествовала на бројним међународним научним конференцијама у Србији и иностранству, као и на конференцијама комисијâ Међународног славистичког комитета: Учествовала на научним конференцијама Комисије за творбу речи међународног комитета слависта у Москви (2009), Кијеву (2010), Познању (2011), Витенбергу (2014), Минску (2013), Марибору (2015), Грацу (2016), Сарајеву (2017), Београду (2012; 2018), Варшави (2020), Прешову / Словачка (2021).

  • Москва 2009: Словообразовательные иновации с точки зрения исследования деривационных гнезд сербского языка, Новые явления в славянском словообразовании, система и функционирование (доклады XI Международной научной конференции Комисии по славянскому словообразованию при Международном комитете славистов), под ред. Е. В. Петрухиной, Москва, 2010: Издательство Московского универзитета, стр. 148—163. УДК 811.16 ББК 81.2—2. ISBN 978-5-211-05703-6..
  • Кијев 2010: Слова с положительной и отрицательной коннотацией в сербском языке с точки зрения национальной культуры, Відόбраження історії та культури нарόду в слόвόтвόренні (доповіді XII Mіжнародної конференції Комисії словянського словотворення при Міжнародному комітеті славістів), упорядкування та наукове редагування Н. Ф. Клименко и Є. А. Карпіловської, Київ, 2010: Видавничий дім Дмитра Бураго, стр. 75—85. ISBN 978-966-489-059-2. УДК 811.16 373.611 (06)
  • Познањ 2011: Просте речи и њихови деривати у тексту у српском језику, Słowotwórstwo słowiańskie: system i tekst, Prace Komisji Słowotwórczej przy Międzynarodowym Komitecie Slawistów, Seria 13, pod red. Jerzego Sierociuka, Poznań, 2012: PTPN, 133—141. ISBN 978-83-7654-195-2.
  • Београд 2012: Семантичка анализа десупстантивних предлога у српском језику, Творба речи и њени ресурси у словенским језицима, Зборник радова са четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, главни уредник Рајна Драгићевић, Београд: Филолошки факултет, Чигоја штампа, 2012: 73—89. ISBN 978-86-6153-116-3.
  • Минск 2013: Глаголи са два префикса у српском језику с освртом на стање у другим словенским језицима, (рад за Петнаести конгрес слависта у Минску), Зборник Матице српске за славистику 83, 2013, 257—269. ISSN 0352-5007
  • Марибор 2015: Недеминутивные значения деминутивов, Menjšalnice v slovanskih jezikih: oblika in vloga, uredila Irena Stramljič Breznik, Zora 113, Maribor, Bielsko-Biala, Budapest, Kansas, Praha, 2015: Filozofska fakulteta, Univerza v Mariboru, 88—102. ISBN 978-961-6930-34-5.
  • Грац 2016: Рајна Драгићевић и Милош Утвић: „Препозитивне компоненте у српском и руском језику на материјалу интернет-сајтова”, Wortbildung und Internet, Branko Tošović, Arno Wonisch (Hg.), Graz, 2016: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Kommission für Wortbildung beim Internationalen Slawistenkomitee, 91—107. ISBN 978-3-9504084-6-1.
  • Сарајево 2017: Неки аспекти универбизације у српском језику, Univerbacija/univerbizacija u slavenskim jezicima, zbornik radova, Osamnaesta međunarodna naučna konferencija Komisije za tvorbu riječi Međunarodnog komiteta slavista, Sarajevo, 4—7. aprila 2017, urednica Amela Šehović, Sarajevo, 2018: Slavistički komitet, 104—118. ISBN 978-9958-648-20-5.

Учествовала на конференцији Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног комитета слависта, Београд, 2010:

  • О начинским прилозима субјекатске квалификације, Граматика и лексика у словенским језицима (зборник радова са међународног симпозијума), Нови Сад — Београд: Матица српска, Институт за српски језик САНУ, 2011, 379—393. УДК: 811.163. 41'367.624 811.163.41'37. ISBN 978-86-82873-32-7.

Учествовала на конференцији Комисије за етнолингвистику Међународног комитета слависта у Бечу, 2015. године (рад је у штампи).

Учествовала на конференцији Комисије за медијалингвистику Међународног комитета слависта у Варни, 2015. године.

  • Что мы узнаем о словообразовательном ядре и периферии из языка СМИ (на материале префиксоида мини- в некоторых славянских языках), Медиалингвистика N04 (19), 2017, 104—110. УДК 81.13; ББК 81.2; ГРНТИ 16.21.45; КОД ВАК 10.02.03

Учествовала на конференцији Комисије за терминологију Међународног комитета слависта у Београду, 2016. године.

  • Детерминологизација као процес богаћења општег лексичког фонда, Словенска терминологија данас, уредници П. Пипер и В. Јовановић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2017, 417—425. ISBN 978-86-7025-741-2.

Учествовала на конференцији Комисије за лексикологију и лексикографију Међународног комитета слависта у Варшави 2021. године и у пројектима ове комисије. Резултати су објављени у две колективне монографије чланова ове Комисије, 2013. и 2018. године.

  • О славянской ассоциативной лексикографии (са Маријом Стефановић), Славянская лексикография, международная коллективная монография, отв. ред. М. И. Чернышева, Москва, 2013: Международный комитет славистов, Комиссия по лексикологии и лексикографии; Национальный комитет славистов Российской Федерации; Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 390—405. ISBN 978-5-91172-076-6. УДК 811.161
  • Развитие лексической системы сербского языка от праславянской эпохи до начала XXI века, Лексикология и лексикография славянских языков, отв. Редактор М. И. Чернышева, перевод Е. В. Куренковой, Москва, 2017: Международный комитет славистов, Комиссия по лексикологии и лексикографии, Национальный комитет славистов Российской Федерации, Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 688—712. ISBN 978-5-9909698-2-7.

Учествовала у пројекту ЕUROJOS, чији су организатори Институт за славистику Пољске академије наука и Комисија за етнолингвистику Међународног комитета слависта. Руководилац пројекта: проф. др Јежи Бартмињски (Jerzy Bartmiński).

  • Понятие свободы в сербском языке и в сербской культуре (рад за међународни пројекат Јежија Бартмињског), Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata słowian i ich sąsidów 2, Wokół europejskiej aksjosfery, redakcja: Jerzy Bartmiński, Iwona Bielińska-Gardziel, Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Lublin, 2014: wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 185—209. ISBN 978-83-7784-470-0.

Сарадња са славистичким катедрама на страним универзитетима[уреди | уреди извор]

Са професорима Катедре за славистику и Катедре за српску књижевност Филолошког факултета у Београду др Јарославом Линдом, др Далибором Соколовићем и др Мином Ђурић, организовала изборни курс за студенте србистике Института за западнословенске и јужнословенске студије на Универзитету у Варшави. Назив курса: Западнословенско-јужнословенске културне, књижевне и језичке паралеле. Студенти Варшавског универзитета моћи ће да изаберу курс у летњем семестру школске 2018/2019. године.

Као гостујући професор, у зимском семестру школске 2009/2010. године, одржала изборни курс Српска лексикографија студентима србистике на Масариковом Универзитету у Брну.

Одржала предавања по позиву на универзитетима у Новом Саду, Нишу, Грацу, Берлину, Брну, Марибору, Вроцлаву, Катовицама, Прагу, Скопљу, Варшави, Бечу.

Школске 2009/2010, два месеца провела на Хумболтовом Универзитету у Берлину; учествовала на пројекту German-Serbian lexicon of associations (Deutsch-Serbisches Assoziationswörterbuch), чији су организатори Institut für Slawistik Humboldt-Universität zu Berlin и German Research Foundation (Deutsche Forschungsgemeinschaft). Руководилац пројекта: Prof. Dr. Christian Voss.

Менторски рад[уреди | уреди извор]

Под менторством Р. Драгићевић одбрањено је 15 докторских дисертација и више од 50 мастер радова.

Награде[уреди | уреди извор]

Два пута је награђивана наградом Павле Ивић: за књигу Лексикологија српског језика и (са групом аутора) за Речник српскога језика. Године 2005. са групом аутора награђена је наградом Стојан Новаковић за уџбенички комплет за српски језик за 4. разред основне школе. Награђена је и Доситејевом повељом Педагошког покрета Србије (2014), Захвалницом Студентске конференције универзитетȃ Србије (2014), Захвалницом Вукове задужбине за допринос остваривању програма Вукове задужбине (2018) и Повељом захвалности Филолошког факултета Универзитета у Београду за изузетан допринос угледу Филолошког факултета и развоју науке о језику, књижевности и културе (2019)

Говор студентима[уреди | уреди извор]

Крајем јуна 2013. године професорка Драгићевић је одржала говор студенткињама и студентима на апсолвентској вечери који је, иако није био намењен за јавност,[4] снажно одјекнуо у електронским и штампаним медијима у Србији[5][6][7] и у региону.[8][9][10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Српски WHO IS WHO, Завод за уџбенике, Београд, 2013.
  2. ^ „Рајна Драгићевић”. Београдска књига. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2012. Приступљено 22. 2. 2014. 
  3. ^ „Рајна Драгићевић”. Karl-Franzens-Universität Graz. Приступљено 22. 2. 2014. 
  4. ^ „Професорка која је пробудила Србију”. Политика Online. Приступљено 2. 4. 2014. 
  5. ^ „Profesorka Rajna Dragićević održala govor koji će studenti pamtiti celog života”. Blic Online. Приступљено 22. 2. 2014. 
  6. ^ „Рајна Драгићевић – лекција из етике”. Политика Online. Приступљено 2. 4. 2014. 
  7. ^ „Коментар: Рајна или Екрем”. Новости Online. Приступљено 2. 4. 2014. 
  8. ^ „Profesorica iz Srbije studentima održala govor za pamćenje”. Jutarnji list. Архивирано из оригинала на датум 28. 02. 2014. Приступљено 22. 2. 2014. 
  9. ^ „Strah i trepet za prepisivače, varanje ne prašta”. Oslobođenje. Приступљено 22. 2. 2014. 
  10. ^ „Profesorka Dragićević ustalasala Srbiju”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 22. 2. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]