Ружа Ћук

С Википедије, слободне енциклопедије
Ружа Ћук
Ружа Ћук
Лични подаци
Датум рођења(1949-09-18)18. септембар 1949.
Место рођењаГрачац, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНРЈ
Датум смрти16. септембар 2007.(2007-09-16) (57 год.)
Место смртиБеоград, Србија Република Србија
Научни рад
ИнституцијаИсторијски институт Београд (САНУ)

Др Ружа Ћук (Грачац, 1949Београд, 2007) је била један од водећих српских историчара за област средњег века и Дубровника.

Порекло и образовање[уреди | уреди извор]

Рођена је 18. септембра 1949. године у Грачацу у Лици.
Основну школу завршава у родном Грачацу, а гимназију у Загребу.
Дипломирала је 1973. године на Филозофском факултету (Група за историју) у Београду.
Као одличан студент, добитник је Октобарске награде за изванредно урађен и одбрањен дипломски рад.
Исте године је уписала постдипломске студије на истом факултету, где је магистрирала (1977), а докторирала (1984) код свог ментора (историчара) проф. др Симе М. Ћирковића (1929-2009).[1]

Умрла је 16. септембра 2007. године у Београду са непуних 58. година живота.[2]

Радна биографија[уреди | уреди извор]

У Историјском институту САНУ је радила од 1974. године, прошавши кроз сва научна звања од асистента приправника до научног саветника.
Др Ружа Ћук је годинама истраживала у Дубровачком архиву, Архиву САНУ, Историјском архиву у Котору, а кратко време и у Државном архиву у Венецији.

Као широко образовани интелектуалац, велики ерудита и историчар, она се, на основу нове (и дотад непознате архивске) грађе, бавила проучавањем историје српских земаља у средњем веку.
У њеном богатом и разноврсном научном опусу могу се уочити две крупне тематске целине: у прву се убрајају радови посвећени политичкој и привредној историји српске Деспотовине, а у другом су обухваћени политички и економски односи Србије са Дубровником, Венецијом и Западном Европом у средњем веку.
Сви њени радови из наведених тематских целина, засновани на систематским истраживањима нове и раније непознате архивске грађе, уз нов, креативан, методолошки приступ, омогућују да се са много појединости прати процес урастања домаћих трговаца из Србије (доспелих у дубровачку корпорацију Антунина ) у привредни и друштвени живот Дубровника.
У исто време то је једини начин да се сазна нешто више и о постојању и процесу формирања грађанских породица у градовима средњовековне Србије и Босне.
Упоредо с наведеним остварењима из привредне и друштвене историје, пратећи развој појединих породица, дала и драгоцен допринос проучавању демографских кретања, једној од најприоритетнијих тема савремене историографије.
Зато сви њени радови, како по сложености проблематике, коју обрађују, тако и по начину методолошке обраде, сведоче да се радило о зрелом и веома успешном научном раднику, поред кога и није било погодније личности да руководи једним од кључних научно-истраживачких пројеката Историјског института, под насловом: „Србија и медитерански свет у позном средњем веку“.[3]

Научни допринос[уреди | уреди извор]

Ружин највећи допринос националној историјској науци је њен капитални (и веома обиман) рад о средњовековним српским породицама у Дубровнику.
Др Ружа Ћук је била и сарадник Енциклопедије српске историографије, Биографског речника Матице српске, Енциклопедије православља и Лексикона српског средњег века у којима је објавила већи број лексикографских јединица из области којом се бавила, а и шире.

Библиографија радова Руже Ћук[уреди | уреди извор]

Књиге[4]

Чланци, расправе и студије[5]

  • Ћук, Ружа (1977). „Повеља царице Маре манастирима Хиландару и Св. Павлу”. Историјски часопис. 24: 103—116. 
  • Ћук, Ружа (1977). „О хронологији писама царице Маре упућених Дубровнику”. Историјски часопис. 24: 285—288. 
  • Ћук, Ружа (1979). „Царица Мара”. Историјски часопис. 25-26 (1978-1979): 53—97. 
  • Ћук, Ружа: „Извоз свиле из Дубровника у Венецију у XIV веку“, Историјски часопис 28 (Београд: Историјски институт САНУ, 1981. pp. 17-25)
  • Ћук, Ружа (1983). „Два стара трга у Полимљу”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 39—46. 
  • Ћук, Ружа: „Izvoz stoke i stočarskih proizvoda iz Srbije u Veneciju u XIII i XIV veku“, Acta historico-oeconomica Iugoslaviae 14 (Zagreb: Komisija za Ekonomsku Historiju Jugoslavije, 1987. pp. 57-63)
  • Ћук, Ружа (1988). „Бреза и Комарани - средњовековна насеља у Полимљу”. Историјски часопис. 34 (1987): 61—73. 
  • Ћук, Ружа: „Прилог проучавању рударства на Копаонику у средњем веку“, Историјски гласник 1-2 (Београд: Историјско друштво Србије, 1989. pp. 23-38)
  • Ћук, Ружа: „I rapporti economici fra Ragusa e Venezia nel Medio Evo“, Ragusa e il Mediterraneo: ruolo e funzioni di una Repubblica marinara tra Medioevo de Età Moderna / a cura di A. Di Vittorio (Bari: Cacucci Editore, 1990. pp. 115-129)
  • Ћук, Ружа: „Косовска битка у делу Михаила Динића“, Округли сто Косовска битка у историографији, Зборник радова, књ. 11 (Београд: Историјски институт САНУ, 1990. pp. 77-83)
  • Ћук, Ружа: „Млетачка породица Салимбене у Дубровнику у позном средњем веку“, Историјски часопис 37 (Београд: Историјски институт САНУ, 1991. pp. 27-61)
  • Ћук, Ружа: „Делатност дубровачког трговца Луке Милановића двадесетих година XV века“, Историјски часопис 38 (Београд: Историјски институт САНУ, 1992. pp. 19-30)
  • Ћук, Ружа: „Колоније у српским средњовековним градовима: Социјална структура српских градских насеља (XII-XVIII век)“, уредници Јованка Калић и Милосав Чоловић (Смедерево: Музеј у Смедереву; Београд: Одељење за историју Филозофског факултета, 1992. pp. 85-95)
  • Ћук, Ружа: „Породица Сојмировић из Новог Брда у Дубровнику“, Историјски гласник 1-2 (Београд: Историјско друштво Србије, 1993. pp. 13-24)
  • Ћук, Ружа: „Пословање Дубровчана у Подрињу“, Ваљево, постанак и успон градског средишта: саопштења са научног скупа поводом шест векова од најстаријег помена Ваљева у историјским изворима, одржаног 8-10. октобра 1993. године у Ваљеву (Ваљево: Народни музеј; Београд: Одељење за историју Филозофског факултета, 1994. pp. 111-121)
  • Ћук, Ружа: „Радич Грубачевић – дубровачки сукнар и трговац“, Историјски часопис 39 (Београд: Историјски институт САНУ, 1994. pp. 59-70)
  • Ћук, Ружа: „Пословање Бартола Маринчетића и Павла Мартиновића у прве три деценије XV века“, Историјски часопис 40-41 (Београд: Историјски институт САНУ, 1995. pp. 43-56)
  • Ћук, Ружа: „Дубровачке грађанске породице пореклом из средњовековне босанске државе“, Зборник радова, књ. 12, Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена: међународни научни скуп 13-15. децембар 1994. године (Београд: Историјски институт САНУ; Нови Сад: Православна реч, 1995. pp. 171-182)
  • Ћук, Ружа: „Породица Касела из Рудника“, Зборник за историју Босне и Херцеговине 1 (Београд: Српска академија наука и уметности / Одбор за историју Босне и Херцеговине, 1995. pp. 99-111)
  • Ћук, Ружа: „Србија и Венеција у средњем веку“, Зборник радова, књ. 13, Европа и Срби: међународни научни скуп 13-15. децембра 1995. године (Београд: Историјски институт САНУ; Нови Сад: Православна реч, 1996. pp. 127-133)
  • Ћук, Ружа: „Тоболчаревићи – Дубровчани пореклом из Пријепоља“, Историјски гласник 1-2 (Београд: Историјско друштво Србије, 1996. pp. 19-29)
  • Ћук, Ружа: „Белешке са историјско-географских истраживања средњег Полимља“, 13-17. мај 1996. године (Београд: Историјски институт САНУ, 1997. pp. 517-518)
  • Ћук, Ружа (1996). „Караванске станице у Полимљу у средњем веку”. Милешевски записи. 2: 7—24. 
  • Ћук, Ружа: „Дубровачка породица Бенвенутић у српским земљама у средњем веку“, Историјски часопис 44 (Београд: Историјски институт САНУ, 1998. pp. 113-127)
  • Ћук, Ружа: „Дубровачке грађанске породице пореклом из српских земаља“, Зборник радова Десети конгрес историчара Југославије 15-17. јануар 1998. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998. pp. 155-160)
  • Ћук, Ружа: „Пљевља и пљеваљски крај у дубровачкој архивској грађи“, Гласник Завичајног музеја Пљевља 1 (Пљевља: Завичајни музеј Пљевља, 1999. pp. 55-67)
  • Ћук, Ружа: „Породица Стано из Бара у средњем веку“, Историјски записи 72, Св. 3-4 (Подгорица: Историски институт Републике Црне Горе, 1999, pp. 17-25)
  • Ћук, Ружа: „Трговци из зетских градова у Дубровнику и српским земљама у средњем веку“, Средњовјековна историја Црне Горе као поље истраживања зборник радова са округлог стола Историјског института (Подгорица: Историјски институт Републике Црне Горе, 1999. pp. 153-166)
  • Ћук, Ружа (2001). „Дубровачка породица Немања пореклом из Пљеваља”. Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 37—46. 
  • Ћук, Ружа: „Дубровачка породица Мишљеновић у средњем веку“, Зборник за историју Босне и Херцеговине 3 (Београд: Српска академија наука и уметности / Одбор за историју Босне и Херцеговине, 2001. pp. 63-73)
  • Ћук, Ружа (2002). „Косаче и Полимље”. Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 378—389. 
  • Ћук, Ружа: „Дубровачка породица Жаретић пореклом из Бара у средњем веку“, Историјски часопис 48 (Београд: Историјски институт САНУ, 2002. pp. 53-57)
  • Ћук, Ружа: „Дубровчани – закупци царине у Олову“, Земља Павловића: средњи вијек и период турске владавине: зборник радова са научног скупа Рогатица, 27-29. јуна 2002. године, Научни скупови, књ. V, Одјељење друштвених наука, књ. 7 (Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске; Српско Сарајево: Универзитет Српско Сарајево, 2003. pp. 247-258)
  • Ћук, Ружа: „Утицај запада на образовање у средњовековној Србији“, Образовање код Срба кроз векове (Београд : Завод за уџбенике и наставна средства / Друштво историчара Србије / Историјски институт САНУ, 2003. pp. 21-30)
  • Ћук, Ружа: „Почеци рударства и привредни успон Србије“, Краљ Владислав и Србија 13. века: научни скуп 15-16. новембар 2000. године, Зборник радова, књ. 20 (Београд: Историјски институт САНУ, 2003. pp. 99-106)
  • Ћук, Ружа: „Дубровачка породица Зузорина (Зузорић) у српским земљама у XV веку“, Зборник за историју Босне и Херцеговине 4 (Београд: Српска академија наука и уметности / Одбор за историју Босне и Херцеговине, 2004. pp. 133-141)
  • Ћук, Ружа: „Породица Алберто (Боно) у Дубровнику у позном средњем веку“, Зборник радова Византолошког института 41 (Београд: Византолошки институт САНУ, 2004. pp. 377-386)
  • Ћук, Ружа (2005). „Полимље у средњем веку: Људи и послови”. Милешевски записи. 6: 23—34. 
  • Ћук, Ружа: „Породица Главић у позном средњем веку“, Споменица Милана Васића – приредио Раде Михаљчић, Споменица, књ. 11, Одјељење друштвених наука, књ. 14 (Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2005. pp. 135-151)
  • Ћук, Ружа: „Дубровачка породица Трибутинић у средњем веку“, Истраживања 16 (Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за историју, 2005. pp. 241-248)
  • Ћук, Ружа: „О трговцима пљеваљског краја у средњем веку“, Гласник Завичајног музеја Пљевља 5 (Пљевља: Завичајни музеј Пљевља, 2006. pp. 19-24)
  • Ћук, Ружа: „La Serbia e Venezia nella prima metà del XV secolo: personaggi e commerci“, Глас САНУ 404; Одељење историјских наука 13 (Београд: САНУ, 2006. pp. 137-148)
  • Ћук, Ружа: „Дубровачка породица Цицеровић у средњем веку“, Историјски часопис 55 (Београд: Историјски институт САНУ, 2007. pp. 63-71)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тошић, Ђуро: „Др Ружа Ћук (18.09.1949 - 16.09.2007): Реч на Комеморацији одржаној 30.11.2007.“, уредник Тибор Живковић (1966-2013), Историјски часопис књ. LVI (Београд: Историјски институт САНУ, 2008. pp. 11)
  2. ^ Тошић, Ђуро: „Др Ружа Ћук (18.09.1949 - 16.09.2007): Реч на Комеморацији одржаној 30.11.2007.“, уредник Тибор Живковић (1966-2013), Историјски часопис књ. LVI (Београд: Историјски институт САНУ, 2008. pp. 9)
  3. ^ Тошић, Ђуро: „Др Ружа Ћук (18.09.1949 - 16.09.2007): Реч на Комеморацији одржаној 30.11.2007.“, уредник Тибор Живковић (1966-2013), Историјски часопис књ. LVI (Београд: Историјски институт САНУ, 2008. pp. 12-13)
  4. ^ Мереник Славица / Фостиков, Александра / Исаиловић, Невен: „Библиографија радова Руже Ћук“, уредник Тибор Живковић (1966-2013), Историјски часопис, књ. LVI (Београд: Историјски институт САНУ, 2008. pp. 15)
  5. ^ Мереник Славица / Фостиков, Александра / Исаиловић, Невен: „Библиографија радова Руже Ћук“, уредник Тибор Живковић (1966-2013), Историјски часопис, књ. LVI (Београд: Историјски институт САНУ, 2008. pp. 15-18)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Славица Мереник (1965-) / Александра Фостиков (1975-) / Невен Исаиловић (1981-): „Библиографија радова Руже Ћук“ ( pp. 15-20), уредник Тибор Живковић (1966-2013), Историјски часопис књ. LVI (Београд: Историјски институт САНУ, 2008)
  • Ђуро Тошић (1946-): „Др Ружа Ћук (18.09.1949 - 16.09.2007): Реч на Комеморацији одржаној 30.11.2007.“ ( pp. 9-13), уредник Тибор Живковић (1966-2013), Историјски часопис књ. LVI (Београд: Историјски институт САНУ, 2008)

Види још[уреди | уреди извор]