Списак знаменитих Срба
(преусмерено са Списак познатих Срба)
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Српска култура |
|---|
 |
| Српска умјетност |
|---|
 |
Списак знаменитих Срба наводи знамените Србе или особе српског порекла без обзира на политичке, територијалне или друге поделе, историјске или савремене.
Наведене личности су разврстане по занимању и години рођења.
Уметници
[уреди | уреди извор]Књижевници
[уреди | уреди извор]- Иво Андрић, књижевник и дипломата[1][2]
- Матија Бан[3]
- Владимир Арсенијевић
- Борисав Атанасковић
- Светислав Басара[4]
- Матија Бећковић[5]
- Александар Вељић
- Јанко Веселиновић
- Александар Вучо
- Милован Глишић[2]
- Оскар Давичо[2]
- Милован Данојлић[6]
- Милан Дединац
- Драгослав Михаиловић[7]
- Војислав Деспотов
- Душан Гојков
- Богобој Атанацковић[8]
- Вук Драшковић[9]
- Зоран Живковић, писац, добитник World Fantasy Award
- Драгутин Илић, пионир научне фантастике[10]
- Ђура Јакшић[11]
- Иван Калаузовић Иванус
- Петар Кочић[12]
- Скендер Куленовић
- Петар Лазић
- Душан Матић
- Бранислав Петровић
- Бранислав Нушић[13]
- Доситеј Обрадовић[14][8]
- Милорад Павић[2]
- Борислав Пекић[2]
- Мухарем Первић
- Горан Петровић
- Јован Ђорђевић
- Јован Стерија Поповић[15][8]
- Радомир Путник
- Љубица Поповић Бјелица
- Марко Ристић
- Исидора Секулић[16]
- Меша Селимовић[17][2]
- Стеван Сремац[18]
- Јован Ћирилов
- Вук Врчевић[8]
- Бранко Ћопић[2]
- Добрица Ћосић[2]
- Милош Црњански[19]
- Иво Војновић
- Медо Пуцић[8][3]
- Радоје Домановић[20]
- Гаврил Стефановић Венцловић
- Захарија Орфелин
- Јован Рајић, „отац српске историографије”[21]
- Јоаким Вујић[8]
- Симеон Пишчевић
- Павле Јулинац
- Јован Мушкатировић
- Емануило Јанковић
- Милован Видаковић
- Радивој Шајтинац
- Лукијан Мушицки[8]
- Сава Немањић
- Стефан Првовенчани[22]
- Доментијан[23]
- Теодосије[24]
- Данило II[25]
- Јефимија[26]
- Теодор Крачун
- Стефан Лазаревић[27]
- Иво Војновић[3]
- Григорије Цамблак
- Константин Филозоф
- Димитрије Кантакузин
- Константин Михаиловић
- Зограф Лонгин
- Пајсије I Јањевац
- Симо Милутиновић Сарајлија[8]
- Јован Суботић[8]
- Бора Ћосић
- Момо Капор
- Градимир Стојковић
- Љубомир П. Ненадовић
- Јован Грчић Миленко
- Милорад П. Шапчанин
- Растко Петровић[2]
- Вељко Петровић
- Драгиша Кашиковић
- Мирко Демић
- Милован Глишић
- Јаков Серски
- Доротеј
- Пахомије Логофет
- Владислав Граматик
- Ђурађ Црнојевић
- Јеромонах Макарије
- Божидар Вуковић
- Христофор Жефаровић
- Јеротеј Рачанин
- Сава Владиславић Рагузински
- Василије Петровић
- Мојсије Путник
- Герасим Зелић
- Сава Текелија[8]
- Глигорије Трлајић
- Божидар Грујовић
- Светозар Милетић[28]
- Слободан Селенић
- Драгиша Васић
- Станислав Винавер
- Милован Витезовић
- Арсен Диклић
- Станислав Краков
- Добрица Ерић
- Антоније Исаковић
- Павле Угринов
- Стеван Јаковљевић
- Љубомир Симовић
- Срба Игњатовић[29]
- Љубодраг Симоновић
- Војислав Лубарда
- Јован Авакумовић
- Слађана Нина Перковић
- Ђорђе Марковић Кодер
- Јаков Игњатовић
- Симо Матавуљ[30][2]
- Јован Хаџић[8]
- Михаило Полит-Десанчић
- Георгије Магарашевић[8]
- Васа Стајић
- Јаша Томић
- Иван Гундулић[31][2]
- Бранко Миљковић[2]
- Матија Бећковић
- Коста Абрашевић
- Мирослав Антић
- Јован Дучић[32]
- Јован Јовановић Змај[33][34]
- Ђура Јакшић[11]
- Данило Киш[2]
- Десанка Максимовић[2]
- Сима Пандуровић
- Владислав Петковић Дис
- Петар Петровић Његош[8]
- Васко Попа[35][2]
- Милан Ракић[36]
- Чарлс Симић[37]
- Алекса Шантић
- Лаза Костић[38]
- Милош Црњански
- Адам Пуслојић
- Божидар Тимотијевић
- Ђорђе Балашевић
- Бора Ђорђевић
- Душан Матић
- Иван Растегорац
- Стефан Лазаревић[27]
- Рајко Петров Ного
- Душко Радовић
- Љубивоје Ршумовић
- Војислав Илић[39]
- Војислав Илић Млађи
- Перо Зубац
- Драган Лукић
- Србољуб Митић
- Момчило Настасијевић
- Борисав Станковић[40]
- Сима Милутиновић Сарајлија
- Божидар Шујица
- Милица Стојадиновић Српкиња[2]
- Бранко Радичевић[41][8]
- Коста Трифковић
- Миодраг Павловић
- Стеван Владислав Каћански
-
Деспот Стефан Лазаревић, писац Слово љубве. -
Захарије Орфелин, свестрани барокни стваралац. -
Петар II Петровић Његош, национални песник. -
Јован Стерија Поповић, један од најбољих драмских писаца и културни радник. -
Ђура Јакшић, романтичарски сликар и књижевник. -
![Борисав Станковић, аутор реализма чије су књиге описане као ремек-дела.[42]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/aa/Borisav_Stankovic_Serbian_Literature_Great_Men_Stamps.jpg/120px-Borisav_Stankovic_Serbian_Literature_Great_Men_Stamps.jpg)
-
Милош Црњански, српски писац, песник модерне и новинар. -
Бранко Ћопић, омиљени писац дечијих прича као и романа о партизанима и НОБ. -
Милорад Павић, писац 50 књига, преводилац руских класика, историчар и професор. -
Борислав Пекић, писац и драматичар активан током друге половине 20. века.
.jpg)
![Борисав Станковић, аутор реализма чије су књиге описане као ремек-дела.[42]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Borisav_Stankovic_Serbian_Literature_Great_Men_Stamps.jpg)
Сликари
[уреди | уреди извор]- Дадо Ђурић
- Паја Јовановић[43]
- Урош Предић
- Ђура Јакшић
- Урош Кнежевић
- Милан Коњовић
- Љубиша Марковић
- Милић од Мачве[44]
- Милена Павловић-Барили[2]
- Надежда Петровић[45]
- Сава Шумановић[46]
- Стеван Кнежевић
- Лазар Возаревић
- Влахо Буковац[3]
- Јован Бијелић[47]
- Стева Тодоровић
- Драгош Калајић[48]
- Марко Цар[3]
- Полексија Тодоровић
- Риста Вукановић
- Бета Вукановић
- Стеван Алексић
- Димитрије Аврамовић
- Шпиро Боцарић
- Пашко Вучетић
- Милош Голубовић
- Ксенија Дивјак
- Петар Добровић[49]
- Васа Ешкићевић
- Љубомир Ивановић
- Младен Јосић
- Јарослав Кратина
- Ђорђе Крстић[50]
- Петар Лубарда[2]
- Коста Миличевић
- Ђорђе Миловановић
- Рафаило Момчиловић
- Марко Мурат[3]
- Живорад Настасијевић
- Зора Петровић
- Васа Поморишац
- Ђорђе Поповић
- Христифор Црниловић
- Зуко Џумхур
- Аксентије Мародић
- Миленко Шербан
- Љуба Поповић
- Мића Поповић
- Владимир Величковић
- Сава Стојков
- Урош Ђурић
- Стојан Ђурић
- Петар Омчикус
- Душан Оташевић
- Никола Граовац
- Мило Димитријевић
- Милош Шобајић
- Катарина Ивановић[8]
- Зоран Павловић
- Вукан Вуканић
- Илија Башичевић Босиљ
- Константин Данил[51][8]
- Славко Крунић
- Лазар Вујаклија
- Милорад Бата Михаиловић
- Милета Андрејевић
Вајари
[уреди | уреди извор]Архитекте
[уреди | уреди извор]- Петар Анагности
- Андрија Андрејевић
- Василије Андросов
- Иван Антић
- Милан Антоновић
- Душан Бабић
- Ђура Бајаловић
- Петар Бајаловић
- Иван Белић
- Момчило Белобрк
- Јелисавета Начић[2]
- Богдан Богдановић[52][53]
- Ратомир Богојевић
- Угљеша Богуновић
- Милутин Борисављевић
- Ђура Борошић
- Ђурђе Бошковић
- Драгиша Брашован
- Алексеј Бркић
- Александар Бугарски
- Ранко Радовић
- Момчило Тапавица
- Момир Коруновић
- Бранко Пешић
- Предраг Ристић[54]
- Милан Лојаница
- Владимир Лојаница
-
Паја Јовановић, један од најцењенијих српских сликара. -
Надежда Петровић, запажена сликарка и пионирка фотографије. -
Момир Коруновић, водећи архитекта јединствене архитектонске школе. -
Петар Лубарда, међународно признати сликар. -
Милена Павловић-Барили, сликарка и свестрана уметница. -
Драгиша Брашован, архитекта. -
Војин Бакић, вајар. -
Стеван Крагујевић, фотограф. -
Мића Поповић, сликар, редитељ, критичар, академик. -
![Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[55]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_%28cropped%29.jpg/120px-Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_%28cropped%29.jpg)
Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[55]
![Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[55]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_(cropped).jpg)
Филмски и позоришни уметници
[уреди | уреди извор]- Питер Богдановић, редитељ
- Даница Аћимац, глумица
- Мила Јововић, Милица Наташа Јововић, модел/глумица
- Емир Кустурица, редитељ, писац, музичар
- Карл Малден, Младен Секуловић, глумац
- Принцеза Катарина Оксенберг, глумица
- Бата Живојиновић, глумац
- Љубиша Самарџић, глумац/редитељ
- Арсеније Јовановић, редитељ
- Бора Тодоровић, глумац
- Бранко Радаковић, редитељ
- Милена Дравић, глумица[56]
- Мија Алексић, глумац
- Миодраг Петровић Чкаља, глумац[2]
- Драган Николић, глумац
- Борис Исаковић, глумац[57]
- Горан Паскаљевић, редитељ
- Мира Бањац, глумица
- Вера Дедовић, глумица
- Нела Михаиловић, глумица
- Оливера Марковић, глумица
- Горица Поповић, глумица
- Горан Марковић, редитељ
- Срђан Жика Тодоровић, глумац
- Гојко Митић, један од најпознатијих глумаца Источне Немачке
- Стив Стојановић, редитељ из Шведске, режирао је три такмичења за „Песму Евровизије“
- Павле Вујисић, глумац[2]
- Данило Бата Стојковић, глумац[2]
- Зоран Радмиловић, глумац[2]
- Рената Улмански, глумица
- Жика Митровић, редитељ
- Младомир Пуриша Ђорђевић, редитељ
- Живојин Павловић, редитељ, књижевник, професор[2]
- Александар Саша Петровић, редитељ[2]
- Милорад Милинковић, редитељ
- Александар Гаврић, глумац
- Слободан Алигрудић, глумац
- Тихомир Станић, глумац
- Ненад Јездић, глумац
- Милош Жутић, глумац
- Предраг Пепи Лаковић, глумац
- Живојин Жика Миленковић, глумац
- Михаило Бата Паскаљевић, глумац
- Драгомир Бојанић Гидра, глумац
- Ташко Начић, глумац
- Бранко Плеша, глумац
- Љуба Тадић, глумац[2]
- Стево Жигон, глумац
- Пера Добриновић, глумац[58]
- Раде Марковић, глумац
- Властимир Ђуза Стојиљковић, глумац
- Никола Симић, глумац
- Миливоје Мића Томић, глумац
- Радмила Савићевић, глумица
- Вера Чукић, глумица
- Ружица Сокић, глумица
- Јелена Јовановић Жигон, глумица
- Срђан Карановић, редитељ
- Слободан Шијан, редитељ
- Здравко Шотра, редитељ
- Мира Ступица, глумица
- Светлана Цеца Бојковић, глумица
- Душица Жегарац, глумица
- Јелисавета Сека Саблић, глумица
- Драган Максимовић, глумац
- Петар Краљ, глумац
- Предраг Ејдус, глумац
- Марко Николић, глумац
- Петар Божовић, глумац
- Михајло Миша Јанкетић, глумац
- Војислав Воја Брајовић, глумац
- Александар Берчек, глумац
- Здравко Шотра, редитељ
- Драган Кресоја, редитељ
- Милан Лане Гутовић, глумац
- Богдан Диклић, глумац
- Предраг Мики Манојловић, глумац
- Љиљана Драгутиновић, глумица
- Горица Поповић, глумица
- Љиљана Благојевић, глумица
- Весна Тривалић, глумица
- Радмила Живковић, глумица
- Неда Арнерић, глумица
- Мирјана Карановић, глумица
- Соња Савић, глумица
- Аница Добра, глумица
- Светозар Цветковић, глумац
- Лазар Ристовски, глумац
- Светислав Гонцић, глумац
- Славко Штимац, глумац
- Жарко Лаушевић, глумац
- Жанка Стокић, глумица[2]
- Андреј Шепетковски, глумац
- Зоран Цвијановић, глумац
- Драган Бјелогрлић, глумац, редитељ, продуцент
- Никола Којо, глумац
- Мирјана Јоковић, глумица
- Бранка Катић, глумица
- Бојана Маљевић, глумица
- Наташа Нинковић, глумица
- Небојша Глоговац, глумац
- Драган Мићановић, глумац
- Сергеј Трифуновић, глумац
- Предраг Милетић, глумац
- Срђан Драгојевић, редитељ
- Владимир Савчић Чоби, музичар/глумац
- Соја Јовановић, прва српска редитељка
- Беба Лончар, глумица
- Милутин Чолић[59]
- Божидар Зечевић[60]
-
Карл Малден, рођен као Младен Секуловић освојио је Оскара и низ других награда. -
Павле Вуисић, један од најпрепознатљивијих глумаца југословенске кинематографије. -
Данило Бата Стојковић, српски и југословенски глумац. -
Душан Макавејев, филмски редитељ. -
Бата Живојиновић глумио је у више од 340 филмова и ТВ серија, а сматра се једним од најбољих глумаца у бившој Југославији. -
Милена Дравић, освојила је Награду филмског фестивала у Кану за најбољу глумицу. -
Мики Манојловић, глумио је у многим домаћим као и европским филмовима. -
Душан Ковачевић, сценариста, књижевник и академик. -
Раде Шербеџија, глумац у бројним филмовима и серијама у Холивуду. -
Емир Кустурица је двапут освојио златну Палму у Кану као и канску награду за најбољу режију.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Музичари
[уреди | уреди извор]- Кир Стефан Србин, композитор активан у средњем веку[61]
- Теодор Андрејевић, композитор, диригент, музичар и музички педагог
- Богдан Бабић, диригент
- Исидор Бајић, композитор
- Радмила Бакочевић, оперска певачица
- Давид Бижић, оперски певач
- Марија Бубањ, виолинисткиња и виолисткиња
- Станислав Бинички, композитор, диригент и педагог
- Исидора Жебељан, композитор
- Јован Ивановић, композитор
- Благоје Кошанин, композитор
- Миодраг Раде Јашаревић, виолиниста
- Јадранка Јовановић, оперска певачица
- Лазар Јовановић, оперски певач
- Петар Коњовић, композитор[62]
- Драгомир Кранчевић, виолиниста
- Жељко Лучић, оперски певач
- Јосиф Маринковић, композитор и хоровођа
- Љубица Марић, композитор
- Стефан Миленковић, виолиниста
- Бора Дугић, фрулаш
- Оливер Њего, оперски певач
- Милоје Милојевић, композитор
- Василије Мокрањац, композитор
- Властимир Павловић Царевац, диригент и музичар
- Миленко Пауновић, композитор
- Јован Пачу, композитор, лекар и пијаниста
- Немања Радуловић, виолиниста
- Станојло Рајичић, композитор и педагог
- Јосиф Руњанин, композитор
- Живан Сарамандић, оперски певач
- Софијa Седмаковa, оперска певачица
- Бојан Суђић, диригент
- Милан Прунић, певач
- Корнелије Станковић, композитор, мелограф, диригент, пијаниста[63][8]
- Милка Стојановић, оперска певачица
- Стеван Мокрањац, композитор[64]
- Зоран Христић, композитор
- Миливоје Црвчанин, композитор
- Стеван Христић, композитор, диригент и музички писац[65]
- Мирослав Чангаловић, оперски певач
- Никола Вучичевић, пијаниста
- Душан Радић, композитор и академик
- Филип Вишњић, гуслар[66][8]
- Популарна музика
- Павле Аксентијевић, певач духовне и старе српске музике
- Светлана Сека Алексић, турбо-фолк певачица
- Борис Аранђеловић, рок певач и музичар
- Момчило Бајагић Бајага, рок певач и музичар
- Недељко Бајић Баја, турбо-фолк певач
- Ђорђе Балашевић, певач и музичар
- Миша Блам, џез музичар
- Војкан Борисављевић, композитор и диригент
- Бисера Велетанлић, певачица џез и забавне музике
- Владо Георгиев, певач забавне музике
- Предраг Гојковић Цуне, певач народне музике
- Арсен Дедић, певач, композитор и песник
- Владимир Дивљан, рок музичар
- Бора Ђорђевић, рок певач и музичар
- Весна Змијанац, певачица народне музике
- Михаило Живановић, кларинетиста, саксофониста, композитор, диригент
- Предраг Живковић Тозовац, певач народне музике
- Тома Здравковић, певач и композитор народне музике
- Мирослав Илић, певач народне музике
- Душан Јакшић, певач и глумац
- Мики Јевремовић, певач забавне музике
- Жељко Јоксимовић, певач забавне музике
- Неле Карајлић, композитор, музичар и глумац
- Радмила Караклајић, певачица забавне музике
- Јелена Карлеуша, певачица[67]
- Нада Кнежевић, певачица џез и забавне музике
- Александра Ковач, певачица забавне музике
- Корнелије Ковач, композитор и музичар
- Душан Којић, рок музичар
- Влада Дивљан, рок музичар
- Биља Крстић, извођач етно музике
- Лео Мартин, певач забавне музике
- Лене Лавич, певачица
- Душко Гојковић, џез трубач
- Аца Лукас, турбо-фолк певач
- Дивна Љубојевић, интерпретаторка православне духовне музике
- Оливер Мандић, певач и композитор поп-рок музике
- Саша Матић, турбо-фолк певач
- Јован Маљоковић, џез саксофониста, композитор и аранжер
- Нада Мамула, певачица народне музике и севдалинки
- Ђорђе Марјановић, певач забавне музике
- Милан Младеновић, певач и музичар
- Слађана Милошевић, певачица и музичарка
- Мира Шкорић, певачица
- Драгана Мирковић, певачица турбофолк музике
- Радомир Михајловић Точак, рок музичар
- Драгиша Недовић, композитор, музичар и текстописац
- Лола Новаковић, певачица забавне музике
- Оливера Катарина, певачица и глумица
- Тихомир Петровић, композитор, певач и музичар
- Ана Поповић, певачица и музичар џез и блуз музике
- Душан Прелевић Преле, рок музичар
- Александра Радовић, певачица забавне музике
- Василија Радојчић, певачица изворне и народне музике
- Предраг Радмилац, музички педагог, диригент, музички уредник
- Ненад Радуловић, певач и музичар
- Светлана Ражнатовић Цеца, певачица турбофолк музике
- Александра Пријовић, певачица[68]
- Рамбо Амадеус, рок музичар
- Лаза Ристовски, музичар
- Зоран Симјановић, композитор музике за филм и позориште
- Боба Стефановић, певач забавне музике
- Маргита Стефановић, рок музичар
- Јадранка Стојаковић, певачица забавне музике
- Драган Стојнић, певач забавне музике
- Љубиша Стојановић Луис, певач својеврсне музике
- Станиша Стошић, певач народне музике
- Слободан Тркуља, мултиинструменталиста, композитор и певач грленог и византијског стила
- Бошко Ћирковић, певач хип хоп музике
- Неда Украден, певачица
- Миле Китић, певач
- Здравко Чолић, певач забавне музике
- Горан Шепа, рок музичар
- Марчело, репер
- Марија Шерифовић, певачица забавне музике, победница Песме Евровизије
-
Стеван Мокрањац, композитор, педагог и професор, сматра се „оцем српске музике”. -
Стеван Христић, српски композитор, диригент, педагог и музички писац. -
Тома Здравковић, певач народне музике. -
Ђорђе Марјановић, певач, најпопуларнији од шездесетих до осамдесетих. -
Здравко Чолић, један од највећих вокала и културних икона бивше Југославије. -
Милан Младеновић, челни члан групе ЕКВ. -
Бора Ђорђевић, рок музичар и песник. -
Ђорђе Балашевић, кантаутор. -
Жељко Јоксимовић, музичар и композитор. -
Цеца, једна од најпопуларнијих турбо-фолк певачица.
_2.jpg)
.jpg)
Други уметници
[уреди | уреди извор]- Рајко Милошевић, срип уметник
Црквена лица
[уреди | уреди извор]Светитељи
[уреди | уреди извор]- Свети цар Лазар
- Свети Николај Охридски и Жички[69]
- Свети Петар Цетињски[70][8]
- Свети Сава[71]
- Свети Симеон Мироточиви[72]
- Свети Василије Острошки
- Свети Стефан Штиљановић
- Свети Јоаникије Девички
- Стефан Пиперски
- Стефан Лазаревић
- Стефан Првовенчани
- Свети Прохор Пчињски
- Ангелина Бранковић
- Ана Немањић
- Арсеније I Сремац
- Стефан Владислав I
- Јелена Штиљановић
- Јелена Дечанска
- Јоаникије II
- Јустин Поповић
- Јован Владимир
- Макарије Соколовић[73]
- Ђорђе Бранковић
- Свети краљ Милутин[74]
- Нестор Дечански
- Никодим I Пећки
- Никодим Тисмански
- Петар Коришки
- Рафаило Банатски
- Свети Давид српски
- Стефан Драгутин
- Стефан Урошиц Немањић
- Стефан Урош V
- Стефан Бранковић
- Патријарх српски Спиридон
- Ђакон Авакум
- Анастасија Српска
- Анастасије Струмички
- Атанасије Метеорски
- Будимир Соколовић
- Варнава Настић
- Висарион Сарај
- Вукашин из Клепаца
- Гаврило Лесновски
- Георгије Богић
- Григорије Горњачки
- Дамјан Штрбац
- Архиепископ српски Данило II
- Доситеј Васић
- Ђорђе Кратовац
- Иларион Мегленски
- Милица Хребељановић
- Јефтимије Дечански
- Јоаким Осоговски
- Јован Урош
- Јован Кукузељ
- Јован Бранковић
- Јосиф Темишварски
- Мардарије Ускоковић
- Момчило Гргуревић
- Нектарије Битољски
- Нестор синаит витковачки
- Нестор Тркуља
- Нестор Солунски
- Платон Јовановић
- Сава Трлајић
- Севастијан Дабовић
- Серафим Џарић
- Симеон Дајбапски
Патријарси
[уреди | уреди извор]- Свети Сава[71]
- Арсеније I Сремац
- Свети Сава II
- Данило I
- Јоаникије I
- Јевстатије I
- Свети Јаков
- Свети Јевстатије II
- Свети Сава III
- Никодим I Пећки
- Данило II
- Свети Јоаникије II
- Патријарх српски Сава IV
- Патријарх српски Јефрем
- Патријарх српски Спиридон
- Патријарх српски Данило III
- Патријарх српски Сава V
- Патријарх српски Данило IV
- Патријарх српски Кирило I
- Патријарх српски Никон
- Патријарх српски Теофан
- Патријарх српски Никодим II
- Патријарх српски Арсеније II
- Патријарх српски Макарије
- Патријарх српски Антоније
- Патријарх српски Герасим
- Патријарх српски Саватије
- Патријарх српски Јеротеј
- Патријарх српски Филип
- Јован Кантул
- Пајсије I Јањевац
- Патријарх српски Гаврило I
- Патријарх српски Гаврило V
- Максим Скопљанац
- Арсеније III Чарнојевић[75]
- Патријарх српски Атанасије I
- Мојсије Рајовић
- Арсеније IV Јовановић Шакабента
- Атанасије II Гавриловић
- Патријарх српски Јосиф (Рајачић)
- Патријарх српски Гаврило II
- Патријарх српски Гаврило III
- Патријарх српски Кирило II
- Патријарх српски Василије I
- Патријарх српски Димитрије
- Патријарх српски Варнава
- Патријарх српски Викентије II
- Патријарх српски Герман
- Патријарх српски Павле
- Патријарх српски Иринеј
- Патријарх српски Порфирије
- Архиепископ и митрополит карловачки Георгије
Јерарси
[уреди | уреди извор]- Свети Иринеј Бачки
- Архиепископ и митрополит карловачки Јосиф[8]
- Митрополит карловачки Јован
- Митрополит карловачки Стефан (Стратимировић)[76][8]
- Митрополит карловачки Павле[77]
- Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
- Митрополит дабробосански Георгије
- Митрополит дабробосански Сава
- Митрополит браничевски Игнатије
- Митрополит њемачки Григорије
- Митрополит црногорско-приморски Јоаникије I
- Митрополит дабробосански Николај
- Митрополит зворничко-тузлански Фотије
- Епископ шабачки Лаврентије
- Епископ бачки Платон[8]
- Епископ вршачки Теодор
- Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије
- Епископ шумадијски Сава
- Епископ далматинско-истријски Никодим[78]
-
Свети Јован Владимир, владар Дукље и најстарији светац међу Србима. -
Свети Сава, оснивач аутокефалне Српске православне цркве, оснивач српског права, дипломата. -
Патријарх Арсеније III Чарнојевић, вођа Велике сеобе Срба. -
Свети Василије Острошки, светитељ коме се приписује бројна чуда. -
Свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, писац и светитељ. -
Митрополит карловачки Стефан, челна личност митрополије Карловачке 46 година. -
Епископ бањалучки Платон, убијен током геноцида над Србима. -
Свети Николај Охридски и Жички, утицајни теолог, писац и епископ Српске православне цркве. -
Патријарх српски Павле, поглавар СПЦ од 1990. до 2009. године. -
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, теолог, преводилац и јавни делатник.
.JPG)
Научници и професори
[уреди | уреди извор]Природне науке
[уреди | уреди извор]- Никола Тесла[79]
- Михајло Пупин[80]
- Руђер Бошковић[81][3]
- Лазар Хиландарац[82]
- Милутин Миланковић[83]
- Милева Марић[84]
- Јосиф Панчић[85][8][2][3]
- Михаило Петровић Алас, математичар[86]
- Јован Цвијић, географ, етнолог[87]
- Јован Трифуноски, географ
- Јован Карамата[88]
- Милош Марић
- Огњеслав Костовић Степановић
- Ђуро Курепа
- Иван Ђаја[3]
- Марко Вукобрат Јарић
- Милорад Б. Протић
- Миодраг Стојковић
- Душан Каназир, молекуларни биолог
- Богдан Маглић
- Јован Жујовић[89]
- Лаза Лазаревић[90][2]
- Павле Савић[2]
- Андреј Андрејевић
- Александар Белић[91]
- Петар Ђурковић
- Миомир Вукобратовић
- Спиридон Гопчевић
- Павле Вујевић
- Марко Леко
- Милан Курепа
- Зоран Кнежевић, астроном
- Коста Стојановић
- Сима Лозанић, хемичар[92]
- Љиљана Марковић
- Душан Шћепановић
- Милован Матовић
- Сања Врањеш Ђурић
- Предраг Ћеранић
- Алекса Ивић, математичар
- Стеван Карамата, геолог[93]
- Никола Мирков, инжењер
- Драгош Цветковић
- Градимир Миловановић
- Гордана Вуњак Новаковић
- Иван Гутман
- Богдан Шолаја
- Милош Ђуран
- Ђорђе Шијачки
- Антоније Ђорђевић
- Живојин Ђорђевић
- Синиша Станковић
- Живојин Јуришић
- Рајко Томовић
- Михајло Месаровић
- Добривоје Божић
- Ђуро Мацут
- Владимир Костић
Друштвене науке
[уреди | уреди извор]- Сава Мркаљ, лингвиста
- Вук Караџић[94]
- Ђуро Даничић[95][96][8]
- Павле Поповић[97]
- Павле Ивић, лингвиста[98]
- Милка Ивић, лингвиста
- Дејан Медаковић, историчар уметности
- Милорад Екмечић, историчар
- Душан Батаковић, историчар[99]
- Никола Кусовац, историчар уметности
- Динко Давидов, историчар уметности
- Чедомир Антић, историчар
- Љубомир Стојановић, историчар[100]
- Драган Петровић
- Радослав Грујић, историчар
- Владимир Ћоровић, историчар[101]
- Сима Ћирковић, историчар
- Раде Михаљчић, историчар
- Михаило Војводић, историчар
- Ђорђе Трифуновић, исоричар књижевности
- Лазар Трифуновић, историчар уметности
- Гојко Тешић, историчар књижевности[102]
- Дејан Ђокић, историчар[103]
- Богдан Терзић, слависта[104]
- Милоје Васић, археолог[105]
- Драгослав Срејовић, археолог
- Јован Драгашевић, војни географ и историчар
- Милутин Гарашанин, археолог
- Петар Петровић, археолог
- Валтазар Богишић, социолог[106][3]
- Богдан Поповић, књижевни критичар[107]
- Слободан Јовановић, правник, историчар[108][109]
- Коста Чавошки, правник
- Ратко Марковић, правник[8]
- Данило Медаковић, историчар
- Јорјо Тадић[3]
- Јован Скерлић, књижевни критичар[110][2]
- Милан Кашанин, историчар уметности
- Јован Ђорђевић, правник
- Иларион Руварац, историчар[111]
- Стојан Новаковић, историчар и лингвиста[112]
- Бранко Милановић, економиста[113]
- Гавро Манојловић, историчар[114]
- Александар Јерков, историчар и теоретичар српске књижевности
- Трајан Стојановић, историчар
- Божидар Петрановић, историчар и правник
- Харалампије Поленаковић, родоначелник македонске књижевне историје и науке
- Татомир Вукановић, етнолог
- Најдан Пашић, политиколог и правник
- Ђоко Слијепчевић, историчар
- Лазо М. Костић
- Владислав Б. Сотировић, историчар
- Радован Самарџић, историчар
- Ратимир Кашанин[56]
- Милан Решетар[3]
- Луко Зоре[3]
- Перо Будмани[3]
- Вид Вуксановић Вулетић[3]
- Антоније Вучетић[3]
- Константин Војновић[3]
- Милан Булајић, историчар
Лекари
[уреди | уреди извор]Филозофи
[уреди | уреди извор]-
-
-
-
-
-
Стојан Новаковић, историчар, лингвиста, реформатор образовања као и државник и дипломата. -
Милош Н. Ђурић, класични филолог, хелениста, класични преводилац, професор и филозоф. -
-
Дејан Медаковић, историчар уметности, књижевник, професор и академик. -
Гордана Вуњак Новаковић, биоинжењер и универзитетски професор.
.JPG)
_(cropped).jpg)
Војска и полиција
[уреди | уреди извор]- хајдук Вељко Петровић[117][8]
- војвода Радомир Путник[118]
- војвода Степа Степановић[119]
- војвода Живојин Мишић[120]
- војвода Петар Бојовић
- генерал Божидар Јанковић
- генерал Павле Јуришић Штурм
- армијски генерал Душан Симовић
- армијски генерал Дража Михаиловић
- армијски генерал Стеван Хаџић
- армијски генерал Петар Живковић
- армијски генерал Крста Смиљанић
- армијски генерал Емило Белић
- армијски генерал Владимир Белић
- пуковник Драгутин Димитријевић Апис
- генерал-пуковник Коча Поповић[121]
- генерал армије Никола Љубичић
- генерал-пуковник Владимир Лазаревић
- генерал-пуковник Пеко Дапчевић
- генерал-лајтант Петар Драпшин
- генерал-пуковник Павле Јакшић
- генерал-пуковник Арсо Јовановић
- генерал-пуковник Љубо Вучковић
- генерал-пуковник Велимир Терзић
- генерал-пуковник Светозар Вукмановић Темпо
- генерал-потпуковник Ратко Мартиновић
- генерал-пуковник Милутин Морача
- генерал-пуковник Велимир Терзић
- генерал-пуковник Радован Вукановић
- генерал Саво Дрљевић
- генерал Петар Перо Ћетковић
- генерал-пуковник др Гојко Николиш
- генерал-пуковник Павле Илић
- генерал-пуковник Ратко Вујовић
- генерал-пуковник Милоје Милојевић
- генерал-пуковник Ратко Софијанић
- генерал-потпуковник Славко Родић
- генерал Срећко Манола
- генерал-потпуковник Радивоје Јовановић Брадоња
- генерал-пуковник Раде Хамовић
- генерал Јован Вукотић
- генерал-мајор и војвода Стеван Шупљикац[8]
- генерал-дивизијар Јован Обреновић[8]
- пуковник Сава Ковачевић
- Омер паша Латас
- генерал Љубо Новаковић
- генерал Милан Недић[122]
- генерал Данило Срдић[123]
- потпуковник Петар Баћовић
- пуковник Бајо Станишић
- мајор Коста Тодоровић
- Стеван Синђелић
- бимбаша Станко Арамбашић
- Симо Шолаја
- Хајдук Вељко
- Сердар Јанко Вукотић
- Старина Новак
- Дели Радивоје
- Станоје Главаш[8]
- Стојан Јанковић
- Војин Поповић Вук, војвода Вук
- Војислав Танкосић
- Јован Бабунски
- Жарко Зрењанин
- генерал Блажо Ђукановић
- Звонимир Вучковић
- Момчило Ђујић
- Велимир Пилетић
- Цвијетин Тодић
- генерал-пуковник Небојша Павковић
- генерал Ратко Младић
- хаџи Продан Глигоријевић
- фелдмаршал Светозар Боројевић фон Бојна
- велики везир Мехмед-паша Соколовић
- господар Косова Вук Бранковић
- великаш Радослав Челник
- војвода Миленко Стојковић[8]
- војвода Петар Добрњац[8]
- Јаков Ненадовић[8]
- Васа Чарапић, јунак, познат и као Змај од Авале[8]
- Узун Мирко Апостоловић[8]
- Арсеније Лома[8]
- војвода Стеван Книћанин[8]
- војвода Младен Миловановић[8]
- Лука Вукаловић, вођа српског устанка у Херцеговини 1852—1862[8]
- војвода Хаџи Продан Глигоријевић[8]
- војвода Стојан Чупић
- војвода Цинцар Јанко Поповић[8]
- војвода Глигор Соколовић
- пуковник Коста Новаковић
Обавештајци
[уреди | уреди извор]-
Мехмед-паша Соколовић, велики везир Отоманске империје. -
Гроф Михаил Милорадовић, генерал за време Наполеонских ратова и дефакто владар Русије месец дана. -
Карађорђе, српски револуционар и оснивач династије Карађорђевић. Сматра се оцем српске нације. -
Светозар Боројевић, аустроугарски маршал, један од најбољих одбрамбених стратега ПСР. -
Генерал Сава Грујић, министар војни и премијера у пет мандата. -
Јанко Вукотић, сердар, војсковођа, премијер и министар војни Црне Горе -
Живојин Мишић, српски војвода који је учествовао у свим ратовима које је водила Србија од 1876 до 1918. -
Петар Бојовић, српски војвода и професор војних наука. -
Коча Поповић, један од вођа југословенских партизана и начелник Генералштаба ЈНА и министар Спољних послова. -
Пословни људи
[уреди | уреди извор]- Драган Васиљевић, власник неколико компанија за трговину
- Дејан Илић, главни менаџер компанија Варта и Ари[124][125]
- Вера Гајић, власница фабрике авио-опреме
- Вилијам Јовановић, председник и извршни директор издавачке куће Harcourt Brace Jovanovich
- Виолета и Ђорђе Јерић, власници куле Скајлон, туристичке атракције на Нијагариним водопадима Канада
- Богољуб Карић[126]
- Мирослав Мајкл Ђорђевић
- Милан Мандарић, власник и председавајући фудбалског клуба Portsmouth
- Мило Медин, бивши потпредседник Home Company
- Миле Марић, био један од директора у „Џенерал Моторсу“, власник неколико компанија у Канади
- Ђорђе Вајферт, привредник и гувернер НБС
- Илија Милосављевић Коларац, велетрговац и задужбинар[8]
- Капетан Миша Анастасијевић, велетрговац и задужбинар
- Лазар Дунђерски
- Димитрије Мита Теокаревић
- Игњат Бајлони
- Никола Спасић
- Лука Ћеловић
- Милош Савчић
- Сава Лозанић
- Влада Илић
- Димитрије Коњовић
- Милан Панић, председник и извршни директор MP Global Enterprises & Associates, USA
- Филип Цептер
- Мирослав Мишковић, власник Делта Холдинга
- Зоран Дракулић, власник мултинационалне компаније East Point
- Милка Форцан, потпредседница Делта Холдинга
- Соња Миладиновска, директор Трезора Société Générale банке
- Младен Селак
- Петар Матијевић, власник прехрамбене индустрије Матијевић и 11 пољопривредних фирми.
- Велибор Ђуровић, Ивица Вукелић и Саша Глушац, Власници фирме за дистрибуцију новина Велетабак[тражи се извор]
- Петар Матић, власник МПЦ Холдинга
- Вук Хамовић, власник је водећег снабдевача електричном енергијом државних електропривреда.
- Горан Перчевић
- Сава Вуковић, трговац[8]
- Сима Игуманов, трговац и задужбинар[8]
- Никола Милићевић Луњевица, трговац[8]
- Срђан Кнежевић, власник Кнез Петрола
- Мирослав Богићевић, Власник Фармакома
- Зоран Митровић и Милија Бабовић, власници Викторија групе
- Миодраг Костић, власник МК групе
- Марија Трандафил[127]
- Ђока Дунђерски[128]
- Иван Петровић, власник Крстарице
- Глигорије Возаровић, издавач[8]
- Ђока Дунђерски, индустријалац
Спортисти
[уреди | уреди извор]- Радивој Кораћ, кошаркаш[129]
- Жељко Ребрача, кошаркаш
- Дејан Бодирога, кошаркаш
- Дражен Далипагић, кошаркаш
- Владе Дивац, кошаркаш
- Бошко Симоновић, фудбалер и фудбалски тренер
- Бранко Радивојевић, словачки хокејаш
- Вујадин Бошков, фудбалер и фудбалски тренер
- Предраг Даниловић, кошаркаш
- Александар Ђорђевић, кошаркаш
- Зоран Славнић
- Драган Кићановић
- Вера Николић
- Ана Ивановић
- Слободан Боба Живојиновић
- Јелена Докић
- Драган Џајић
- Љубиша Броћић
- Светозар Глигорић
- Никола Грбић
- Владимир Грбић
- Пит Маравић[130]
- Саво Милошевић
- Иван Миљковић
- Џон Миљуш
- Зоран Мирковић
- Данијел Нестор
- Драгослав Шекуларац
- Владимир Ђорђевић
- Александар Шапић[131]
- Јасна Шекарић
- Давид Бабунски
- Драган Шкрбић
- Дејан Станковић
- Предраг Стојаковић
- Горан Вујевић
- Радомир Антић
- Ненад Зимоњић
- Жарко Паспаљ
- Драган Стојковић
- Момир Петковић
- Матеја Кежман
- Давид Миладиновић
- Данило Икодиновић
- Владимир Вујасиновић
- Новак Ђоковић[132][133]
- Јелена Јанковић
- Милица Мандић
- Јована Прековић
- Ненад Стекић
- Саша Илић
- Дејан Петковић, фудбалер
- Јанко Типсаревић, тенисер
- Ивана Максимовић
- Оливера Јевтић
- Немања Видић
- Синиша Михајловић
- Рајко Митић
- Бранислав Ивановић
- Душан Лајовић
- Душан Влаховић, фудбалер
- Филип Костић, фудбалер
- Сергеј Милинковић Савић, фудбалер
- Марко Пантелић, фудбалер
- Никола Јокић[134]
- Богдан Богдановић[135]
- Данко Лазовић, фудбалер
- Момчило Тапавица, свестрани спортиста[136]
- Сара Исаковић, прва медаља на ОИ у историји Словеније
- Милорад Чавић, светски рекордер[137]
- Драган Травица, одбојкаш
- Паола Вукојичић, хокејаш на трави
- Душан Мандић, ватерполиста
- Немања Мајдов, џудиста
- Маја Огњеновић, одбојкаш
- Соња Васић, кошаркаш
- Огњен Кузмић, кошаркаш
- Ратко Радовановић, кошаркаш
- Невен Суботић, фудбалаер
- Дамир Микец, стрељаштво
- Немања Николић, фудбалер
Шаховски велемајстори
[уреди | уреди извор]-
Момчило Тапавица, свестрани спортиста, први Словен и Србин освајач олимпијске медаље у историји. -
Светозар Глигорић, шаховски велемајстор. -
Жељко Обрадовић, најуспешнији кошаркашки тренер Европе. -
Јасна Шекарић, светска, европска и олимпијска шампионка у спортском стрељаштву. -
Владимир Грбић, одбојкаш. -
Филип Филиповић освојио је сваку значајну медаљу, турнир и награду у ватерполу. -
Новак Ђоковић, један од најбољих тенисера и спортиста свих времена. -
Ивана Шпановић држи национални и светски рекорд у скоку у даљ. -
Александар Митровић, најуспешнији стрелац репрезентације Србије. -
Никола Јокић, један од најбољих кошаркаша и центара свих времена.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Владари
[уреди | уреди извор]Племство средње века
[уреди | уреди извор]- Вишеслав
- Радослав Вишеславић
- Просигој
- Властимир
- Мутимир
- Стројимир Властимировић
- Гојник
- Прибислав Мутимировић
- Петар Гојниковић
- Павле Брановић
- Захарија Прибислављевић
- Часлав Клонимировић
- Стефан Војислав
- Јован Владимир
- Михаило Војислављевић
- Константин Бодин
- Доброслав II
- Кочапар
- Владимир Војислављевић
- Ђорђе Бодиновић
- Грубеша
- Градихна
- Радослав Градишнић
- Михаило Војислављевић
- Деса
- Петрислав
- Вукан
- Урош I Вукановић
- Урош II Примислав
- Вукан
- Урош I Вукановић
- Урош II Примислав
- Белош Вукановић
- Деса
- Завида Вукановић
- Тихомир Завидовић
- велики жупан Стефан Немања
- краљ Стефан Првовенчани, Немањин средњи син
- Свети Сава, Немањин најмлађи син[71]
- краљ Стефан Радослав
- краљ Стефан Владислав
- цар Стефан Урош I
- краљ Стефан Драгутин
- краљ Стефан Урош II Милутин
- краљ Стефан Урош III Дечански
- цар Стефан Душан[25]
- цар Стефан Урош V
- цар Симеон Синиша Немањић
- цар Јован Урош
- цар Јован Ненад
- Вук Бранковић
- Пријезда I
- Пријезда II
- Стефан I Котроманић
- Стефан II Котроманић
- Стефан Твртко I Котроманић
- Стефан Дабиша
- Јелена Груба
- Остоја Котроманић
- Стефан Твртко II Котроманић
- Стефан Остојић
- Стефан Томаш
- Стефан Томашевић
- Балша I
- Страцимир Балшић
- Ђурађ I Балшић
- Балша II Балшић
- Ђурађ II Балшић
- Балша III Балшић
- Вукашин Мрњавчевић
- Угљеша Мрњавчевић
- Марко Мрњавчевић[138]
- кнез Лазар Хребељановић[139]
- кнегиња Милица Хребељановић
- господин Вук Бранковић
- деспот Стефан Лазаревић
- деспот Ђурађ Бранковић[140]
- деспот Лазар Бранковић
- деспот Стефан Бранковић
- деспот Вук Бранковић
- деспот Ђорђе Бранковић
- деспот Јован Бранковић
- Црноје Ђурашевић
- Радич Црнојевић
- Стефан Црнојевић
- Иван Црнојевић
- Ђурађ Црнојевић
- Станко Црнојевић
- Вук Хранић Косача
- Влатко Вуковић
- Сандаљ Хранић Косача
- Стефан Вукчић Косача
- Влатко Херцеговић
Племство новог века
[уреди | уреди извор]- књаз Милош Обреновић[141][8]
- Љубица Обреновић[8]
- кнез Милан Обреновић[8]
- кнез Михаило Обреновић[142]
- обор-кнез Јеврем Обреновић[8]
- краљ Милан Обреновић[143]
- краљица Наталија Обреновић
- краљ Александар Обреновић
- кнез Алекса Ненадовић[8]
- кнез Илија Бирчанин[8]
- кнез Сима Ненадовић[8]
- краљица Краљица Драга
- вожд Карађорђе[144]
- кнез Александар Карађорђевић
- краљ Александар I Карађорђевић[145]
- краљ Петар I Карађорђевић[146]
- принц Ђорђе П. Карађорђевић
- краљ Александар I Карађорђевић
- краљица Марија Карађорђевић
- кнез Павле Карађорђевић
- принц Андреј Карађорђевић
- принц Томислав Карађорђевић
- краљ Петар II Карађорђевић
- принц Александар II Карађорђевић
- Данило I Петровић Његош
- Сава Петровић Његош
- Василије Петровић
- Петар I Петровић Његош
- Петар II Петровић Његош[147]
- књаз Данило Петровић
- Никола I Петровић[148]
Политичари
[уреди | уреди извор]Кнежевина и Краљевина Србија
[уреди | уреди извор]Прва Југославија
[уреди | уреди извор]Друга и трећа Југославија
[уреди | уреди извор]- Сретен Жујовић
- Милан Горкић
- Петко Милетић
- Мустафа Голубић
- Владимир Велебит
- Слободан Пенезић Крцун
- Милован Ђилас
- Веселин Ђурановић
- Драгослав Марковић
- Мира Марковић
- Милош Минић
- Стеван Дороњски
- Марко Никезић
- Латинка Перовић
- Ђоко Јованић
- Миланко Реновица
- Радован Влајковић
- Видоје Жарковић
- Милентије Поповић
- Александар Ранковић
- Петар Стамболић
- Светозар Марковић[157]
- Васа Пелагић
- Димитрије Туцовић
- Жикица Јовановић Шпанац
- Јован Веселинов
- Вељко Влаховић
- Светозар Вукмановић
- Слободан Пенезић Крцун
- Иван Стамболић
- Борисав Јовић
- Слободан Милошевић
- Милан Панић
Република Србија
[уреди | уреди извор]- Зоран Ђинђић
- Верољуб Стевановић
- Ненад Богдановић
- Драган Чавић
- Небојша Човић
- Вук Драшковић[9]
- Драган Ђилас
- Вук Јеремић
- Војислав Коштуница
- Предраг Марковић
- Наташа Мићић
- Борислав Паравац
- Горан Свилановић
- Војислав Шешељ
- Борис Тадић
- Томислав Николић
- Александар Вучић
- Братислав Гашић
- Оливер Ивановић
- Маја Гојковић
- Александар Вулин
- Санда Рашковић Ивић
- Зоран Живковић[158]
- Немања Старовић
- Милош Вучевић
- Никола Селаковић
Црна Гора
[уреди | уреди извор]Република Српска
[уреди | уреди извор]Република Српска Крајина
[уреди | уреди извор]Дипломате
[уреди | уреди извор]Друге државе
[уреди | уреди извор]- Исидор Николић-Џавер, Аустријско царство
- Род Благојевић, САД
- Ник Лалић, Аустралија
- Џорџ Војновић, САД
-
Часлав, кнез који је објединио неколико завађених племена и проширио државу. -
Стефан Војислав, оснивач династије Војислављевић. -
Цар Душан Силни, оснивач Српског царства. -
Хелена Драгаш, српска принцеза и мајка последња два владара Византијске империје. -
Милош Обреновић, познат и као Милош Велики, оснивач је династије Обреновић и стваралац аутономије Србије. -
Илија Гарашанин, државник из периода 19. века. -
Петар I Карађорђевић, последњи краљ Србије и први краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. -
Милован Миловановић, истакнути дипломата и креатор спољне и националне политике. -
Милован Ђилас, југословенски комуниста и истакнути дисиденат у Источној Европи. -
Зоран Ђинђић, први демократски изабрани премијер, до његовог убиства 2003. године.
Остали
[уреди | уреди извор]- Ђука Тесла, мајка Николе Тесле
- Јованка Броз, прва дама Југославије
- Весна Вуловић, Гинисов рекорд
- Милован Мића Стојановић, кувар
- Стево Карапанџа, кувар
- Бошко Радоњић, криминалац
Манекенке
[уреди | уреди извор]- Брижит Коњовић, мис Француске и мис Париза
- Лидија Манић, мис интернационал
- Сања Папић, супермодел
- Драгана Дујовић
- Даша Радосављевић
- Сара Митић
Новинари
[уреди | уреди извор]Активисти
[уреди | уреди извор]Атентатори
[уреди | уреди извор]Јутјубери
[уреди | уреди извор]- Бака Прасе, јутјубер и музички извођач
- Алекса Вуловић, аустралијски јутјубер[159]
- Кика Ђукић
- Муђа
Фиктивне личности
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]- Срби
- Српске земље
- Српска историја
- 100 најзнаменитијих Срба
- Списак познатих Срба у Хрватској
- Списак познатих Срба у Македонији
- Списак познатих Срба у Америци
- Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 553, 555.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад srbija.gov.rs. „Знаменити Срби”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Срби у Сјеверној Далмацији 2015.
- ^ Басара, Светислав (2012). „Svetislav Basara: “Svi su se dali u velike misli pa brkaju otadžbinu sa očevinom“”. СРБИН.ИНФО.
- ^ d.o.o, cubes. „"Osam godina nisam mogao objaviti nijednoga slova. Bio je to sistem razređenog vazduha…": Matija Bećković o Mihizu, Đilasu, Dobrici Ćosiću, sukobu Hrvata i Srba, patrijarhu Pavlu… - Nedeljnik” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Писмо Милована Данојлића Милораду Поповићу: „Нијесте ви србофоб, ви мрзите сами себе“! | Српска 24” (на језику: српски). 2022-11-25. Архивирано из оригинала 28. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-28.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 319.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф Знаменити Срби XIX века 1990, стр. 7-8.
- ^ а б „INTERVJU Vuk Drašković: Srbin sam, ali u odbrani Crne Gore ja sam Crnogorac”. vijesti.me. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Božić, Marko (2020-03-03). „Srbin 1889. napisao možda prvu SF dramu na svetu. Poklanjamo vam nju, kao i njegov SF roman iz 1921.”. Telegraf.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 243-247.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 501-505.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 414.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 113-118.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 175-179.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 495-500.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 572.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 363-369.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 561.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 455-461.
- ^ „Јован Рајић - отац српске историје у огледалу историјске штампе”. jovanrajic.unilib.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 6—9.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 19-24.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 31-34.
- ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 35-40.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 59-61.
- ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 68-73.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 224.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 167.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 332-337.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 89-94.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 449.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 248-253.
- ^ ИН4С (2023-12-03). „Змај: "Још нас има што кличемо, ја сам Србин сав"”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 577.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 480.
- ^ „Ceo svet ih zna i voli: Ovo su najpoznatiji Srbi na svetu ikada! (FOTO) (VIDEO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 265-270.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 401.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 474-479.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 210.
- ^ https://www.juznevesti.com. „“Nečista krv” i poezija uživo sa Perom Zubcem u niškom Narodnom pozorištu”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 395.
- ^ ИН4С (2021-09-28). „Ликвидације српских националиста”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 462-466.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 567, 569.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 539.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 214.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 549.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 322-325.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 170-174.
- ^ Forum (2022-08-20). „Povodom stogodišnjice rođenja Bogdana Bogdanovića: O zlatnim kašikama i krajputašima”. Portal Forum (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Bogdan Bogdanović, intelektualac koji se pamti - Shkëlzen Gashi”. Kosovo 2.0. 2021-05-20. Приступљено 2024-01-28.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 483.
- ^ „You are being redirected…”. www.serbia.com. Приступљено 2024-01-23.
- ^ а б Ко је ко у Србији 1996, стр. 223.
- ^ „Glumac Boris Isaković u Intervjuu petkom: Ključ pomirenja na Balkanu je kod ratnih veterana”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2023-01-20. Приступљено 2025-04-22.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 338-342.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 82-83.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 641.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 74-76.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 525.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 232-236.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 382-386.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 535.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 137-142.
- ^ „Jelena Karleuša otvoreno govorila o svom životu i JAVNO poručila: Svaka SRPKINJA treba da bude kao ja”. Objektiv (на језику: српски). 2021-06-11. Приступљено 2024-01-26.
- ^ Gajić, Jelena (2023-10-11). „Aleksandra Prijović se oglasila nakon sporne izjave da li je "srpska pevačica"”. Telegraf.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 518-524.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 119-124.
- ^ а б в 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 10—18.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 1—5.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 82-88.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 25-30.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 95-101.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 125-129.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 102-107.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 298-303.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 387-394.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 351-356.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 108-112.
- ^ Dejić, Mirko (2014). „The first mechanical clock in Moscow, the work of the Serb Lazar the Hilandarian”. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju (5): 61—70. ISSN 1820-3396. PMID 18203396. doi:10.5937/gufv1405061D.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 513-517.
- ^ Стојиљковић, Станко (2018-01-12). „МИЛЕВА МАРИЋ: НЕПРИЗНАТИ ГЕНИЈЕ?”. Galaksija Nova (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 194-201.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 427–432.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 421.
- ^ Дмитровић, Ратко (2010). „RATKO DMITROVIĆ Srbi iz Hrvatske ili brisanje jedne velike priče”. Печат. Приступљено 20. 1. 2023.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 377-381.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 326-331.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 485-488.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 310-315.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 221.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 161-169.
- ^ „Ђура Даничић: Човек који је укротио народни језик у модерне граматике”. BBC News на српском-cyrl. 2022-11-05. Приступљено 2024-01-17.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 215.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 433-437.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 178.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 36.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 404.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 533.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 575.
- ^ „A farewell to Yugoslavia”. (na engleskom) openDemocracy. Dejan Đokić; 10.04.2002.
“I usually declared myself a Yugoslav, which had several advantages over being merely a Serb, which I also am, by virtue of being born in Serbia, to Serbian parents. True, by Yugoslav I don't just mean a citizen of a country called Yugoslavia, in Central and Eastern Europe national identities have primarily ethnic and not civic meaning. This effectively means that even though there is no country called Yugoslavia anymore, I can continue to declare myself a Yugoslav. But, I have an(other) ethnic identity, that of a Serb, and anyhow, being Yugoslav always meant something more to me than just a national identification. […] Although, as I already said, I always identified with Yugoslavia, I think I only became a real Yugoslav once the real Yugoslav state disintegrated, when I left Serbia for Britain.” - ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 574.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 444-448.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 254-258.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 411.
- ^ Stoisavljević, Lidija (2021-05-04). „Rođen i umro u izgnanstvu: Ko je bio prvi Slobodan u Srba”. NOVA portal-RS. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 438-443.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 506-512.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 237-242.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 271-278.
- ^ Ekipa „Blica“ (2022-01-24). „Oni su 100 NAJMOĆNIJIH SRBA U SVETU”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ Tomašegović, Nikola (2022-11-09). „The Many Faces of Yugoslavism: A Case Study of Two Croatian Historians in the Transition from the Habsburg Monarchy to the Yugoslav State”. Historijski zbornik (на језику: енглески). 75 (1): 127—139. ISSN 0351-2193.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 467-473.
- ^ „Branislav Petronijević akademik i najistaknutiji srpski filozof”. vojvodinauzivo.rs (на језику: енглески). 2022-08-10. Приступљено 2024-01-23.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 149-153.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 316-321.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 370.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 357-362.
- ^ „Коча Поповић: Виспрен дух надреалисте у униформи”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-10-20. Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 489-494.
- ^ Nportal (2024-05-20). „KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)”. Nportal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21.
- ^ Milovac, Katarina (2023-01-16). „Najmoćniji Srbin iz senke: Družio se u studentskom domu s Angelom Merkel, radio sa Stivom Džobsom”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ arhiva, blic (2015-12-18). „Srbin menadžer godine u Nemačkoj”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ Грујић, Драгослав (17. 10. 2001). „Карићи, Богољуб и браћа”. Време. Архивирано из оригинала 31. 3. 2023. г.
- ^ Zarić, Marija M. (2023-12-25). „Srpska dobrotvorka Marija Trandafil: Svu svoju impozantnu imovinu ostavila Pravoslavnoj crkvi i Matici srpskoj”. Ona.rs. Приступљено 2024-01-17.
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 17. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-17.
- ^ Novaković, Nikola (2022-04-02). „Počast za legendu: Radivoj Korać je peti Srbin u "Kući slavnih"”. N1-RS. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Ringier. „Kako je unuk srpskih imigranata postao NBA legenda: Mnogi i dalje tvrde da je najbolji svih vremena”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Šapićev oproštaj od Ivanovića potresao celu Srbiju: MI SRBI TEK KAD NEKOG IZUBIMO POČNEMO DA GA CENIMO!”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ Dimitrijević, Miodrag (2023-02-03). „Zašto im sada smeta što je Đoković Srbin?”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ N.N (2016-05-19). „Đoković: Ponosan sam što sam Srbin”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ „Јокић: Добар је тренутак да будеш Србин”. Politika Online. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Bogdanović: Uvek je dobro biti Srbin, posebno danas! - Vesti”. B92.net (на језику: српски). 2023-06-13. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Olimpijski muzej”. olimpijskimuzej.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Jocić, Branislav (2016-12-24). „Milorad Čavić za SK: Srbi su stvarno nebeski narod”. N1-RS. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 62-67.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 47-52.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 77-81.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 154-160.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 202-209.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 343-350.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 130-136.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 544.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 279-284.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 187-193.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 259-264.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 291-297.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 225-231.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 180-186.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 143-148.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 285-290.
- ^ „MOĆNIJI I OD PAŠIĆA! Srpski PREMIJER kome su zavideli domaći, a divili mu se svetski političari”. ISTORIJSKI ZABAVNIK. 2020-03-21. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 011info.com <office@011info.com>. „Milovan Milovanović Balačko – Jedan od najvažnijih srpskih državnika o kome ne učimo u školi”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Lirija (2022-12-05). „Да ли знате ко је Милан Грол?”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2025-03-16.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 304-309.
- ^ Грујић, Драгослав (19. 3. 2003). „Зоран Живковић”. Време. Архивирано из оригинала 6. 4. 2023. г.
- ^ „Priča o Beograđaninu koji je otišao u Severnu Koreju da se ošiša kao Kim Džong Un”. Noizz.rs (на језику: rs). 2017-12-13. Приступљено 2024-01-26.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 53-58.
Литература
[уреди | уреди извор]- Костић, Звонимир, ур. (1993). 100 најзнаменитијих Срба (1. изд.). Београд: Принцип. ISBN 86-82273-01-2. COBISS.SR 54752263.
- Гавриловић, Андра (1990). Знаменити Срби XIX века. Kultura.
- Ирена, Ковачевић, ур. (1996). Ko je ko u Srbiji '96. (1. изд.). Београд: Beograd : Bibliofon-Who's Who, 1996 (Beograd : Skripta internacional). COBISS.SR 146477319.
- Новаковић, Коста (2015). Срби у Сјеверној Далмацији. Српско културно друштво „Зора”.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. ISBN 9781405142915.
- Cox, John K. (2002). The History of Serbia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 9780313312908.
- Finkel, Caroline (2012). Osman's dream: the story of the Ottoman Empire, 1300–1923. Basic Books. ISBN 9780465008506.
- İnal, Günseli; Arşivi, Semiramis (2005). Semiramis: Sultan'ın gözünden şenlik (на језику: енглески). YKY. ISBN 978-975-08-0928-6.
- Meram, Ali Kemal (1977). Padişah anaları: resimli belgesel tarih romanı (на језику: турски). Öz Yayınları.
- Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: The History behind the Name. London: Hurst & Company. ISBN 9781850654773.
- Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Serbia in the Great War 1914–1918: A short History. Belgrade: Srpska književna zadruga, Belgrade forum for the world of equals.
- Stavrides, Théoharis (2001). The Sultan of Vezirs: The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir Mahmud Pasha Angelovic (1453–1474). Brill. ISBN 978-90-04-12106-5.
