Руско-турски рат (1806—1812)
Руско-турски рат (1806—1812) | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
АП Богољубов. "Руска морнарица након битке код Свете горе" | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Српски устаници |
| ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Михаил Кутузов Петар Багратион Александар Прозоровски Николај Каменски Иван Исајев Карађорђе Петровић Јаков Ненадовић Младен Миловановић Хајдук Вељко Милош Обреновић Миленко Стојковић |
Хуршид-паша Сулејман-паша Скопљак | ||||||||
Јачина | |||||||||
1200000[тражи се извор] | 400000[тражи се извор] | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
24000 | 30000 |
Руско-турски рат (1806—1812) је један од ратова између Руске Империје и Османлијског царства. Рат је почео 12. децембра 1806. године када је Порта објавила рат Русији.[1] Порта је покушала да збаци с власти руске штићенике у Молдавији и Влашкој и затворила Дарданеле за руске бродове, а након тога руска војска је ушла у Влашку и Молдавију. Руска војска је имала више успеха, посебно на мору, код Дарданела, где је уништила турску флоту.
У то време у Србији је трајао Први српски устанак који су Руси помагали како војно тако и материјално, јер су на тај начин хтели да ослабе турску власт на западу државе, што би Русима олакшало ратовање са Турском.
Пошто је Наполеон повео војску на Русију, Русија се нашла у рату на два фронта. Због тога Русија је морала да склопи мир са Турском у Букурешту 1812. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
- Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-96413-3.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радосављевић, Маринковић, Недељко, Мирјана (2012). „Једна османска наредба о војном уништењу Србије из 1807. године”. Истраживања. 23: 283—293.