Сверуска нација
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e2/%D0%90%D0%BB%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8.jpg/220px-%D0%90%D0%BB%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8.jpg)
Сверуска нација (рус. триединый русский народ) или Троједини руски народ (рус. общерусский народ), такође названа панруска нација, је термин за царску руску и каснију иредентистичку идеологију[1][2] која види руску нацију као „тројство“ поднација:[3][4][5] Велика Русија, Мала Русија и Бела Русија.[6] Односно, ове поднације су контекстуално идентификоване са Русима, Украјинцима (обично укључујући Русине[7][8]) и Белорусима. Изнад свега, основа идеологије која подржава инклузивни руски идентитет је усредсређена на подвођење свих источних Словена под своје окриље.[9][10]
Империјална догма усредсређена на изградњу нације постала је популарна у Руском царству и Руском царству, где је консолидована као званична државна идеологија; Осећај трoјединственог „све-руског“ народа био је прихваћен од стране многих империјалних поданика, укључујући Јевреје и Немце, и на крају је послужио као темељ Руске империје.[11][12][13]
Научни радови на енглеском језику помињу овај концепт као великоруски, Сверуски,[14][15] [16][17][18][19][20] сверуски[15][19][20][21][22][23][24] или троједини руски народ.[14][16][25][26][27]
На руском се помиње као Triyedinyi russkii narod (рус. Триединый русский народ). У 19. веку, идеја је такође помињана као оbshcherusskii (једно-руска или заједничко-руска) националност.[28]
На украјинском се помиње као Tryiedynyi rosiiskyi narod (укр. Триєдиний російський народ)[29][30][31][32][33] или pan-ruskyi narod (укр. пан-руський народ).[34]
На белоруском се помиње као Tryadziny ruski narod (блр. Трыадзіны рускі народ).
Имајте на уму да у овом контексту три источнословенска језика користе реч народ, што се преводи као „народ“.[35][36] Народ („људи“) на овим језицима изражава смисао „етно-културне агломерације нижег нивоа“, док се на енглеском реч „нација“ (како је користе научници) такође односи на велику групу људи који деле заједнички језик, култура, етничка припадност, порекло или историја.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Kievan-rus-1015-1113-%28en%29.png/220px-Kievan-rus-1015-1113-%28en%29.png)
Анкете
[уреди | уреди извор]Анкета широм земље спроведена у марту 2000. у Белорусији показала је да је 42,6% испитаника рекло да Белорусе сматра огранком троједне руске нације.[37]
Анкета коју је у јулу 2021. спровео украјински анкетар „Ратинг“ показала је да се 55% украјинских испитаника (не рачунајући Крим који су анектирали Русији и територије под контролом сепаратиста) није сложило са недавним Путиновим изјавама да су „Руси и Украјинци један народ који припада истом историјском и духовни простор“, док се 41% сложило. У источној Украјини се 65% сложило са изјавама, док се 30% не слаже, у јужној Украјини се слаже 56% док се 40% не слаже, у централној Украјини 36% се слаже, док се 60% не слаже, а у западној Украјини 22% се слаже док 75% не слаже.[38][39]
Религија
[уреди | уреди извор]Титула „Сверуса'", коју су одувек користили руски владари, још увек је у употреби од стране православних патријарха у Русији и Украјини. У овом случају руски патријарх користи титулу „патријарх московски и целе Русије" док је украјински патријарх Украјинске православне цркве – Кијевске патријаршије'" што имплицира супротстављене претензије на духовно вођство. православног народа на целој територији бивше Кијевске Русије.
Иницијатива спољне политике Кремља и Руске православне цркве је концепт „ руског света “ (русский мир), виђено као „поновно уједињење“ тројединог руског народа, а понекад и као главни задатак за 21. век.[40] Ова иницијатива је промовисана у сарадњи са руском владом у њеној спољној политици како би консолидовала своју позицију на постсовјетском простору,[41] јер Москву ставља „у центар православне цивилизације сродних суседа: Русије, Белорусије и Украјина“.[42][43]
Статус Русина
[уреди | уреди извор]Сверуска идеологија је имала тенденцију да укључи говорнике четвртог и јединог другог источнословенског језика, Русине Карпатске Рутеније, као део Малоруса (Украјинаца).[7][8] Неки савремени русински аутори у Сједињеним Америчких Држава радије су сматрали Русине сопственом подгрупом унутар веће руске нације.[44] Ипак, међу Русинима никада није порицана чињеница да су Русини били у најближем сродству са Малорусима. Русини, следбеници сверуског концепта, били су познати као „русофили“.[45]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cusumano, Eugenio; Corbe, Marian (2018). A civil-military response to hybrid threats. Cham, Switzerland. стр. 30. ISBN 9783319607986.
- ^ Restructuring post-Communist Russia. Cambridge: Cambridge University Press. 2004. стр. 178. ISBN 9780511509995.
- ^ Miller, A. I. (2003). The Ukrainian question : the Russian Empire and nationalism in the nineteenth century. Budapest: Central European University Press. стр. 21. ISBN 9789639241602.
- ^ Suslov, Mikhail (2020). Geopolitical imagination : ideology and utopia in post-Soviet Russia. Stuttgart. стр. 191. ISBN 9783838213613.
- ^ Plokhy, Serhii (2007). Ukraine and Russia : representations of the past. Toronto: University of Toronto Press. стр. 139. ISBN 9780802093271.
- ^ Yas, O. Small Ruthenia (МАЛА РУСЬ). Encyclopedia of History of Ukraine.
- ^ а б The Polish Quarterly of International Affairs, Volume 1. p. 100.
- ^ а б Minorities in politics : cultural and languages rights: Bratislava Symposium, November 13-16, 1991. p. 222.
- ^ Ilnytzkyj, Oleh S. (1996). „Culture and the Demise of the Russian Empire”. Ур.: Zezulka-Mailloux, Gabrielle Eva Marie; Gifford, James. Culture + the State: Nationalisms. CRC. стр. 127. ISBN 9781551951492.
- ^ Magocsi, Paul Robert (2010). A History of Ukraine: A Land and Its Peoples. Toronto: University of Toronto Press. стр. 11. ISBN 9781442640856.
- ^ Ilnytzkyj, Oleh S. (1996). „Culture and the Demise of the Russian Empire”. Ур.: Zezulka-Mailloux, Gabrielle Eva Marie; Gifford, James. Culture + the State: Nationalisms. CRC. стр. 127. ISBN 9781551951492. „Since the second-half of the nineteenth century the state sponsored all-Russian national identity was embraced by many imperial subjects (Jews, Germans, Ukrainians) and served as the bedrock of the Empire. By the early twentieth century the idea of a triune Russian nation was deeply entrenched among ethnic Russians.”
- ^ Maxwell, Alexander (2022-12-01). „Popular and Scholarly Primordialism: The Politics of Ukrainian History during Russia's 2022 Invasion of Ukraine”. Journal of Nationalism, Memory & Language Politics (на језику: енглески). 16 (2): 152—171. doi:10.2478/jnmlp-2022-0008.
- ^ Kuzio, Taras (2022-01-26). Russian Nationalism and the Russian-Ukrainian War (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-000-53408-5.
- ^ а б Bringhurst, Robert (1996). The Elements of Typographic Style. CRC. стр. 127. ISBN 9781551951492.
- ^ а б Shkandrij, Myroslav (2001). Russia and Ukraine: Literature and the Discourse of Empire from Napoleonic to Postcolonial Times. McGill-Queen's Press. стр. 7—9. ISBN 9780773522343.
- ^ а б Krawchenko, Bohdan (1987). Social Change and National Consciousness in Twentieth-century Ukraine. CIUS Press. стр. 31—32. ISBN 9780920862469.
- ^ Miller, Alexei I. (2003). The Ukrainian Question: The Russian Empire and Nationalism in the Nineteenth Century. Central European University Press. стр. 29. ISBN 9789639241602.
- ^ Miller, Alexei (2003). A Testament of the All-Russian Idea. Central European University Press. стр. 234—235. ISBN 9789639241367.
- ^ а б Plokhy, Serhii (2008). Ukraine and Russia
. Toronto: University of Toronto Press. стр. 139–141. ISBN 9780802093271. „pan-russian.”
- ^ а б Plokhy, Serhii (2005). Unmaking Imperial Russia. Toronto: University of Toronto Press. стр. 161—162. ISBN 9780802039378.
- ^ Bugajski, Janusz (2004). Cold Peace: Russia's New Imperialism. Greenwood Publishing Group. стр. 53. ISBN 9780275983628.
- ^ Ambrosi, Thomas (2013). Authoritarian Backlash: Russian Resistance to Democratization in the Former Soviet Union. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 134. ISBN 9781409498896.
- ^ Timothy Baycroft, Mark Hewitson (2006). What Is a Nation? : Europe 1789-1914: Europe 1789-1914. Oxford University Press. стр. 301. ISBN 9780191516283.
- ^ Åslund, Anders (1999). Russia after communism. Carnegie Endowment for International Peace. стр. 82. ISBN 9780870031519.
- ^ Hosking, Geoffrey A. (2006). Rulers and Victims: The Russians in the Soviet Union
. Harvard University Press. стр. 233. ISBN 9780674021785. „triune russian nation.”
- ^ Western Ukraine in conflict with Poland and Bolshevism, 1918-1923. Canadian Institute of Ukrainian Studies Press. 2009. стр. 8. ISBN 9781894865128.
- ^ Rancour-Laferriere, Daniel (2000). The Russian Nationalism from an Interdisciplinary Perspective: Imagining Russia. Edwin Mellen Press. стр. 10. ISBN 9780773476714.
- ^ Magocsi, Paul Robert (2010). A History of Ukraine: A Land and Its Peoples. Toronto: University of Toronto Press. стр. 469. ISBN 9781442640856.
- ^ Nat͡sionalni interesy, Volumes 2-7. 1999. стр. 36.
- ^ Ukraïna XX st., kulʹtura, ideolohii͡a, polityka, Volume 8. Ukrainian Institute of History. 2005. стр. 9—10.
- ^ Ukraïna dyplomatychna, Volume 4. Diplomatic and Consular Service of Ukraine. 2004. стр. 502.
- ^ Shtets, Mykola (1969). Literaturna mova ukraïntsiv Zakarpatti︠a︡ i Skhidnoï Slovachchyny: pisli︠a︡ 1918. стр. 70.
- ^ Iдзьо, Віктор Святославович (2002). Українська дiаспора в Росії. стр. 166.
- ^ Яковенко Микола. курс підготовки до зовнішнього незалежного оцінювання, Країна мрій, 2008
- ^ http://en.bab.la/dictionary/russian-english/народ
- ^ http://www.babla.ru/русский-английский/люди
- ^ Nelly Bekus Struggle Over Identity: The Official and the Alternative "Belarusianness".
- ^ „СУСПІЛЬНО-ПОЛІТИЧНІ НАСТРОЇ НАСЕЛЕННЯ (23–25 ЛИПНЯ 2021)”. ratinggroup.ua. 27. 7. 2021.
- ^ „Суспільно-політичні настрої населення” (PDF). ratinggroup.ua.
- ^ Krutov, A. N. Воссоединение должно стать ключевым словом нашей деятельности Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2013) (рус.) // Страны СНГ. Русские и русскоязычные в новом зарубежье. : информационно-аналитический бюллетень. — Москва: Институт стран СНГ, Институт диаспоры и интеграции, 2008, 8 декабря. — В. 210. — С. 25.
- ^ „Russian-Ukrainian tensions with the anniversary of the Christianisation of Kyivan Rus in the background”. OSW. 7. 8. 2013. Приступљено 18. 12. 2013.
- ^ Jensen, Donald N. (13. 8. 2013). „Why Putin Needs Ukraine”. Institute of Modern Russia. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 18. 12. 2013.
- ^ „The 1,025th anniversary of the baptism of Kyivan Rus”. The Economist. 30. 7. 2013. Приступљено 18. 12. 2013.
- ^ The Greenwood Encyclopedia of Multiethnic American Literature: A - C. p. 393.
- ^ Religion and Nationality in Western Ukraine: The Greek Catholic Church and the Ruthenian National Movement in Galicia, 1870-1900. p. 10–11.