Срђан Савић
| Срђан Савић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. новембар 1973. |
| Место рођења | Ниш, СР Србија, СФРЈ |
Срђан Савић (Ниш, 12. новембар 1973) српски је филолог, филмолог, критичар, уредник и културни радник. Директор је Нишког културног центра.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]У родном Нишу је завршио гимназију „Светозар Марковић“. Дипломирао је на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу.
Од 1997. до 2000. био је заменик уредника филмског програма Нишке телевизије. У јулу 2000. прелази на новоосновану ТВ „Глобал“, где је радио као уредник, поред осталог и филмског програма, а од јуна 2003. до октобра 2005. обављао је и функцију главног и одговорног уредника.
Од новембра 2008. до септембра 2012. био је директор Нишког културног центра и Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу – Филмских сусрета. Од јула 2012. до јула 2016. обављао је дужност председника Градске општине Пантелеј у Нишу, а од октобра 2013. до новембра 2015. био је и члан Надзорног одбора Јавног предузећа „Нишка телевизија“.
Од јула 2017. године поново је на функцији директора Нишког културног центра.
Стваралачки и професионални рад
[уреди | уреди извор]Активно се бави филмском и повремено књижевном критиком. Објавио је књигу Оњегин (Нишки културни центар, 2007), књижевно-филмску студију о сличностима и разликама између Пушкиновог романа у стиху Евгеније Оњегин и његове филмске екранизације коју је потписала британска редитељка Марта Фајнс.
Покретач је и уредник филмске едиције „Кинограм“ при издаваштву Нишког културног центра. У оквиру те едиције, у сарадњи са Небојшом Пајкићем, приредио је култну књигу Руја Ногејре Мелвил о Мелвилу, а затим и књигу Џон Форд аутора Питера Богдановича (Нишки културни центар, Југословенска кинотека, 2012), у сарадњи с Динком Туцаковићем и Александром Ердељановићем.
Покретач је и филмске едиције „Омнибус“, у оквиру које је, као уредник, у сарадњи са ментором пројекта Небојшом Пајкићем и приређивачем Ђорђем Милосављевићем, потписао зборник текстова Студирање Шаброла.
Уредник је и филмске едиције „Пантеон“, у оквиру које је, са Игором Тохољем и Александром Ердељановићем, приредио студију Пола Шредера Трансцендентни стил на филму: Озу, Бресон, Драјер.
Коаутор је, са Дејаном Дабићем, публикације Педесет година – водич кроз Филмске сусрете у Нишу (1966–2015).
Његови текстови о филму заступљени су, заједно са текстовима још тројице нишких критичара, у антологији Светло са тврђаве – нишки филмски критичарски круг (YU филм данас, бр. 92/93) приређивача Северина М. Франића.
Текстове о филму и књижевности објављивао је у Филажу, YU филму данас, Новом Филмографу, Кинотеци, Градини, Политици, Књижевној речи, Пресингу, Нишком аналитичару, Народним новинама, Слову и другим издањима.
Уреднички рад
[уреди | уреди извор]Уредник је нишког филмског часописа Филаж и један од оснивача Међународног фестивала стрипа „Нифест“ и Међународне колоније филмске критике у Нишу.
Чланства
[уреди | уреди извор]Члан је FIPRESCI-ја, српског огранка међународног удружења филмских критичара.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Портрети савременика: Срђан Савић, Пројекат Растко, 30. 1. 2019.
- ^ Биографска страна на сајту FIPRESCI