Пређи на садржај

Станари

Координате: 44° 44′ 58″ С; 17° 49′ 51″ И / 44.74946° С; 17.83070° И / 44.74946; 17.83070
С Википедије, слободне енциклопедије
Станари
Станари
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаСтанари
Становништво
 — 2013.Пад 1.015[1]
Географске карактеристике
Координате44° 44′ 58″ С; 17° 49′ 51″ И / 44.74946° С; 17.83070° И / 44.74946; 17.83070
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина161 km2
Станари на карти Босне и Херцеговине
Станари
Станари
Станари на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74208
Позивни број053

Станари су насељено мјесто и сједиште истоимене општине у сјеверном дијелу Републике Српске, Босна и Херцеговина. По попису становништва из 2013, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у насељу Станари је живјело 1.015 лица.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

До 1958. године Станари су били самостална општина.

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље се налази у сливу ријеке Укрине на сјеверу Републике Српске.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Станари су познати по руднику лигнита и по термоелектрани. Рудник је и основни извор прихода мештана. Влада Републике Српске је 11. новембра 2011. издала одобрење за изградњу Термоелектране Станари.[2] Предвиђено је да термолектрана буде снаге 300 мегават часова (MWh) и да годишње производи два милиона MWh електричне енергије.[2]

Насеље је сједиште фудбалског клуба Рудар, као и истоименог рагби клуба.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Прва школа је отворена 1896. године.[3]

У самом насељу налази се деветоразредна Основна школа „Десанка Максимовић”. На подручју Станара не постоји средњошколска установа, па овдашњи ђаци школовање најчешће настављају у Добоју.

Религија и култура

[уреди | уреди извор]

У Станарима се налази православна црква посвећена Светој Петки Параскеви, изграђена 1924. године. У насељу постоји споменик погинулим борцима из Другог свјетског рата, као и два споменика погинулим борцима из Грађанског рата у Босни и Херцеговини.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Националност[4] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 997 1.204 1.143 1.176
Хрвати 8 20 13 17
Муслимани[а] 0 1 2 3
Југословени 4 45 89 7
остали и непознато 6 29 54 21
Укупно 1.015[1] 1.299 1.301 1.224 '

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
  2. ^ а б „Одобрење за грађење за ТЕ Станари”. Влада Републике Српске. 11. 11. 2011. Приступљено 21. 12. 2011. 
  3. ^ Opštinska konferencija Socijalističkog saveza radnog naroda BiH — Doboj: Od ustanka do pobjede, knjiga II, Doboj, 1986 g., str.357.
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]