Церовица (Станари)

Координате: 44° 42′ 43″ СГШ; 17° 52′ 15″ ИГД / 44.7119° СГШ; 17.8708° ИГД / 44.7119; 17.8708
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Церовица.
Церовица
Храм Светих. апостола Петра и Павла.jpg
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаСтанари
Становништво
 — 2013.Пад 1.050
Географске карактеристике
Координате44° 42′ 43″ СГШ; 17° 52′ 15″ ИГД / 44.7119° СГШ; 17.8708° ИГД / 44.7119; 17.8708
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина300 м
Церовица на мапи Босне и Херцеговине
Церовица
Церовица
Церовица на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74265
Позивни број053

Церовица је насељено мјесто у општини Станари, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.050 становника.

Овде се налази Црква Светих апостола Петра и Павла.

Историја[уреди | уреди извор]

Између жељезничке пруге ДобојБања Лука и цесте ДобојЈелахОпштина Прњавор—Бања Лука налази се православна црква, на Гојаковцу. Гојаковац, засеок села Церовице, свој је назив добио током османске владавине Босном и Херцеговином по хајдуку Гојку, који се истакао у борбама против Турака; сматра се да су пређашњи становници мјеста именовали Гојковац у спомен на хајдука Гојка. Гојаковац је познат по томе што су на њему саграђена црква и школа. Сматра се да представља један од првих центара писмености и културе,[тражи се извор] а у економском погледу ту су настале прве трговине.[тражи се извор] По називу села и парохија Српске православне цркве (СПЦ) добила је своје име „церовичка”. Село је добило име Церовица јер су на његовом подручју, али и подручју цијеле парохије, биле непрегледне шуме, а највише је расло дрво цер.

Првобитни становници Церовице дошли су из разних крајева, а нарочито из Херцеговине. Као најстарије породице третирају се Јосићи и Анђелићи, поријеклом из Херцеговине. Дошавши у овај крај, најприје су морали да искрче шуме. Затим су на Гојаковцу основали гробље. Ту су се одржавали први молитвени скупови, најприје под отвореним небом а затим под шатором. На молитве су поред мјештана Церовице долазили и мјештани из других села: Витковци, Блажевци, Бобаре, Врела, Горња Радња, Радња Доња, Станари, Рашковци, Љеб, Осредак, Остружња Горња и Остружња Доња. Церовичка парохија СПЦ данас се састоји од два села — Церовице и Витковаца.

Народ је тежио к томе да сагради храм гдје ће се састајати и заједнички упућивати молитве. Када се освештавала црква посвећена Светим Апостолима Петру и Павлу, на Петровдан 1892. године, ту је било 48 српских породица. Становништво се бавило земљорадњом, сточарством и пчеларством. Свештеник је тада био прота Коста Анђелић, рођен у Церовици из свештеничке породице.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Локалитет „Обли камен” налази се у селу Церовица (Општина Станари), на самој линији раздвајања с Федерацијом БиХ. Током Грађанског рата у Босни и Херцеговини, мраморја су испретурана тако да су свих шест дислоцирани и окренути на разне стране, али већином у правцу исток—запад. Видљиви су трагови оштећења и лупања, највјероватније тенковским гусјеницама. Нису уочени натписи ни цртежи. До овог локалитета долази се с регионалног пута Р474 из правца Општине Прњавор за Тешањ, у правцу засеока Горњи Божићи Церовица код мјеста Криж. Локалитет је евидентиран у археолошкој литератури. Стећак датира из касног средњег вијека.

Локалитет „Камење” смјештен је на благој заравни испод бријега Васиљевиће главице. Мрамор се налази с горње стране локалног пута и у близини раскрснице. Оријентисан је у смјеру исток—запад. Иако назив локалитета упућује на више мраморја, тренутно се налази само један. Овај постојећи мрамор преврнут је на бок. Не виде се трагови натписа ни цртежа. Локалитет је евидентиран у археолошкој литератури. Ови стећци датирани су у касни средњи вијек.[2]

Музеј[уреди | уреди извор]

Кроз двадесетогодишњу преданост духовном раду у овом селу, парохијски свештеник, протојереј-ставрофор Мирослав Живковић старао се и о сабирању знамења његове културно-историјске прошлости. Када је након рата у Босни и Херцеговини видно оштећен објекат старе основне школе, изграђене 1897. у власништву црквено-школске општине у Гојаковцу, враћен у надлежност парохији церовичкој, народ овог села изразио је жељу да се објекат преуреди у Светосавски дом. Увидјевши да је поткровље објекта подесно за музејски простор, прото Мирослав је представио идеју за оснивање овог музеја. Након тога, сакупљањем материјалних трагова културне баштине церовичког краја, уз помоћ и подршку мјештана и стручних сарадника, стигло се до реализације сталне поставке у мају 2014. године.

Оснивач и реализатор сталне поставке Завичајног музеја „Гојаковац” у Церовици је Парохија церовичка СПЦ, предвођена Мирославом Живковићем, а по благослову православног епископа зворничко-тузланског Хризостома. Завичајни музеј „Гојаковац” у Церовици отворен је 12. маја 2014. године.[3]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима је умјереноконтинентална; подручје села припада умерено континенталном појасу с умерено хладним зимама (просечна температура у јануару: –0,7°C) и умерено топлим летима (просечна температура у јулу: 30,9°C). Средњи број сунчаних сати је 1.570 сати. Просечна годишња количина падавина је око 950 мм и равномерно је распоређена током године.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Главни пут М4 (ДобојТеслићБања Лука) повезује пут Р474 (ТешањОпштина Прњавор), који пролази долином у подножију села Церовице од Јелаха кроз Витковаца поред Станара за Општину Прњавор. Међународни пут Е73 Добој удаљен је од Церовице 27 мин. (25,1 km). Ауто-пут Бања Лука — Добој 9. јануар удаљен је од Церовице 32 мин. (28,1 km). Кроз подручје Станари пролази електрифицирана пруга Бања ЛукаДобој из Церовице до жељезничке станице Станари 12 мин. (8,2 km).

Становништво[уреди | уреди извор]

Пописи становништва из 1961, 1971. и 1981. указују на повећање, а пописи из 1991. и 2013. приказују смањење броја становника.

Демографија[4]
Година Становника
1961. 1.476
1971. 1.572
1981. 1.858
1991. 1.701
2013. 1.050

На територији Церовице претежно живе Срби (приближно 99,4%). Будући да је терен брдовит, народ се углавном бави сточарством и земљорадњом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Босанско-херцеговачки источник", ...
  2. ^ Живковић, Мирослав (2015). Церовица и Витковци кроз вријеме. Церовица. 
  3. ^ Владика Хризостом отворио Завичајни музеј у Церовици (СПЦ, 12. мај 2014)
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]