Стјепан Љубић

Стјепан Љубић
Стјепан Љубић
Лични подаци
Датум рођења	11. јун 1906.
Место рођења	Вирје, Аустроугарска, данас Хрватска
Датум смрти	14. август 1986. (80 год.)
Место смрти	Загреб, Југославија, данас Хрватска
Држављанство	југословенско
Спортске информације
Спорт	Бициклизам
Клуб	БГШК Бјеловар, БК Сокол, Бјеловар, БК Грађански Загреб

Стјепан Љубић (Вирје, 11. август 1906 — Загреб, 14. август 1986) бивши је југословенски бициклистички репрезентативац, специјалиста за друмски бициклизам и спортски функционер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Бициклизмом се почео бавити 1924. у Бјеловару, најлре као члан Бисиклистичке секције Бјеловарског грађанског шпортског клуба (БГШК), а накок фузије са Хрватским соколом , члан је клуба Сокол у Бјеловару.

Учествоваио је на 9. Летњим олимпијским играма 1928. у Амстердаму у друмској бициклистичкој трци где је у појединачној трци (168 км) резултатом 5.55:27 освојио 48 место од 75 учесника.^[1] Екипа у којој су поред њега били Јосип Шолар (37), Љубић]] (48) и Јосип Шкрабл (53) (за екипу су бодована само три најбоља) заузела је 12 место од 15 екипа резултатом 16.47:53 часа. ^[2]

Године 1930. победник је друмске трке Бјеловар—Осијек. Од 1932. члан је Бициклистичке секције Првох хрватског грађанског шпортског клуба у Загребу.

Године 1936. учествује као независни возач (категорија између аматера и професионалаца) на Тур де Франсу. Није завршио трку. Те године су се на такмичењу учествовала четворице Југословена и четири Румуна, први бициклисти на Тур де Франсу из Источне Европе. Али Љубић је постао први бициклиста из Источне Европе који се такмичио на Олимпијским играма и Тур де Франсу. ^[3]

На првенствима Југославије 1928. и 1933. заузео је друга места, а 1937. треће.

На његову иницијативу Илустроване спорске новости из Загреба организује прву етапну трку у Југославији под називом „Хроз Хрватску и Словенију”, која је трајала три дана. Покретач је и организатор велике Бициклистичке трке Трст—Варна кој је одржана од 26. августа до 9. септембра 1945., бициклистичке трке Алпе—Адрија која се одржава од 1967. и бројних другоих трка у којима је био стручни руководиллац и директор.

Од 1948. до 1973. нбио је секретар Бисиклистичког савеза Хрветске; од 1973—75 председник Бициклистичког савеза Југославије, а после тога члан Преседништва тог савеза и члан Извршног одбора Бицикистичког савеза Хрватске. Од 1950. заступа Бициклистички савез Југославије у многим међународним форумима и комисијама.

Писац је стручних чланака о бициклизму у дневној спортској и стручној штампи, уређује бицилистичке билтене и алманахе.

Улица Стјепана Љувбича у Зегребу, зове се у његову част, а у Подравини се одржава бициклистичка трка под називом „Меморијал Стјепана Љубића”.