Туретов синдром
| Туретов синдром | |
|---|---|
| Синоними | Туретов поремећај |
 | |
| Жорж Жил де ла Турет (1857—1904), француски неуролог по коме је назван Туретов синдром | |
| Специјалности | Педијатрија, неурологија |
| Симптоми | Тикови[1] |
| Време појаве | Обично у дјетињству[1] |
| Трајање | Дугорочно[2] |
| Узроци | Генетика са утицајем средине[2] |
| Дијагностички метод | Заснована на историји и симптомима[1] |
| Лекови | Углавном не постоје, повремено антипсихотици и норадеренергици[1] |
| Фреквенција | Око 1%[1] |
Туретов синдром је чест неуроразвојни поремећај који настаје у дјетињству,[3] којег карактеришу вишеструки моторни тикови и најмање један вокални тик. Ти тикови могу се привремено сузбити и обично им претходи нежељени порив или осјећај у погођеним мишићима. Неки уобичајени тикови су трептање, кашаљ, чишћење грла, њушкање и покрети лица. Туретов синдром не утиче негативно на интелигенцију или животни вијек.
Иако је тачан узрок непознат, вјерује се да укључује комбинацију генетских и фактора околине. Не постоје одређени тестови за дијагнозу Туретовог синдрома; није увијек тачно идентификован јер је већина случајева блага и озбиљност тикова смањује се код већине дјеце током проласка кроз адолесценцију. Екстремни Туретови синдроми у одраслој доби, иако сензационализовани у медијима, су ријеткост.
У већини случајева лијекови за тикове нису потребни. Едукација је важан дио било којег плана лијечења, а само објашњење и увјеравање су довољан третман. Многи појединци с Туретовим синдромом нису дијагностификовани или никада не траже медицинску помоћ. Међу онима који су виђени у специјалним клиникама, хиперкинетички поремећај и опсесивно-компулзивни поремећај присутни су у већој стопи. Ове дијагнозе које се јављају често узрокују више оштећења појединца него тикови; стога је важно правилно идентификовати придружена стања и лијечити их.[4]
Око 1% дјеце и адолесцената у школском узрасту има Туретов синдром. Некада се сматрао ријетким и бизарним синдромом, најчешће повезаним с копролалијом, али овај симптом је присутан у само малој мањини људи са Туретовим синдромом.[5] Овом стању име је дао Жан-Мартен Шарко (1825—1893) у по француском љекару и неурологу Жоржу Жилу де ла Турету, који је објавио извјештај о девет пацијената са Туретовим синдромом 1885. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Stern, J. S. (2018). „Tourette's syndrome and its borderland” (PDF). Practical Neurology. 18 (4): 262—70. PMID 29636375. S2CID 4709096. doi:10.1136/practneurol-2017-001755..
- ^ а б Tourette syndrome fact sheet. Архивирано децембар 1, 2018 на сајту Wayback Machine National Institute of Neurological Disorders and Stroke. July 6, 2018. Retrieved on November 30, 2018.
- ^ Jankovic J. Movement Disorders, An Issue of Neurologic Clinics. The Clinics: Radiology: Elsevier, 2014, p. viii
- ^ Du, J. C.; Chiu, T. F.; Lee, K. M.; Wu, H. L.; Yang, Y. C.; Hsu, S. Y.; Sun, C. S.; Hwang, B.; Leckman, J. F. (2010). „Tourette syndrome in children: An updated review”. Pediatrics and Neonatology. 51 (5): 255—64. PMID 20951354. doi:10.1016/S1875-9572(10)60050-2.
- ^ Singer, H. S. (2005). „Tourette's syndrome: From behaviour to biology”. The Lancet. Neurology. 100 (3): 641—57. PMID 15721825. S2CID 20181150. doi:10.1016/S1474-4422(05)01012-4..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Туретов синдром на сајту Curlie
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
