Пређи на садржај

Филип Касалица

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Касалица
Лични подаци
Пуно име Филип Касалица
Датум рођења(1988-12-17)17. децембар 1988. (37 год.)
Место рођења Титово Ужице, СФР Југославија
Висина 1,79 m
Позиција нападач[1]
Јуниорска каријера
Слобода Ужице
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2008.
2006—2007.
2007—2008.
2007—2008.
2008—2011.
2011.
2012—2014.
2014—2015.
2015.
2016.
2017—2018.
2018.
2018—2020.
2020—2022.
2022.
2023—2024.		 ОФК Београд
→ Јединство Параћин
→ Мачва Шабац
→ Срем
Хајдук Кула
Слобода Ужице
Црвена звезда
Улсан Хјундаи
Истра 1961
Ордабаси
Напредак Крушевац
Платанијас
Рад
Раднички Ниш
Графичар
ОФК Београд		 4
10
13
13
72
14
59
14
14
26
23
11
50
55
11
21		 (1)
(3)
(1)
(3)
(7)
(7)
(9)
(0)
(0)
(4)
(3)
(0)
(3)
(5)
(0)
(1)
Репрезентативна каријера
2008—2010.
2012—2014.		 Црна Гора до 21
Црна Гора		 8
11		 (0)
(1)

Филип Касалица (Титово Ужице, 17. децембар 1988) бивши је црногорски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Касалица је из млађих категорија ужичке Слободе прешао у ОФК Београд 2004. године.[2] Забележио је четири првенствена наступа за ОФК Београд и ишао је на неколико позајмица након чега је каријеру наставио у Хајдуку из Куле. Након три сезоне у суперлигашу из Куле вратио се у ужичку Слободу. За Слободу је постигао седам првенствених голова током првог дела такмичарске 2011/12. у Суперлиги Србије, да би током зимског прелазног рока прешао у Црвену звезду са којом је потписао трогодишњи уговор.[3]

Филип Касалица је играч који је постигао најбржи гол као дебитант у дресу Црвене звезде јер је на утакмици са Смедеревом одиграној 14. марта 2012. затресао мрежу противника после једног минута и тринаест секунди проведених на терену.[4][5][6]

У Црвеној звезди је провео две и по године и учествовао је у освајању шампионске титуле 2014. и националног Купа 2012. године.

У иностранству је наступао за корејски Улсан Хјундаи, хрватску Истру, казахстански Ордабаси и грчки Платанијас.[7] Касније се вратио у Србију и играо за крушевачки Напредак, Рад, нишки Раднички, Графичар и поново ОФК Београд. Играчку каријеру је завршио 2024. године у ОФК Београду након што је претходно са клубом изборио повратак у Суперлигу Србије.[8]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Milićević, Violeta (30. 7. 2020). „Kasalica i Šljivić pojačali Radnički”. Нишке вести. Приступљено 14. 4. 2021. 
  2. ^ „Нова бомба на Карабурми”. Спортски журнал. 2. 2. 2023. Приступљено 2. 2. 2023. 
  3. ^ „Касалица потписао за Звезду”. Политика. 28. 12. 2011. Приступљено 19. 4. 2025. ,
  4. ^ „Касалица ушао у историју Звезде”. Приступљено 15. 3. 2012. ,
  5. ^ „Касалица ушао у историју Звезде као најбржи стрелац на дебију”. Приступљено 15. 3. 2012. ,
  6. ^ „Касалица рекордер на дебију”. Приступљено 15. 3. 2012. ,
  7. ^ „Penzija Filipa Kasalice - u ruci vino, u srcu uspomene: Jasno se sećam Vidićeve majice, vike Ivanovića, mangupluka Prosinečkog, Milijaševog roditeljstva... Samo je Bordo u magli”. meridiansport.rs. 29. 5. 2024. Приступљено 19. 4. 2025. 
  8. ^ „Филип завршио каријеру: Мало недостајало да сузу пустим!”. Спортски журнал. 3. 6. 2024. Приступљено 19. 4. 2025. ,

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_Касалица&oldid=29924880”