Пређи на садржај

Харинге

С Википедије, слободне енциклопедије

Харинге
Временски распон: рани еоцен - данас[1]
харинга
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Clupeiformes
Породица: Clupeidae
G. Cuvier, 1817
Родови

види текст

Харинге (Clupeidae) су група мекоперки, риба са коштаним склетом (кошљорибе које живе углавном у морима и малог су или средњег раста). Тело им је покривено округластим крљуштима које лако спадају. Трбушна страна тела је сребрнасте боје и дуж ње се пружа низ крљушти које имају оштар гребен. На тој страни тела се додирују леви и десни шкржни поклопац. Имају само једно леђно пераје које стоји насупрот трбушном, а репно пераје је дубоко усечено. Живе у јатима која могу имати велике размере на отвореном мору и хране се црвима, мекушцима и икром.

Врсте од посебног економског значаја

[уреди | уреди извор]
Плава харинга (Alosa aestivalis)
  • Харинга (Clupea harengus) живи у северним морима и достиже дужину око 30 cm.
  • Сардела или сардина (Clupea pilchardus) која је ситнија (дужина до 20 cm) од харинге и живи у Средоземном и Јадранском мору. Леђна страна тела је маслинасто-зелена, а трбушна је сребрнасто-бела, док се дуж бокова пружа једна плавичаста линија. На трбушној страни тела крљушти имају слаб гребен само иза трбушног пераја. Иза шкржног поклопца налази се већи број нејасних црних флека. Сарделе живе у великим јатима (можда су најбројније рибе) и у Средоземном мору се мресте током читаве године.
  • Срделица или папалина (лат. Clupea sprattus) има крљушти са јаким гребенима и нема црнкасте мрље иза оперкулума. Леђна страна тела је зеленкасто-плава, а бочне и трбушна страна сребрнкасте. Достиже дужину до 14 cm.
  • Тарпуни (лат. Megalops) су велике рибе које достижу дужину до 2 m и тежину од 100 kg; типичан представник је атлантски тарпун (Megalops atlanticus).
  • Морска деверика или златва (лат. Sardinella aurita)
  • чепа (Dorosoma cepedianum)
  • бргуљ (лат. Engraulis encrasicholus)

Класификација

[уреди | уреди извор]

Таксономија је базирана на радовима Ван дер Лана 2017. године.[2] и Нелсона, Гранда и Вилсона 2016. године.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2014). "Clupeidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: децембар 2014]
  2. ^ van der Laan, Richard (децембар 2017). Freshwater fish list (PDF) (23rd изд.). стр. 997. ISSN 2468-9157. 
  3. ^ Nelson, Joseph S.; Terry C. Grande; Mark V. H. Wilson (2016). Fishes of the World (5th изд.). John Wiley & Sons. ISBN 9781118342336. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]