Цезијум-137
Опште | |
---|---|
Симбол | 137Cs |
Име | цезијум-137, Cs-137 |
Број протона | 55 |
Број неутрона | 82 |
Подаци о нуклидима | |
Полураспад | 30,17 г. ± 0,03 г. |
Родитељски изотопи | 137Xe |
Продукти распада | 137mBa 137Ba |
Маса изотопа | 136.907 u |
Спин | 7⁄2+ |
Мод распада | |
Мод распада | Енергија распада (MeV) |
β- (Бета распад) | 0.5120 |
γ (Гама зраци) | 0.6617 |
Изотопи цезијум Потпуна таблеа нуклида |
Цезијум-137 (13755Cs) је радиоактивни изотоп цезијума са временом полураспада од око 30,2 године.[1] Цезијум-137 је производ нуклеарне фисије а до његовог ослобађања у природу долази употребом нуклеарног оружја као и у случајевима несрећа у нуклеарним електранама. Као дугоживећи радионуклид, цезијум-137 остаје у животној средини деценијама након ослобађања и представља значајан ризик за људе и животиње. Растворљив је у води и токсичан у малим количинама.
Утицај на живи свет
[уреди | уреди извор]Биљке усвајају овај изотоп из земље и ваздуха. Као поуздани индикатори контаминације цезијумом нарочито су се показали лишајеви, маховине и гљиве. Четири године након чернобиљске катастрофе, око 80% ослобођеног радиоактивног цезијума и даље се налазило у површинским слојевима земљишта прекривеним маховином.[2]
Људи уносе цезијум-137 у организам удисањем или преко хране. Његов јон је аналоган јону калијума, раствара се у телесним течностима и равномерно се распоређује у организму. Из тела се углавном избацује преко урина. Биолошко време полуизлучивања је 110 дана за мушкарце, 80 дана за жене и 60 дана за децу.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Просторна варијабилност 137Cs у земљишту Београда (Србија)” (PDF). Хемијска индустрија. 68 (4): 449—455. doi:10.2298/HEMIND130124069J.
- ^ Поповић, Драгана; Спасић-Јокић, Весна. „Последице нуклеарне несреће у Чернобиљу на територији Републике Србије” (PDF). Војносанитетски преглед. 63 (5): 481—487.
- ^ Добрић, Силва; Кљајић, Ранко. „Радиоактивне контаминације животне средине и мере заштите” (PDF).[мртва веза]