Цезијум-137

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Цезијум-137
HD.17.095 (11966576463).jpg

Запечаћени извор радиоактивног Цезијума-137

Опште
Име, симбол Цезијум-137,137Cs
Број неутрона 82
Број протона 55
Подаци о нуклидима
Полураспад 30,17 г. ± 0,03 г.
Родитељ изотопа 137Xe
Производ распада 137mBa
Маса изотопа 136.907 u
Спин 72+
Мод распада Енергија распада
β- (Бета распад) 0.5120 MeV
γ (Гама зраци) 0.6617 MeV


Цезијум-137 (137
55
Cs
) је радиоактивни изотоп цезијума са временом полураспада од око 30,2 године.[1] Цезијум-137 је производ нуклеарне фисије а до његовог ослобађања у природу долази употребом нуклеарног оружја као и у случајевима несрећа у нуклеарним електранама. Као дугоживећи радионуклид, цезијум-137 остаје у животној средини деценијама након ослобађања и представља значајан ризик за људе и животиње. Растворљив је у води и токсичан у малим количинама.

Утицај на живи свет[уреди]

Биљке усвајају овај изотоп из земље и ваздуха. Као поуздани индикатори контаминације цезијумом нарочито су се показали лишајеви, маховине и гљиве. Четири године након чернобиљске катастрофе, око 80% ослобођеног радиоактивног цезијума и даље се налазило у површинским слојевима земљишта прекривеним маховином.[2]

Људи уносе цезијум-137 у организам удисањем или преко хране. Његов јон је аналоган јону калијума, раствара се у телесним течностима и равномерно се распоређује у организму. Из тела се углавном избацује преко урина. Биолошко време полуизлучивања је 110 дана за мушкарце, 80 дана за жене и 60 дана за децу.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ „Просторна варијабилност 137Cs у земљишту Београда (Србија)” (PDF). Хемијска индустрија. 68 (4): 449—455. doi:10.2298/HEMIND130124069J. 
  2. ^ Поповић, Драгана; Спасић-Јокић, Весна. „Последице нуклеарне несреће у Чернобиљу на територији Републике Србије” (PDF). Војносанитетски преглед. 63 (5): 481—487. 
  3. ^ Добрић, Силва; Кљајић, Ранко. „Радиоактивне контаминације животне средине и мере заштите” (PDF). [мртва веза]