Алуминијумска бронза

Алуминијумска бронза са 20% алуминијума, V=50:1

Алуминијумска бронза је тип бронзе у којој је алуминијум главни легирајући метал додат бакру, што је у контрасту са стандардном бронзом (бакар и калај) или месинг (бакар и цинк). Мноштво алуминијумских бронзи различитих састава је у индустријској употреби, при чему већина садржи 5% до 11% алуминијум по тежини. Други легирајући агенси као што је гвожђе, никл, манган, и силицијум се такође у неким случајевима додају алуминијумским бронзама.

Састав

Следећа табела садржи најчешће саставе стандардних алуминијумских бронзи. Проценти показују пропорционални састав легура по тежини. Бакар, као најзаступљенији метал, није наведен:

Легура	Алуминијум	Гвожђе	Никл	Манган	Цинк	Арсеник
4.0–6.5%	0.5% маx.	0.8% маx.	0.5% маx.	0.5% маx.	0.4% маx.
7.0–9.0%	0.5% маx.	0.8% маx.	0.5% маx.	0.5% маx.
6.5–8.5%	1.5–3.5%	1.0% маx.	0.8% маx.	0.5% маx.
8.0–10.0%	1.5% маx.	0.8% маx.	1.5–3.0%	0.5% маx.
8.5–11.0%	2.0–4.0%	1.0% маx.	2.0% маx.	0.5% маx.
8.5–11.5%	2.0–6.0%	4.0–6.0%	2.0% маx.	0.5% маx.

Особине материјала

Алуминијумске бронзе су цењене због њихове високе јачине и отпорности на корозију у односу са друге легуре бронзе. Ове легуре не тамне, и имају малу брзину корозивних реакција у атмосферским условима, ниске брзине оксидације на високим температурама, и ниску реактивности са једињењима сумпора и другим производима сагоревања. Оне су такође отпорне на корозију у морској води. Отпорност алуминијумских бронзи на корозију потиче од алуминијумске компоненте легура, која реагује са атмосферским кисеоником да формира танки отпорни површински слој алумине (алуминијум оксида), који делује као баријера против корозије ове бакром богате легуре. Осим алуминијума, калај може да побољша отпорност на корозију.