Андријица Шимић

Андријица Шимић
Датум рођења	1833
Место рођења	Босна
Датум смрти	5. фебруар 1905.(1905-02-05) (71/72 год.)
Место смрти	Руновићи

Андријица Шимић (Алаговац, Ружићи, Груде, 1833 - Руновићи, 5. фебруар 1905), хрватски хајдук.

Својом активношћу је постао легендом међу Хрватима у Далмацији и Херцеговини, са обе стране границе (и аустријске и турске).

Сматра се да је његова хајдучија охрабрила тамошњи народ на устанак у Габели против турских власти.

Имао је брата и пет сестара, а у детињству је десет година обављао кметовске послове у аге Тиквине у Мостару. Кад је одлучио да буде хајдук турске караване, трговце и кириџије је нападао најчешће на потезу Имотски-Врлика. На планини Камешници и данас је позната његова пећина која се по њему зове Шимића пећина. Некада је ишао и до Купреса, Гламоча, Дувна, Мостара, па чак и Сарајева и Травника. Био је неухватљив и стога је кад је умро настало весеље међу босанским муслиманима.

Након што је дуго успевао да бежи и турским и аустријским властима, ухапшен је 14. јануара 1871. у кући породице Гарчевих, која га је издала, у Подосоју, док су преостали чланови његове дружине ухапшени у заселку Проданима код Загвозда. Након што је ухапшен, изведен је пред суд. Суђење је почело 16. јуна 1872. године и трајало 22 дана. Важно је за историју хрватског језика и судства пошто је ово била прва судска расправа на хрватском језику у аустро-угарској Далмацији. Осуђен је на 33 године које је провео у затвору у Коперу.

Ухапшен је у месту Виница код Томиславграда, док је његов члан из дружине Јово Кадијевић из Главине крај Имотског убијен, због бежања од органа гоњења. Андријица је по народним предањима откупљивао турску земљу за Виничане и градио им куће, такође им је и поклањао коње и краве, што је разлог врло вероватно зашто га и данас у Загори и Херцеговини сматрају народним јунаком. Стекао је надимак "херцеговачки Робин Худ".

После 33 године проведене у затворској ћелији, кад је изашао, сматран је живом легендом. У средишту Сплита, на Риви, приређен му је величанствен дочек, док је он по селима био третиран као жива легенда причајући своје приче до краја живота. По казивањима, и у старости је имао завидну снагу и могао да прескочи магарца са места.

Умро је 1905. године. Покопан је тик до гроба његова издајника Анте Гарца, који је организовао његово хапшење 1871. године. Положај како је укопан је такав да се испунила Шимићева клетва да ће његове ноге да буду крај Гарчеве главе.

Сплитски фудбалски клуб Хајдук добио је име по Шимићу, који се сматра последњим хајдуком.

20. јуна 1967. хрватски гуслар Жељко Шимић је издао песму "Андријица Шимић горски харамбаша" у трајању око 45 минута. То је једна од најстаријих гусларских плоча у издању Југотона и једна од најстаријих хрватских гусларских плоча. Исти гуслар, презимењак хајдука и становник Алаговца, године 2001. је издао песму "Смрт Андријице Шимића". Занимљиво је да су хрватски фудбалер Дарио Шимић и брат му Јосип праунуци брата хајдука Андријице Шимића.

Литература

• Мијо Милас: Хајдук Андријица Шимић, Загреб, 1972.
• Мијо Милас: Хрватски народни јунак хајдук Андријица Шимић, Сплит, 1996.

Осим Мије Миласа, о Андријици Шимићу књигу је објавио Мирко Леско (Андријица Шимић: задњи хрватски хајдук, Лист Марија : Наша огњишта, Сплит/Дувно, 1979).