Пређи на садржај

Arctia caja

С Википедије, слободне енциклопедије

Арцтиа цаја
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Лепидоптера
Натпородица: Ноцтуоидеа
Породица: Еребидае
Род: Арцтиа
Врста:
А. цаја
Биномно име
Арцтиа цаја
Синоними[1]
  • Phalaena caja Linnaeus, 1758

Arctia caja или велика медоњица[2] је врста ноћног лептира (мољца) из породице Erebidae, коју је описао Карл Лине, 1758. године.[3]

Екологија врсте[уреди | уреди извор]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Врста је холарктичког распрострањења, а присутна је од Јужне Европе до Источне Азије, као и у Северној Америци. Подноси велике надморске висине и умерене до хладне температуре за развој. У појединим деловима ареала, нарочито у развијеним земљама, бележи се пад у бројности те се статус угрожености ревидира.[4][5]

Станиште и биљка хранитељка[уреди | уреди извор]

Арцтиа цаја је полифагна врста, па се и станишта разликују по карактеристикама. То могу бити ливаде, пропланци и чистине на већим надморским висинама, рубови шума, субурбана станишта, високе биљне заједнице, прерасле баште и слично. Од хранитељке се бележе биљне врсте попут: Urtica dioica (коприва), Crataegus monogyna (глог) и Taraxacum officinale (маслачак). Преферирају врсте са специфичним алкалоидима, који им касније пружају заштиту од предатора.[6]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Адулти лете током лета и ноћни су летачи, а гусенице су зреле у јуну. Стадијум презимљавања је ларва ранијих ступњева, па се тада могу срести заштићене под вегетацијом.

Опис[уреди | уреди извор]

Развојни стадијуми[уреди | уреди извор]

Јаја се полажу у великим групама, сферична су, сјајна и беле до сребрне боје. Гусеница раних ступњева одликују блед интегумент и дугачке сете на папилозним основама.[7] Гусенице првог ступња живе и хране се грегарно. Гусенице трећег и четвртог ларвеног ступња имају изражену белу, широку медиодорзалну линију, наранџасту латералну и све папилозне основе сем два реда субдорзалних постају бело-сребрне и готово светлуцаве. Сете су жуте или светло наранџасте. Зреле гусенице су изузетно раскошних, густих и дугих сета, тако да поптуно прекривају интегумент. Латерално, уочлљиве су сјајне папилозне основе. Сете су на тораксу и латерално наранџасте, док је дорзални део сета двобојан: црне су при основи и беле на врху. Иако веома атрактивне, гусенице су фаталне по потенцијалне предаторе, а и иритативне на додир. Њихове сете и интегумент опремљени су токсичним компонентама. Код осетљивих особа, може се јавити благи контактни дерматитис. Лутка је скоро црна, глатка и заштићена свиленим коконом.[8]

Одрасле јединке[уреди | уреди извор]

Одрасле јединке привлачи нектар, те долазе и у урбане средине. Распон крила је између 40 и 60мм, а како су полифагни описано је мноштво аберација.[9] Најчешћи изглед укључује смеђа предња крила прошарана белим пољима, док су доња крила наранџаста и маркирана округлим плавим маркацијама. Њихов образац и боја указују на апосематизам, упозоравајућу обојеност, као сигнал предаторима. [10]

  • ♂
    ♂
  • ♂ △
    ♂ △

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Гусеница петог ступња

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Савела, Маркку. „Арцтиа цаја (Линнаеус, 1758)”. Лепидоптера анд Соме Отхер Лифе Формс. Приступљено 6. 8. 2019. 
  2. ^ „Арцтиа цаја - велика медоњица | Алципхрон”. алципхрон.хабипрот.орг.рс. Приступљено 2020-12-04. 
  3. ^ „Арцтиа цаја (Линнаеус, 1758) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-12-04. 
  4. ^ Андерсон, Сарах Ј.; Цонрад, Келвин Ф.; Гиллман, Мике П.; Wоиwод, Иан П.; Фрееланд, Јоанна Р. (2008). „Пхенотyпиц цхангес анд редуцед генетиц диверситy хаве аццомпаниед тхе рапид децлине оф тхе гарден тигер мотх (Арцтиа цаја) ин тхе У.К.”. Ецологицал Ентомологy (на језику: енглески). 33 (5): 638—645. ИССН 1365-2311. дои:10.1111/ј.1365-2311.2008.01013.x. 
  5. ^ Цонрад, Келвин Ф.; Wоиwод, Иан П.; Перрy, Јое Н. (2002-08-01). „Лонг-терм децлине ин абунданце анд дистрибутион оф тхе гарден тигер мотх (Арцтиа цаја) ин Греат Бритаин”. Биологицал Цонсерватион (на језику: енглески). 106 (3): 329—337. ИССН 0006-3207. дои:10.1016/С0006-3207(01)00258-0. 
  6. ^ Дубатолов, V. V.; Пхилип, К. W. (2013). „Ревиеw оф тхе нортхерн Холарцтиц Арцтиа цаја цомплеx (Лепидоптера: Ноцтуидае: Арцтиинае)”. Тхе Цанадиан Ентомологист (на језику: енглески). 145 (2): 147—154. ИССН 0008-347X. дои:10.4039/тце.2013.13. 
  7. ^ ФРАЗЕР, Ј. Ф. D. (2009-04-02). „Тхе цаусе оф уртицатион продуцед бy ларвал хаирс оф Арцтиа цаја (L.) (Лепидоптера: Арцтиидае)”. Процеедингс оф тхе Роyал Ентомологицал Социетy оф Лондон. Сериес А, Генерал Ентомологy. 40 (7-9): 96—100. ИССН 0375-0418. дои:10.1111/ј.1365-3032.1965.тб00325.x. 
  8. ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Арцтиа Цаја”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-12-04. 
  9. ^ Јасиенски, Мицхал; Јасиенска, Гразyна (1988-05-01). „Парентал Цоррелатес оф тхе Вариабилитy ин Бодy Масс ат Хатцхинг ин Арцтиа цаја Ларвае (Лепидоптера: Арцтиидае)”. Ентомологиа Генералис (на језику: енглески). 13 (1-2): 87—93. ИССН 0171-8177. дои:10.1127/ентом.ген/13/1988/87. 
  10. ^ Кеттлеwелл, Х. Б. D. (1965-06-04). „Инсецт Сурвивал анд Селецтион фор Паттерн: Мост цамоуфлаге анд сурвивал мецханисмс, тхоугх хигхлy перфецтед, цан бе адаптед то цхангинг енвиронментс”. Сциенце. 148 (3675): 1290—1296. ИССН 0036-8075. дои:10.1126/сциенце.148.3675.1290. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гарден тигер мотх на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Арцтиа цаја.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arctia_caja&oldid=27677455”