Азотни циклус

Азотни циклус је биогеохемијски циклус путем кога се азот конвертује у вишеструке хемијске форме док циркулише између атмосфере, копнених и морских екосистема. Конверзија азота се може спровести путем биолошкоих и физичких процеса. Важни процеси у азотном циклусу су фиксација, амонификација, нитрификација, и денитрификација. Највећи део земљине атмосфере (78%) је азот,^[1] те је она највећи извор азота. Међутим, доступност атмосферског азота је ограничена за биолошку примену, што доводи до оскудице употребљивог азота у многим типовима екосистема.

Азотни циклус је од посебног интереса за екологе пошто доступност азота може да утиче на стопу одвијања кључних процеса екосистема, укључујући примарну продукцију и декомпозицију. Људске активности, као што је сагоревање фосилних горива, употреба азотних вештачких ђубрива, и испуштање азота у отпадним водама, драматично су измениле глобални азотни циклус.^[2]^[3]

Процеси[уреди | уреди извор]

Азот је присутан у животној средини у шириком опсегу хемијских форми укључујући органски азот, амонијум ( ${\ce {NH}}$ +
4), нитрит ( ${\ce {NO}}$ −
2), нитрат ( ${\ce {NO}}$ −
3), азотсубоксид ( ${\ce {N2O}}$ ), азот-моноксид ( ${\ce {NO}}$ ) или неоргански азотни гас ( ${\ce {N2}}$ ). Органски азот може да буде у облику жувих организма, хумуса или у виду интермедијарних продуката декомпозиције органске материје. Процеси азотног циклуса трансформишу азот из једне форме у другу. Многи од тих процеса се одвијају у микробима, било у оквиру њихогих напора да прикупе енергију или при акумулацији азота у облику који је подесан за њихов раст. На пример, азотни отпад у животињском урину се разлаже посредством нитрификационих бактерија у земљишту, након чега се поново користи.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Царролл, Стевен Б.; Салт, Стевен D. (2004). Ецологy фор гарденерс. Тимбер Пресс. стр. 93. ИСБН 978-0-88192-611-8.
^ Куyперс, MMM; Марцхант, ХК; Картал, Б (2011). „Тхе Мицробиал Нитроген-Цyцлинг Нетwорк”. Натуре Ревиеwс Мицробиологy. 1 (1): 1—14. ПМИД 29398704. дои:10.1038/нрмицро.2018.9.
^ Галлоwаy, Ј. Н.; et al. (2004). „Нитроген цyцлес: паст, пресент, анд футуре генератионс”. Биогеоцхемистрy. 70: 153—226. дои:10.1007/с10533-004-0370-0.

Литература[уреди | уреди извор]

Царролл, Стевен Б.; Салт, Стевен D. (2004). Ецологy фор гарденерс. Тимбер Пресс. стр. 93. ИСБН 978-0-88192-611-8.

[CarrollSalt2004p93-1] Царролл, Стевен Б.; Салт, Стевен D. (2004). Ецологy фор гарденерс. Тимбер Пресс. стр. 93. ИСБН 978-0-88192-611-8.

[2] Куyперс, MMM; Марцхант, ХК; Картал, Б (2011). „Тхе Мицробиал Нитроген-Цyцлинг Нетwорк”. Натуре Ревиеwс Мицробиологy. 1 (1): 1—14. ПМИД 29398704. дои:10.1038/нрмицро.2018.9.

[3] Галлоwаy, Ј. Н.; et al. (2004). „Нитроген цyцлес: паст, пресент, анд футуре генератионс”. Биогеоцхемистрy. 70: 153—226. дои:10.1007/с10533-004-0370-0.

[1]

[2]

[3]