Barska šljuka

С Википедије, слободне енциклопедије

Барска шљука
Барска шљука
Оглашавање птице је снимљено у Енглеској
Научна класификација
Царство:
Анималиа
Тип:
Цхордата
Класа:
Авес
Ред:
Цхарадрииформес
Породица:
Сцолопацидае
Род:
Галлинаго
Врста:
Г. галлинаго
Биномно име
Галлинаго галлинаго
Распрострањеност барске шљуке:
  у време сезоне гнежђења
  станарица
  ван сезоне гнежђења
Синоними
  • Scolopax gallinago Линнаеус, 1758
  • Capella gallinago (Линнаеус, 1758)
Галлинаго галлинаго фаероеенсис

Барска шљука или бекасина (лат. Gallinago gallinago)[2] је птица селица из реда шљукарица (Цхарадрииформес). Назив потиче од латинске речи галлина – кокошка и суфикса – аго, што означава птицу која личи на кокошку. Врста је присутна на различитим воденим стаништима, преферирајући баре, мочваре, влажне ливаде и тресаве са ниском, густом вегетацијом где се гнезди.

Опис[уреди | уреди извор]

Птица средње величине, чија дужина тела износи 23-28 цм, а распон крила 39-45 цм. Тежина тела варира 72-181 г. Врста је прилично скровита, тако што се успешно камуфлира у околној вегетацији. Када је на отвореном, уочава се здепаст облик тела, дуг кљун и кратке ноге. Кљун је у односу на остале делове тела несразмерно дугачак и раван. Перје је у основи смеђе боје. На глави и леђима има уздужне, дебље и светлије пруге. На боковима има тамне, попречне пруге, а стомак је бео (без пруга). Када се узнемири, брзо лети цик-цак изнад воде, а затим се издиже увис закривљеном путањом. У лету јој се уочавају танке беле ивице на крилима. [3]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Станиште на којем се барска шљука храни током сеобе

Мочварна птица која је присутна на северној земљиној хемисфери. Пре почетка зиме мигрира на југ. Зимујући у Европи и Африци, као гнездећа станишта користи заслањене мочваре са богатом вегетацијом, травнате или мочварне ивице река и језера, влажне ливаде и пашњаке, поплављене северне шуме и мочварне тундре. Јесења сеоба траје од краја јула до новембра. Већина птица стигне у северну Афруку већ крајем септембра – почетком октобра, где остају до марта. Процењује се да европска популација броји између 2 670 000 – 5 060 000 парова.[4][1]

Исхрана[уреди | уреди извор]

При врху дугачког кљуна постоје чулна удубљења која омогућавају детекцију ситних бескичмењака у блату. Очи су постављевљене високо уназад на глави, што птици омогућава да примети предатора чак и када јој је кљун у подлози. Храни се ларвама инсеката (10-80%), одраслим инсектима, ситним раковима и пауцима. У мањим количинама конзумира и храну биљног порекла (влакна и семена).[4][5][1]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Гнездећа станишта су јој мочваре, влажне ливаде и тресаве са густом, ниском вегетацијом, као и поплављене северне шуме и мочварне тундре. Полаже 2-5 јаја у периоду од априла до јуна. Гнездо је обично на сувом месту уз воду, прекривено травом, рогозом, шашем. Барска шљука је моногамна и веома територијална врста. На јајима лежи само женка и период инкубације траје 17-20 дана. Оба родитеља воде бригу о младима. Птићи за око 20 дана добију перје и способни су да лете. [6][7][4][1][3]

Барска шљука у Србији[уреди | уреди извор]

Барска шљука обележена алуминијумским прстеном у СРП „Лабудово окно”
Уздужне пруге на глави и леђима и несразмерно дугачак кљун - идентификациони карактери ове врсте

Крајем 19. и почетком 20. века наводи се као редовна пролазница у Срему, врло ретка гнездарица у Посавини, а забележена је и на гнежђењу у Неготинској Крајини. Крајем 20. и почетком 21. века врста је веома ретка, а периодична гнездарица само у Војводини. Тренутно је и даље веома ретка врста која се у репродуктивном периоду виђа само на северу Војводине. Целокупна гнездећа популација се налази у Војводини и процењује се на 3-6 парова. Редовно гнездилиште је на Селевењској пустари, а у време гнежђења ретко се бележи и на Капетанском риту, Сигету, Русанди и Сланом Копову. Орнитолози сматрају да број гнездећих парова флуктуира. Током сеобе присутна је на различитим воденим стаништима широм земље. Бројнија је током јесење сеобе када се групише у јата од неколико стотина јединки. Појединачни примерци редовно презимљавају на незалеђеним воденим површинама, а посебно у јужним низијским деловима Србије.[8][9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д БирдЛифе Интернатионал (2019). „Gallinago gallinago”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2019.3. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 20. 01. 2020. 
  2. ^ Студија заштите 2015, стр. 34
  3. ^ а б Свенссон, Ларс (2010). Цоллинс Бирд Гуиде: Тхе Мост Цомплете Гуиде то тхе Бирдс оф Бритаин анд Еуропе (2 изд.). Харпер Цоллинс. ИСБН 9780007268146. 
  4. ^ а б в „Цоммон снипе - аркиве.орг”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018. 
  5. ^ Wилсон'с Снипе - бирдсна.орг
  6. ^ „Барска шљука - биорас.петница.рс”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018. 
  7. ^ „Снипе (Галлинаго галлинаго) - планетофбирдс.цом”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018. 
  8. ^ Шћибан, M., Рајковић, D., Радишић, D., Васић, V. и Пантовић, У. (2015): Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
  9. ^ Пузовић, С., Радишић, D., Ружић, M., Рајковић, D., Радаковић, M., Пантовић, У., Јанковић, M., Стојнић, Н., Шћибан, M., Туцаков, M., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, M. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Барска шљука на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Барска шљука.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Barska_šljuka&oldid=27524966”