Barska šljuka

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Barska šljuka
Gallinago gallinago 1 (Martin Mecnarowski).jpg
Barska šljuka
Oglašavanje ptice je snimljeno u Engleskoj
Gallinago gallinago a1.JPG
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
G. gallinago
Binomno ime
Gallinago gallinago
Sinonimi
  • Scolopax gallinago Linnaeus, 1758
  • Capella gallinago (Linnaeus, 1758)

Barska šljuka (lat. Gallinago gallinago) je ptica selica iz reda šljukarica (Charadriiformes). Naziv potiče od latinske reči gallina – kokoška i sufiksa – ago, što označava pticu koja liči na kokošku. Vrsta je prisutna na različitim vodenim staništima, preferirajući bare, močvare, vlažne livade i tresave sa niskom, gustom vegetacijom gde se gnezdi.

Opis[уреди]

Ptica srednje veličine, čija dužina tela iznosi 23-28 cm, a raspon krila 39-45 cm. Težina tela varira 72-181 g. Vrsta je prilično skrovita, tako što se uspešno kamuflira u okolnoj vegetaciji. Kada je na otvorenom, uočava se zdepast oblik tela, dug kljun i kratke noge. Kljun je u odnosu na ostale delove tela nesrazmerno dugačak i ravan. Perje je u osnovi smeđe boje. Na glavi i leđima ima uzdužne, deblje i svetlije pruge. Na bokovima ima tamne, poprečne pruge, a stomak je beo (bez pruga). Kada se uznemiri, brzo leti cik-cak iznad vode, a zatim se izdiže uvis zakrivljenom putanjom. U letu joj se uočavaju tanke bele ivice na krilima. [2]

Rasprostranjenost i stanište[уреди]

Stanište na kojem se barska šljuka hrani tokom seobe

Močvarna ptica koja je prisutna na severnoj zemljinoj hemisferi. Pre početka zime migrira na jug. Zimujući u Evropi i Africi, kao gnezdeća staništa koristi zaslanjene močvare sa bogatom vegetacijom, travnate ili močvarne ivice reka i jezera, vlažne livade i pašnjake, poplavljene severne šume i močvarne tundre. Jesenja seoba traje od kraja jula do novembra. Većina ptica stigne u severnu Afruku već krajem septembra – početkom oktobra, gde ostaju do marta. Procenjuje se da evropska populacija broji između 2 670 000 – 5 060 000 parova.[3][1]

Ishrana[уреди]

Pri vrhu dugačkog kljuna postoje čulna udubljenja koja omogućavaju detekciju sitnih beskičmenjaka u blatu. Oči su postavljevljene visoko unazad na glavi, što ptici omogućava da primeti predatora čak i kada joj je kljun u podlozi. Hrani se larvama insekata (10-80%), odraslim insektima, sitnim rakovima i paucima. U manjim količinama konzumira i hranu biljnog porekla (vlakna i semena).[3][4][1]

Razmnožavanje[уреди]

Gnezdeća staništa su joj močvare, vlažne livade i tresave sa gustom, niskom vegetacijom, kao i poplavljene severne šume i močvarne tundre. Polaže 2-5 jaja u periodu od aprila do juna. Gnezdo je obično na suvom mestu uz vodu, prekriveno travom, rogozom, šašem. Barska šljuka je monogamna i veoma teritorijalna vrsta. Na jajima leži samo ženka i period inkubacije traje 17-20 dana. Oba roditelja vode brigu o mladima. Ptići za oko 20 dana dobiju perje i sposobni su da lete. [5][6][3][1][2]

Barska šljuka u Srbiji[уреди]

Barska šljuka obeležena aluminijumskim prstenom u SRP „Labudovo okno
Uzdužne pruge na glavi i leđima i nesrazmerno dugačak kljun - identifikacioni karakteri ove vrste

Krajem 19. i početkom 20. veka navodi se kao redovna prolaznica u Sremu, vrlo retka gnezdarica u Posavini, a zabeležena je i na gnežđenju u Negotinskoj Krajini. Krajem 20. i početkom 21. veka vrsta je veoma retka, a periodična gnezdarica samo u Vojvodini. Trenutno je i dalje veoma retka vrsta koja se u reproduktivnom periodu viđa samo na severu Vojvodine. Celokupna gnezdeća populacija se nalazi u Vojvodini i procenjuje se na 3-6 parova. Redovno gnezdilište je na Selevenjskoj pustari, a u vreme gnežđenja retko se beleži i na Kapetanskom ritu, Sigetu, Rusandi i Slanom Kopovu. Ornitolozi smatraju da broj gnezdećih parova fluktuira. Tokom seobe prisutna je na različitim vodenim staništima širom zemlje. Brojnija je tokom jesenje seobe kada se grupiše u jata od nekoliko stotina jedinki. Pojedinačni primerci redovno prezimljavaju na nezaleđenim vodenim površinama, a posebno u južnim nizijskim delovima Srbije.[7][8]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 BirdLife International (2017). Gallinago gallinago. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 15. 09. 2018. 
  2. 2,0 2,1 Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Common snipe - arkive.org”. Архивирано из оригинала на датум 01. 10. 2018. Приступљено 01. 10. 2018. 
  4. ^ Wilson's Snipe - birdsna.org
  5. ^ Barska šljuka - bioras.petnica.rs
  6. ^ Snipe (Gallinago gallinago) - planetofbirds.com
  7. ^ Šćiban, M., Rajković, D., Radišić, D., Vasić, V. i Pantović, U. (2015): Ptice Srbije - kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.
  8. ^ Puzović, S., Radišić, D., Ružić, M., Rajković, D., Radaković, M., Pantović, U., Janković, M., Stojnić, N., Šćiban, M., Tucakov, M., Gergelj, J., Sekulić, G., Agošton, A., & Raković, M. 2015. Ptice Srbije: procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008-2013. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.

Spoljašnje veze[уреди]