Пређи на садржај

Šljukarice

С Википедије, слободне енциклопедије

Šljukarice
Vremenski raspon: Kreda-Holocen (75−0 Ma)
Nekoliko predstavnika reda
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Kladus: Neoaves
Red: Charadriiformes
Huxley, 1867
Podredi

Šljukarice[1] (лат. Charadriiformes) su raznovrsni red malih i ptica srednje veličine. Uključuje oko 350 vrsta, čiji se predstavnici sreću širom planete Zemlje. Većina šljukarica živi blizu vode, hraneći se beskičmenjacima i manjim kičmenjacima. Neke od njih su pelagijske vrste (morske ptice), dok se druge sreću u pustinjama, par vrsta i u gustim šumama.

Opis

[уреди | уреди извор]

To su pticе malе ili srеdnје vеličinе kоје se hranе bеskičmеnjacima ili drugim malim životinjama. Mnogi rodovi imaju dugе nogе sa po tri prsta, a čеsto i sa pokrеtnim čеtvrtim. Obično se gnеzdе na tlu, ali nеkе vrstе gradе gnеzda u stablima. Mladunci su im potrkušci koji mogu odmah sami da tražе hranu. Gotovo svе pticе su dugovеčnе, a nastanjuju močvarna područja i obalе, a nеkе nastanjuju i pustinје i gustе šumе. Živе u cеlom svеtu.

Taksonomija, sistematika i evolucija

[уреди | уреди извор]

Red je prethodno bio podeljen u tri podreda:

  • Šljukarice u užem smislu (ili "Charadrii"): tipične obalske ptice, većina buši mulj ili pesak slatkovodnih ili morskih plaža ili obala u potrazi za hranom.
  • Galebovi i njihovi srodnici (ili "Lari"): generalno veće i krupnije ptice od ostalih iz grupe, pretežno piscivorni (hrane se ribom koju kupe sa površine vode. Neke vrste galebova i pomornika sakupljaju plen na obalama ili pljačkaju manje ptice, dok su neke postale i kontinentalnije i nezavisnije od vode.
  • Njorke (ili "Alcae") su obalske vrste koje se gnezde na morskim liticama i hridima. Plen sakupljaju u vodi i njihovo ronjenje izgleda kao let pod vodom. Oni su ekološki ekvivalenti pingvina koji žive na Južnom polu.

Sibli-Alvkistina taksonomija,koja je bila široko prihvaćena u Americi, spaja sve Charadriiformes sa ostalim morskim pticama i pticama grabljivicama u jednu veliku grupu, red štakara "Ciconiiformes". Međutim, tehnika DNK-DNK hibridizacije, koju su upotrebili Sibli-Alvkista, nije bila dovoljna da objasni srodničke odnose unutar grupe i pokazalo se da šljukarice konstituišu veliku i jedinstvenu evolutivnu liniju sa svim svojim modernim vrstama.[2]

Njorke se obično smatraju malo daljim predstavnicima grupe zbog njihove čudne morfologije, po čemu su slične galebovima. Njihova unikatnost dolazi od morfoloških adaptacija na ronjenje. Po poslednjim istraživanjima taksonomske pripadnosti,[3] podaci koji su dobijeni prave rearanžman grupe na sledeći način:

Familije u taksonomskom redu

[уреди | уреди извор]

Ovo je lista familija šljukarica, presentovane u taksonomskom rangu.

Po nekim autorima, Thinocori, čudne šljukarice, bi trebalo uključiti u Scolopaci šljukolike šljukarice. Neki taksonomski izori svrstavaju familiju zijavaca i trkalica Glareolidae u poseban podred.[4]

Charadriiformes
Chionidi
Charadrii
Thinocori
Scolopaci
Turnici
Lari

Kladogram baziran na Baker, A.J. et al. (2012)<reFBaker, A. J.; Yatsenko, Y.; Tavares, E. S. (2012). . „Eight independent nuclear genes support monophyly of the plovers: The role of mutational variance in gene trees”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 65 (2): 631—641. Bibcode:2012MolPE..65..631B. PMID 22842291. doi:10.1016/j.ympev.2012.07.018. </ref> and Boyd, J. H. et al. (2016)[4]

Vrste

[уреди | уреди извор]

Podvrste

[уреди | уреди извор]

Evoluciona istorija

[уреди | уреди извор]

Charadriiformes je stara grupa što potvrđuju fosilni nalazi. Većina pronađenih fosila, datiranih na period oko kreda-paleogen masovnog izumiranja, podsećaju na ptice ove grupe. Kod mnogih se ovakva sličnost može pripisati evolutivnoj konvergenciji. Uzorak VI 9901 (López de Bertodano Formation, Late Cretaceous of Vega Island, Antarctica) je verovatno izvorni oblik ove grupe i jako podseća na ćurlikovce.[5] Međutim, kompletniji fosilni nalazi, potvrđenih šljukarica, pronađeni su u geološkim depozitima paleogena i periodima ka sadanjem dobu. Sadašnji taksonomski red se pojavio u periodu, na granici eocena-oligocena, grubo pre oko 35-30 miliona godina. Nerešen status imaju sledeći fosilni nalazi:

  • "Morsoravis" (Kasni paleocen/Rani eocen iz Jutlanda, Danska) - a nomen nudum?
  • Jiliniornis (Huadinski srednji eocen, Kina) - charadriid?
  • Boutersemia (Rani oligocen iz Butersema, Belgija) - glareolid?
  • Turnipax (Rani oligocen) - turnicid?
  • Elorius (Rani miocen Saint-Gérand-le-Puy, Francuska)
  • "Larus" desnoyersii (Rani miocen iz SI Francuske) - larid? stercorarid?
  • "Larus" pristinus (Rani miocen iz Willow Creek, SAD) - larid?
  • Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - charadriid? scolopacid?[6]
  • Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - charadriid? scolopacid?[7]
  • Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - larid?[8]
  • Charadriiformes gen. et sp. indet. (Srednji miocen iz Mátraszõlõs, Mađarska[9]
  • "Totanus" teruelensis (Kasni miocen iz Los Mansuetos, Španija) - scolopacid? larid?

"Prelazne šljukarice" ("Graculavidae") su generalno mezozoički taksoni, za koje se prethodno smatralo da su bili zajednički preci svih recentnih šljukarica, plovuša i flamingosa.

Evolucija roditeljskog ulaganja kod šljukarica

[уреди | уреди извор]

Ove ptice zahtevaju različite roditeljske strategije u odgajanju mladunaca, mnoog više nego što se sreće u ostalim redovima ptica. One su zbog toga odličan model za praćenje evolucije roditeljstva kod ptica (Thomas et al. 2007). Prvi ptičiji roditeljski sistem je verovatno uključivao samo ženku u odgajanju mladunaca (Tullberg et al. 2002). Šljukarice su verovatno evoluirale od pretka koji je imao biparentalni roditeljski sistem, dok su vrste iz kladusa šljukolikih šljuka (Scolopacidae) evoluirale od mužjačkog roditeljskog sistema. Ovakve transicije su se odvijale iz nekoliko razloga. Gnezdeća gustina zavisi od mužjakovog ulaganja u potomke. Ukoliko je mužjak uključen u roditeljsko odgajanje mladunaca, gnezdeća gustina je niža, kod isključivo ženski roditeljski sistemi imaju veću gnezdilišnu gustinu (Owens 2005).

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. Архивирано из оригинала 20. 02. 2020. г. Приступљено 28. 04. 2020. 
  2. ^ Fain & Houde (2004)
  3. ^ Ericson et al. (2003), Paton et al. (2003), Thomas et al. (2004a,b), van Tuinen et al. (2004), Paton & Baker (2006)
  4. ^ а б John, Boyd. „Charadriiformes”. jboyd.net (на језику: енглески). Приступљено 16. 07. 2017. 
  5. ^ Case, J. A. and C. P. Tambussi. 1999. Maastrichtian record of neornithine birds in Antarctica: comments on a Late Cretaceous radiation
  6. ^ Proximal right humerus (Museum of New Zealand S42416) and proximal left carpometacarpi (MNZ S42415, S42435) of a bird the size of a red-necked stint: Worthy et al. (2007)
  7. ^ Several wing and thorax bones of a bird the size of a double-banded plover: Worthy et al. (2007)
  8. ^ Premaxillae (Museum of New Zealand S42681, S42736) and proximal right scapula (MNZ S41058) of a bird apparently similar to the black-billed gull but almost the size of a kelp gull: Worthy et al. (2007)
  9. ^ Gál et al. (1998-99)

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Викиврсте имају више информација о чланку Šljukarice.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šljukarice&oldid=31020856”