Šljukarice

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Šljukarice
Vremenski raspon:
Креда (периода)-Холоцен, 75—0Ma
חופמאים-01.jpg
Nekoliko predstavnika reda
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Charadriiformes
Huxley, 1867
Podredi

Šljukarice[1] (lat. Charadriiformes) su raznovrsni red malih i ptica srednje veličine. Uključuje oko 350 vrsta, čiji se predstavnici sreću širom planete Zemlje. Većina šljukarica živi blizu vode, hraneći se beskičmenjacima i manjim kičmenjacima. Neke od njih su pelagijske vrste (morske ptice), dok se druge sreću u pustinjama, par vrsta i u gustim šumama.

Opis[уреди]

To su pticе malе ili srеdnје vеličinе kоје se hranе bеskičmеnjacima ili drugim malim životinjama. Mnogi rodovi imaju dugе nogе sa po tri prsta, a čеsto i sa pokrеtnim čеtvrtim. Obično se gnеzdе na tlu, ali nеkе vrstе gradе gnеzda u stablima. Mladunci su im potrkušci koji mogu odmah sami da tražе hranu. Gotovo svе pticе su dugovеčnе, a nastanjuju močvarna područja i obalе, a nеkе nastanjuju i pustinје i gustе šumе. Živе u cеlom svеtu.

Taksonomija, sistematika i evolucija[уреди]

Red je prethodno bio podeljen u tri podreda:

  • Šljukarice u užem smislu (ili "Charadrii"): tipične obalske ptice, većina buši mulj ili pesak slatkovodnih ili morskih plaža ili obala u potrazi za hranom.
  • Galebovi i njihovi srodnici (ili "Lari"): generalno veće i krupnije ptice od ostalih iz grupe, pretežno piscivorni (hrane se ribom koju kupe sa površine vode. Neke vrste galebova i pomornika sakupljaju plen na obalama ili pljačkaju manje ptice, dok su neke postale i kontinentalnije i nezavisnije od vode.
  • Njorke (ili "Alcae") su obalske vrste koje se gnezde na morskim liticama i hridima. Plen sakupljaju u vodi i njihovo ronjenje izgleda kao let pod vodom. Oni su ekološki ekvivalenti pingvina koji žive na Južnom polu.

Sibli-Alvkistina taksonomija,koja je bila široko prihvaćena u Americi,[тражи се извор] spaja sve Charadriiformes sa ostalim morskim pticama i pticama grabljivicama u jednu veliku grupu, red štakara "Ciconiiformes". Međutim, tehnika DNK-DNK hibridizacije, koju su upotrebili Sibli-Alvkista, nije bila dovoljna da objasni srodničke odnose unutar grupe i pokazalo se da šljukarice konstituišu veliku i jedinstvenu evolutivnu liniju sa svim svojim modernim vrstama.[2]

Njorke se obično smatraju malo daljim predstavnicima grupe zbog njihove čudne morfologije, po čemu su slične galebovima. Njihova unikatnost dolazi od morfoloških adaptacija na ronjenje. Po poslednjim istraživanjima taksonomske pripadnosti,[3] podaci koji su dobijeni prave rearanžman grupe na sledeći način:

Familije u taksonomskom redu[уреди]

Ovo je lista familija šljukarica, presentovane u taksonomskom rangu.

Po nekim autorima, Thinocori, čudne šljukarice, bi trebalo uključiti u Scolopaci šljukolike šljukarice. Neki taksonomski izori svrstavaju familiju zijavaca i trkalica Glareolidae u poseban podred.[4]

Charadriiformes

Chionidi

Burhinidae


Burhinus



Esacus



Chionididae

Chionis


Pluvianellidae

Pluvianellus



Charadrii

Pluvianidae

Pluvianus


Ibidorhynchidae

Ibidorhyncha


Haematopodidae

Haematopus


Recurvirostridae


Himantopus



Cladorhynchus



Recurvirostra



Charadriidae

Charadriinae


Oreopholus



Phegornis



Zonibyx



Eudromias



Charadrius



Thinornis



Pluvialis



Elseyornis



Vanellinae

Vanellus


Anarhynchinae


Erythrogonys



Peltohyas



Eupoda



Anarhynchus



Ochthodromus





Thinocori

Pedionomidae

Pedionomus


Thinocoridae


Attagis



Thinocorus



Rostratulidae


Nycticryphes



Rostratula



Jacanidae


Hydrophasianus



Jacana



Actophilornis



Metopidius



Microparra



Irediparra




Scolopaci

Scolopacidae

Numeniinae


Bartramia



Numenius



Limosinae

Limosa


Arenariinae


Arenaria



Prosobonia



Calidris



Limicola



Ereunetes



Tringinae


Xenus



Phalaropus



Actitis



Tringa



Scolopacinae


Lymnocryptes



Limnodromus



Scolopax



Chubbia



Coenocorypha



Gallinago





Turnici


Ortyxelos



Turnix



Lari

Dromadidae

Dromas ardeola


Glareolidae


Rhinoptilus



Cursorius



Glareola



Stiltia



Stercorariidae

Stercorarius


Alcidae

Alcinae


Uria



Alle



Alca



Synthliboramphus



Cepphus



Brachyramphus



Pinguinus - Ex.



Fraterculinae


Cerorhinca



Fratercula



Ptychoramphus



Aethia




Laridae

Gyginae

Gygis


Rynchopinae

Rynchops


Anoinae

Anous


Sterninae


Onychoprion



Sternula



Phaetusa



Gelochelidon



Hydroprogne



Larosterna



Chlidonias



Thalasseus



Sterna



Larinae


Creagrus



Hydrocoloeus



Rhodostethia



Rissa



Pagophila



Xema



Saundersilarus



Chroicocephalus



Larus



Leucophaeus



Ichthyaetus







Kladogram baziran na Baker, A.J. et al. (2012)[5] and Boyd, J. H. et al. (2016) [4]

Evoluciona istorija[уреди]

Charadriiformes je stara grupa što potvrđuju fosilni nalazi. Većina pronađenih fosila, datiranih na period oko kreda-paleogen masovnog izumiranja, podsećaju na ptice ove grupe. Kod mnogih se ovakva sličnost može pripisati evolutivnoj konvergenciji. Uzorak VI 9901 (López de Bertodano Formation, Late Cretaceous of Vega Island, Antarctica) je verovatno izvorni oblik ove grupe i jako podseća na ćurlikovce.[6] Međutim, kompletniji fosilni nalazi, potvrđenih šljukarica, pronađeni su u geološkim depozitima paleogena i periodima ka sadanjem dobu. Sadašnji taksonomski red se pojavio u periodu, na granici eocena-oligocena, grubo pre oko 35-30 miliona godina. Nerešen status imaju sledeći fosilni nalazi:

  • "Morsoravis" (Kasni paleocen/Rani eocen iz Jutlanda, Danska) - a nomen nudum?
  • Jiliniornis (Huadinski srednji eocen, Kina) - charadriid?
  • Boutersemia (Rani oligocen iz Butersema, Belgija) - glareolid?
  • Turnipax (Rani oligocen) - turnicid?
  • Elorius (Rani miocen Saint-Gérand-le-Puy, Francuska)
  • "Larus" desnoyersii (Rani miocen iz SI Francuske) - larid? stercorarid?
  • "Larus" pristinus (Rani miocen iz Willow Creek, SAD) - larid?
  • Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - charadriid? scolopacid?[7]
  • Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - charadriid? scolopacid?[8]
  • Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - larid?[9]
  • Charadriiformes gen. et sp. indet. (Srednji miocen iz Mátraszõlõs, Mađarska[10]
  • "Totanus" teruelensis (Kasni miocen iz Los Mansuetos, Španija) - scolopacid? larid?

"Prelazne šljukarice" ("Graculavidae") su generalno mezozoički taksoni, za koje se prethodno smatralo da su bili zajednički preci svih recentnih šljukarica, plovuša i flamingosa.

Evolucija roditeljskog ulaganja kod šljukarica[уреди]

Ove ptice zahtevaju različite roditeljske strategije u odgajanju mladunaca, mnoog više nego što se sreće u ostalim redovima ptica. One su zbog toga odličan model za praćenje evolucije roditeljstva kod ptica (Thomas et al. 2007). Prvi ptičiji roditeljski sistem je verovatno uključivao samo ženku u odgajanju mladunaca (Tullberg et al. 2002). Šljukarice su verovatno evoluirale od pretka koji je imao biparentalni roditeljski sistem, dok su vrste iz kladusa šljukolikih šljuka (Scolopacidae) evoluirale od mužjačkog roditeljskog sistema. Ovakve transicije su se odvijale iz nekoliko razloga. Gnezdeća gustina zavisi od mužjakovog ulaganja u potomke. Ukoliko je mužjak uključen u roditeljsko odgajanje mladunaca, gnezdeća gustina je niža, kod isključivo ženski roditeljski sistemi imaju veću gnezdilišnu gustinu (Owens 2005).

Reference[уреди]

  1. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Fain & Houde (2004)
  3. ^ Ericson et al. (2003), Paton et al. (2003), Thomas et al. (2004a,b), van Tuinen et al. (2004), Paton & Baker (2006)
  4. 4,0 4,1 John, Boyd. „Charadriiformes”. jboyd.net (на језику: енглески). Приступљено 16. 07. 2017. 
  5. ^ Baker, A.J. et al. (2012) Eight independent nuclear genes support monophyly of the plovers: The role of mutational variance in gene trees.
  6. ^ Case, J. A. and C. P. Tambussi. 1999. Maastrichtian record of neornithine birds in Antarctica: comments on a Late Cretaceous radiation
  7. ^ Proximal right humerus (Museum of New Zealand S42416) and proximal left carpometacarpi (MNZ S42415, S42435) of a bird the size of a red-necked stint: Worthy et al. (2007)
  8. ^ Several wing and thorax bones of a bird the size of a double-banded plover: Worthy et al. (2007)
  9. ^ Premaxillae (Museum of New Zealand S42681, S42736) and proximal right scapula (MNZ S41058) of a bird apparently similar to the black-billed gull but almost the size of a kelp gull: Worthy et al. (2007)
  10. ^ Gál et al. (1998-99)

Literatura[уреди]

  • Bourdon, Estelle (2006): L'avifaune du Paléogène des phosphates du Maroc et du Togo: diversité, systématique et apports à la connaissance de la diversification des oiseaux modernes (Neornithes) ["Paleogene avifauna of phosphates of Morocco and Togo: diversity, systematics and contributions to the knowledge of the diversification of the Neornithes"]. Doctoral thesis, Muséum national d'histoire naturelle [in French]. HTML abstract
  • Ericson, Per G.P.; Envall, I.; Irestedt, M. & Norman, J.A. (2003): Inter-familial relationships of the shorebirds (Aves: Charadriiformes) based on nuclear DNA sequence data. BMC Evol. Biol. 3: 16. doi:10.1186/1471-2148-3-16 PDF fulltext
  • Fain, Matthew G. & Houde, Peter (2004): Parallel radiations in the primary clades of birds. Evolution 58(11): 2558-2573. doi:10.1554/04-235 PubMed PDF fulltext
  • Gál, Erika; Hír, János; Kessler, Eugén & Kókay, József (1998–99): Középsõ-miocén õsmaradványok, a Mátraszõlõs, Rákóczi-kápolna alatti útbevágásból. I. A Mátraszõlõs 1. lelõhely [Middle Miocene fossils from the sections at the Rákóczi chapel at Mátraszőlős. Locality Mátraszõlõs I.]. Folia Historico Naturalia Musei Matraensis 23: 33-78. [Hungarian with English abstract] PDF fulltext
  • Klug, H., M. B. Bonsall, and S.H Alonzo. 2013. Sex differences in life history drive evolutionary transitions among maternal, paternal, and bi‐parental care. Ecology and Evolution. 3: 792–806.
  • Liker, A., R. P. Freckleton, and T. Székely. 2013. The evolution of sex roles in birds is related to adult sex ratio. Nature Communications. 4: 1587.
  • Owens, I.P. 2002. Male–only care and classical polyandry in birds: phylogeny, ecology and sex differences in remating opportunities. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B: Biological Sciences. 357: 283-293.
  • Paton, Tara A. & Baker, Allan J. (2006): Sequences from 14 mitochondrial genes provide a well-supported phylogeny of the Charadriiform birds congruent with the nuclear RAG-1 tree. Molecular Phylogenetics and Evolution 39(3): 657–667. doi:10.1016/j.ympev.2006.01.011 PubMed (HTML abstract)
  • Paton, T.A.; Baker, A.J.; Groth, J.G. & Barrowclough, G.F. (2003): RAG-1 sequences resolve phylogenetic relationships within charadriiform birds. Molecular Phylogenetics and Evolution 29: 268-278. doi:10.1016/S1055-7903(03)00098-8 PubMed (HTML abstract)
  • Székely, T and J.D. Reynolds. 1995. Evolutionary transitions in parental care in shorebirds. Proceedings of the Royal Society of London. Series B: Biological Sciences. 262: 57-64.
  • Thomas, G. H., T. Székely and J.D. Reynolds. 2007. Sexual conflict and the evolution of breeding systems in shorebirds. Advances in the Study of Behavior. 37: 279-342.
  • Thomas, Gavin H.; Wills, Matthew A. & Székely, Tamás (2004a): Phylogeny of shorebirds, gulls, and alcids (Aves: Charadrii) from the cytochrome-b gene: parsimony, Bayesian inference, minimum evolution, and quartet puzzling. Molecular Phylogenetics and Evolution 30(3): 516-526. doi:10.1016/S1055-7903(03)00222-7 (HTML abstract)
  • Thomas, Gavin H.; Wills, Matthew A. & Székely, Tamás (2004): A supertree approach to shorebird phylogeny. BMC Evol. Biol. 4: 28. doi:10.1186/1471-2148-4-28 PubMed PDF fulltext[мртва веза] Supplementary Material[мртва веза]
  • Tullberg, B. S., M. Ah–King and H. Temrin. 2002. Phylogenetic reconstruction of parental–care systems in the ancestors of birds. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B: Biological Sciences. 357: 251-257.
  • van Tuinen, Marcel; Waterhouse, David & Dyke, Gareth J. (2004): Avian molecular systematics on the rebound: a fresh look at modern shorebird phylogenetic relationships. J. Avian Biol. 35(3): 191-194. doi:10.1111/j.0908-8857.2004.03362.x PDF fulltext
  • Worthy, Trevor H.; Tennyson, A.J.D.; Jones, C.; McNamara, J.A. & Douglas, B.J. (2007): Miocene waterfowl and other birds from central Otago, New Zealand. Journal of Systematic Palaeontology 5(1): 1-39. doi:10.1017/S1477201906001957 (HTML abstract)

Spoljašnje veze[уреди]