Бизмарков модел

С Википедије, слободне енциклопедије

Бизмарков модел је модел здравственог осигурања који се темељи на принципу непрофитности и солидарности међу свим осигураним лицима и њиховом организовању у посебним организацијама (агенције, фондови, заводи, болничким касама), које им обезбеђују остваривање права на здравствену заштиту и нека друга права. Са тим организацијама – носиоцима осигурања управљају представници осигураника и обвезника за плаћање доприноса и у том погледу имају извесну аутономију. Са средствима доприноса склапају уговоре са даваоцима услуга и тако омогућавају осигураним лицима коришћење здравствених услуга, које су им обезбеђене у осигурању. Овај модел заступљен је у следећим земљама: Немачка, Аустрија, Француска, Луксембург, Белгија, Словенија, Чешка, Јапан итд.

Види још[уреди | уреди извор]