Бухарија

С Википедије, слободне енциклопедије

Бухарија
Мухаммад ибн Исмаил ал-Букхари
Мухамед ибн Исмаил ел-Бухари
Име по рођењуمحمد بن اسماعيل البخاري
Друга именаМухаммад ибн Исмаил ал-Букхари
Датум рођења(810-07-19)19. јул 810.
Место рођењаБухара
 Трансоксијана (данашњи Узбекистан)
Датум смрти1. септембар 870.(870-09-01) (60 год.)
Место смртиКартанк, у близини Самарканда
ДржављанствоПерсијско
Занимањесакупљач хадиса, исламски научник
Деловањеправна наука[1]

Мухаммед ибн Исмаил ел-Бухари, познатији као Бухарија (арапскиالبخاري) или имам Бухари (810—870)[2], је познати персијски[3][4][5] исламски учењак из Бухаре (Узбекистан), познат по свом капиталном делу збрике хадиса „Сахих Бухари", колекција хадиса. То дело сунски муслимани сматрају једним од најаутентичнијих (сахих) колекција хадиса. Он је исто тако написао друге књиге као што је Ал-Адаб ал-Муфрад.[6]

Биографија[уреди | уреди извор]

Његово пуно име је Мухамед ибн Исмаил ибн Ибрахим ибн ел-Мугире ибн Бардизбах ел-Бухари (Арапски: محمد بن اسماعيل بن ابراهيم بن المغيرة بن بردزبه البخاري). Али је познатији као Имам Бухарија.

Детињство (810—820)[уреди | уреди извор]

Локација града Бухара у Узбекистану

Рођен је 20. јула 810. године (13. Шевала, 194 по хиџри) у граду Бухара (који је био део Хорасана у то време). Данас је то град у Узбекистану..[7][8][9][10] Његов отац Исмаил ибн Ибрахим је исто тако био познати хадиски учењак,[3][11] а умро је док је Имам Бухари био млад. Његова мајка је након смрти мужа радила тешке послове, да би му омогућила школовање. Након завршене основне школе посвећује се учењу хадиса.

Када је имао 16 година, његова мајка, брат и он, крећу на пут у Меку, одакле креће на пут у многе градове прикупљајући знање о хадисима.[12] Бележи се да је остао у Басри 4 или 5 година, а затим у Хиџазу 6 година. А затим је одатле путовао у Куфу и Басру.

Када су власти у Басри чуле да долази у град, организовали су катедру где је имам Бухари предавао Хадис. У Багдаду су на једној јавној катедри дошла десеторица познатих хадиских учењака да би га јавно искушали, и променили ланац преносилаца (иснад) за око стотину хадиса. Након што је чуо те хадисе он је рекао да их не познаје, али да зна хадисе који су слични, а затим цитирао исправне верзије напамет. (Ланци преносилаца садрже много имена).

Путовања по исламском свету (828—846)[уреди | уреди извор]

Када је имао 18 година одлучио је да путује широм исламског тадашњег света и скупља, аранжира и потврђује аутентичност предаја. Тако се сусретао са преносиоцима у Египту, Сирији, Ираку и Арабији. Сусрео се са преко 1000 преносилаца и научио напамет око 600.000 хадиса (веродостојних и осталих) са ланцем преносилаца и степенима аутентичности, што га је учинило најпознатијим Мухадисом тог времена. Након скоро 16 година на том путу сакупљања хадиса, након повратка у Бухару, написао је своје капитално дело „Ел Џами ел Сахих“ (Збирка Сахих хадиса), која је збирка од 7.275 провјрених изрека посланика Мухамеда.

Мезар имама Бухарије

Смрт[уреди | уреди извор]

У 54. години живота, године 864. дошао је у велики Ирански град Нишапур. Где је упознао свога будућег ученика Муслима, који је после написао такође познату велику збирку хадиса (Сахих Муслим). Тамошњи владар је наредио имаму Бухарији да држи лекције на његовом двору, што је Бухарија одбио. Након подизања тензија између Бухарије и владара, Бухарија је протеран из града у село Картанк близу Бухаре. Где је и умро 870. године, у 60 години живота.

Позната дела[уреди | уреди извор]

  • Ел-Џами ел-Сахих (الجامع الصحيح), познат као Сахих Бухари
  • Ел Едеб ел Муфред (الأدب المفرد), (дело које се бави биографијом и моралом Мухамеда
  • Ел-Тарих ел-Кебир' (дело које се бави историјом).
  • Ел-Тарих ел-Сагир – (такође историја, али не општог карактера као „Кебир”, већ животопис посланика, Асхаба, Табина.
  • Ед-Дуафа ес-Сагир – Књига која садржи имена непоузданих преносилаца хадиса, и разлози ради којих се сматрају таквим.
  • Есеми ес-Сахаба – Књига која садржи имена, порекло и биографије Асхаба
  • Китаб ел-Ваихдан – Биографије мање познатих асхаба који се налазе у ланцима преносилаца хадиса.
  • Китаб ел-Куна
  • Халик ел-фал ел-'Ибад
  • Ел-Тарикх Ал-Аwсат
  • Ел-Џамиа ел-Кебир
  • Ел-Муснед ел-Кебир
  • Китаб ел-Ешрибах

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Луцас, Сцотт C. (2006). „Тхе Легал Принциплес оф Мухаммад Б. Исмāʿīл Ал-Букхāрī анд Тхеир Релатионсхип то Цлассицал Салафи Ислам”. Исламиц Лаw анд Социетy. 13 (3): 290, 292, 303, 312. 
  2. ^ „ал-Букхари | Муслим сцхолар”. Енцyцлопедиа Британница. Приступљено 18. 2. 2016. 
  3. ^ а б Салаахуд-Деен ибн ʿАлее ибн ʿАбдул-Маујоод (децембар 2005). Тхе Биограпхy оф Имам Букхаарее. Транслатед бy Фаисал Схафееq (1ст изд.). Риyадх: Даруссалам. ИСБН 9960969053. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 19. 10. 2015. 
  4. ^ Боургоин, Сузанне Мицхеле; Бyерс, Паула Каy, ур. (1998). „Букхари”. Енцyцлопедиа оф Wорлд Биограпхy (2нд изд.). Гале. стр. 112. 
  5. ^ Ланг, Давид Марсхалл, ур. (1971). „Букхāрī”. А Гуиде то Еастерн Литературес. Праегер. стр. 33. 
  6. ^ „Ал-Адаб ал-Муфрад”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 24. 04. 2019. 
  7. ^ „Енцyцлопæдиа Британница”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. 
  8. ^ Мелцхерт, Цхристопхер. „ал-Букхāрī”. Енцyцлопаедиа оф Ислам. Брилл Онлине. 
  9. ^ Боургоин, Сузанне Мицхеле; Бyерс, Паула Каy, ур. (1998). „Букхари”. Енцyцлопедиа оф Wорлд Биограпхy (2нд изд.). Гале. стр. 112. ИСБН 9780787625436. Архивирано из оригинала 20. 5. 2016. г. Приступљено 19. 10. 2015. 
  10. ^ Ланг, Давид Марсхалл, ур. (1971). „Букхāрī”. А Гуиде то Еастерн Литературес. Праегер. стр. 33. ИСБН 9780297002741. Архивирано из оригинала 25. 4. 2016. г. Приступљено 19. 10. 2015. 
  11. ^ „Абоут - Сахих ал-Букхари - Суннах.цом - Саyингс анд Теацхингс оф Пропхет Мухаммад (صلى الله عليه و سلم)”. суннах.цом. Приступљено 2022-08-13. 
  12. ^ Робсон, Ј. (24. 4. 2012). „ал-Букхāрī, Муḥаммад б. Исмāʿīл”. Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион. Брилл Онлине. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. Приступљено 16. 9. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Салаахуд-Деен ибн ʿАлее ибн ʿАбдул-Маујоод (децембар 2005). Тхе Биограпхy оф Имам Букхаарее. Транслатед бy Фаисал Схафееq (1ст изд.). Риyадх: Даруссалам. ИСБН 978-9960-9690-5-3. 
  • Енцyцлопедиа оф Сахих Ал-Букхари бy Арабиц Виртуал Транслатион Центер (Неw Yорк 2019, Амазон АСИН: Б07Р1РТРYД)
  • ал-Букхāрī, ал-Јāмиʿ ал-ṣаḥīḥ, 9 волс. Ин 3, Бūлāq 1311–3, репр. Лиецхтенстеин 2001
  • ал-Букхāрī, ал-Таʾрīкх ал-кабīр, 4 волс. Ин 8, Хyдерабад 1358–62/1941–5, 1377/19582
  • ал-Дхахабī, Таʾрīкх ал-Ислāм, ед. ʿУмар ʿАбд ал-Салāм Тадмурī (Беирут 1407–21/1987–2000), 19 (251–60 А.Х.):238–74
  • Ибн Абī Ḥāтим, К. ал-Јарḥ wа-л-таʿдīл, 4 волс. Ин 8, Хyдерабад 1360/1941
  • Ибн ʿАдī ал-Qаṭṭāн, ал-Кāмил фī ḍуʿафāʾ ал-ријāл, ед. ʿĀдил Аḥмад ʿАбд ал-Маwјūд ет ал., Беирут, 1418/1997
  • Ибн ʿАдī ал-Qаṭṭāн, Асāмī ман раwā ʿанхум Муḥаммад б. Исмāʿīл ал-Букхāрī, ед. ʿĀмир Ḥасан Ṣабрī, Беирут, 1414/1994
  • Ибн ʿАсāкир, Таʾрīкх мадīнат Димасхq, ед. Муḥибб ал-Дīн Абī Саʿīд ал-ʿАмраwī, 70 волс., Беирут 1415/1995
  • Ибн Ḥајар, Фатḥ ал-бāрī, ед. ʿАбд ал-ʿАзīз б. ʿАбдаллāх Ибн Бāз, 15 волс. Беирут, 1428–9/2008
  • ал-Кхаṭīб ал-Багхдāдī, Таʾрīкх Багхдāд аw Мадīнат ал-Салāм (Цаиро 1349/1931), 2:4–34
  • ал-Кхаṭīб ал-Багхдāдī, Таʾрīкх Мадīнат ал-Салāм, ед. Басхсхар ʿАwwāд Маʿрūф (Беирут 1422/2001), 2:322–59
  • ал-Наwаwī, Тахдхīб ал-асмāʾ wа-л-лугхāт, Цаиро 1927
  • ал-Qасṭаллāнī, Ирсхāд ал-сāрī Ṣаḥīḥ ал-Букхāрī, ед. Муḥаммад ʿАбд ал-ʿАзīз ал-Кхāлидī, 15 волс., Беирут 1416/1996.
  • Гхассан Абдул-Јаббар, Букхари, Лондон, 2007
  • Муḥаммад ʿИṣāм ʿАрāр ал-Ḥасанī, Итḥāф ал-qāриʾ би-маʿрифат јухūд wа-аʿмāл ал-ʿуламāʾ ʿалā Ṣаḥīḥ ал-Букхāрī, Дамасцус 1407/1987
  • Јонатхан Броwн, Тхе цанонизатион оф ал-Букхāрī анд Муслим, Леиден 2007
  • Еерик Дицкинсон, Тхе девелопмент оф еарлy Сунните ḥадīтх цритицисм, Леиден 2001
  • Мохаммад Фадел, "Ибн Ḥајар’с Хадy ал-сāрī," ЈНЕС 54 (1995), 161–97
  • Јоханн W. Фüцк, "Беитрäге зур Üберлиеферунгсгесцхицхте вон Букхāрī’с Традитионссаммлунг," ЗДМГ 92 (н.с. 17, 1938), 60–87
  • Игназ Голдзихер, Муслим студиес, ед. С. M. Стерн, транс. C. Р. Барбер анд С. M. Стерн (Цхицаго 1968–71), 2:216–29
  • Низāр б. ʿАбд ал-Карīм б. Сулṭāн ал-Ḥамадāнī, ал-Имāм ал-Букхāрī, Мецца 1412/1992
  • ал-Ḥусаyнī ʿАбд ал-Мајīд Хāсхим, ал-Имāм ал-Букхāрī, Цаиро н.д.
  • Абū Бакр ал-Кāфī, Манхај ал-Имāм ал-Букхāрī, Беирут 1421/2000
  • Најм ʿАбд ал-Раḥмāн Кхалаф, Истидрāкāт ʿалā Таʾрīкх ал-турāтх ал-ʿАрабī ли-Фуʾāд Сизкīн фī ʿилм ал-ḥадīтх (Беирут 1421/2000), 135–264
  • Сцотт C. Луцас, "Тхе легал принциплес оф Муḥаммад б. Исмāʿīл ал-Букхāрī анд тхеир релатионсхип то цлассицал Салафи Ислам," ИЛС 13 (2006), 289–324
  • Цхристопхер Мелцхерт, "Букхāрī анд еарлy хадитх цритицисм," ЈАОС 121 (2001), 7–19
  • Цхристопхер Мелцхерт, "Букхāрī анд хис Ṣаḥīḥ," Ле Мусéон 123 (2010), 425–54
  • Алпхонсе Мингана, Ан импортант манусцрипт оф тхе традитионс оф Букхāрī, Цамбридге 1936
  • Росемарие Qуиринг-Зоцхе, "Хоw ал-Букхāрī’с Ṣаḥīḥ wас едитед ин тхе Миддле Агес. ʿАлī ал-Yūнīнī анд хис румūз," БЕО 50 (1998), 191–222
  • Фуат Сезгин, Бухâрî’нин каyнакларı, Истанбул 1956
  • Умм ʿАбдаллāх бт. Маḥрūс ал-ʿАсалī ет ал., Фихрис Муṣаннафāт ал-Имāм Абī ʿАбдаллāх Муḥаммад б. Исмāʿīл ал-Букхāрī…фīмā ʿадā ал-Ṣаḥīḥ, Риyадх 1408/1987–8
  • Цооперсон, Мицхаел (2005). Ал-Ма'мун (Макерс оф тхе Муслим Wорлд). Оxфорд, Енгланд: Онеwорлд Публицатионс. ИСБН 978-1-85168-386-4. 
  • Есс, Ј. V. (2006). Тхе Флоwеринг оф Муслим ТхеологyНеопходна слободна регистрација. УСА: Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-02208-9. 
  • Хурвитз, Н. (2001). „Михна ас Селф-Дефенсе”. Студиа Исламица. 92: 93—111. ЈСТОР 1596192. дои:10.2307/1596192. 
  • Јацксон, С. А. (2002). „Јихад анд тхе Модерн Wорлд”. Јоурнал оф Исламиц Лаw анд Цултуре. 7 (1): 1—26. 
  • Наwас, Ј. А. (1994). „А Реxаминатион оф Тхрее Цуррент Еxпланатионс фор ал-Ма'мун'с Интродуцтион оф тхе Михна”. Интернатионал Јоурнал оф Миддле Еаст Студиес. 26 (4): 615—629. С2ЦИД 159973328. дои:10.1017/С0020743800061134. 
  • Наwас, Ј. А. (1996). „Тхе Михна оф 218 А.Х./833 А. D. Ревиситед: Ан Емпирицал Студy”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy, Вол. 116, Но. 4. 116 (4): 698—708. ЈСТОР 605440. дои:10.2307/605440. 
  • Броwн, Јонатхан (2007). „Тхрее: Тхе Генесис оф ал-Букхāрī анд Муслим”. Тхе Цанонизатион оф ал-Букхари анд Муслим: Тхе Форматион анд Фунцтион оф тхе Сунни Хадитх Цанон. Конинклијке Брилл НВ, Леиден, Тхе Нетхерландс: Брилл. стр. 80. ИСБН 978-90-04-15839-9. 
  • Сануси Азми, Ахмад (април 2017). „Ахл ал-Хадитх Метходологиес он Qур'аниц Дисцоурсес ин тхе Нинтх Центурy: А Цомпаративе Аналyсис оф Ибн Ханбал анд ал-Букхари”. Онлине Јоурнал Ресеарцх ин Исламиц Студиес. 4 (1). 
  • Табисх Кхаир (2006). Отхер Роутес: 1500 Yеарс оф Африцан анд Асиан Травел Wритинг. Сигнал Боокс. стр. 393—. ИСБН 978-1-904955-11-5. Архивирано из оригинала 8. 7. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бухарија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Buharija&oldid=27719203”