Chevrolet Corvette

Chevrolet Corvette (транскр. Шевролет корвета) је спортски аутомобил који производи Шевролет од 1953. Аутомобил се раније производио у Мичигену и Мисурију а данас у фабрици Џенерал моторса у Боулинг Грину, Кентаки. То је био први спортски ауто који се у целости правио у Америци. Постоји шест генерација Корвете, од C1 до C6.

C1 (1953-1962)[уреди | уреди извор]

Прва генерација се појавила 1953. а са производњом се престало 1962. Производња је била ограничена јер се сваки примерак правио ручно тако да је модел из 1953. године био редак и тражен тих година. Направљено је 300 примерака. Године 1954. је направљена задња Корвета са 6 цилиндара а 1955. се прешло на мотор са 8 цилиндара (В8). Године 1956. је дизајн потпуно обновљен. Током 1957. је додато ново убризгавање бензина а следећих неколико година је такође помало мењан дизајн, додаване су нове опције а 1961. је промењен задњи део. 1962. је направљен најснажнији модел C1, са 360 коњских снага.

C2 (1963-1967. Sting Ray)[уреди | уреди извор]

Другу генерацију је дизајнирао Лари Шинода (Larry Shinoda), а главна инспирација је била раније непроизведен дизајн (Q Corvette). Ова генерација се на тржишту појавила 1963. а завршила се 1967. Уведене новине из 1963. су већ следеће године уклоњене а ауто је достизао 375 коњских снага. Од 1965. до 1966. капацитет мотора се повећао са 6,5 на седам литара. 1967. је направљена L-88 верзија модела 427, која је имала 430 коњских снага а по неким незваничним подацима чак и 550. Само 20 примерака је направљено и они данас на аукцијама достижу цену од милион долара. C2 је 1963. године укључивала АМ-ФМ радио и клима-уређај.

Године 2004, Спорт кар интернашионал (Sports Car International) је овај модел ставио на место број 5 на листи најбољих спортских аутомобила шездесетих година.

Током 1961. године је Корвета продала преко 10.000 аутомобила.

C3 (1968-1982. Stingray)[уреди | уреди извор]

Трећа генерација је почела 1968. и завршила се 1982. Године 1989. је мотор имао 5,7 литара а 1970. је имао 7,5 литара. Снага мотора се мењала из године у годину, 370 коњских снага, 425, а 1975. је спала на 165. 1982. се завршила са мотором L83 од 200 коњских снага.

C4 (1983-1996)[уреди | уреди извор]

Са производњом се почело 1983. године и сви модели из те године су продавани следеће године услед проблема. Наиме, од 44 прототипа сви сем једног су уништени у сударима. Само је прототип са бројем 23 избегао ову судбину и данас се налази у Националном музеју Корвете у Кентакију.

Први примерци C4 модела су имали Л83 мотор, дакле машина из претходних генерација. Ова машина је имала посебан довод горива назван Кросфајр (Crossfire), са двоструким убризгавањем. На аеродинамици и конструкцији модела су биле извршене значајне промене, као и на кочницама (алуминијумске). Има електронску таблу са дигиталним ликвидним кристалним монитором за брзину и тахо. Дакле, само је мотор имао сличности са старим моделима. Сваке године се побољшавао и унутрашњи дизајн, тако да је C4 био одлична конкуренција другим спортским аутомобилима. Од 1984. до 1988. године Корвета је користила необичан мењач „4+3“, дакле мануелни мењач са 4 брзине уклопљен са аутоматским у последње 3 брзине. То је било проблематично па је 1989. године замењен мењач модернијим: ZF менуелним са 6 брзина. 1985. године је L98 мотор достизао 230 коњских снага. 1988. је изашла едиција 35-годишњице. Направљен је лимитиран број примерака, сваки са ID ознаком. Ауто је био сав бео, са белим фелнама, белом каросеријом, седиштима, итд. 1992. године је изашао мотор LT1 са 300 коњских снага. 1993. године је била 40-годишњица. Корвета је изашла само са специјалном бојом (Ruby Red), ознакама и новитетима на задњим седиштима. Редак пакет (Ruby ZR-1) је и данас веома тражен од стране колекционара. 1996. године је Корвета имала више опција. Гранд спорт, колекционарску едицију, OBD 2 (OBD II, On-Board Diagnostics) и В8 LT-4 машину од 330 коњских снага.

C4 је имао значајне новитете. Електронско убризгавање горива, АБС, ваздушне јастуке, контролу погона, алуминијумске оквире за амортизере и машину, дигитално мерење, мењач од 6 брзина, компјутерску контролу: климе, седишта, прозора, брава, итд.

Б2К Калавеј Твин-Турбо (B2K Callaway Twin-Turbo)[уреди | уреди извор]

1987, Б2К је изашла из фабрике. Колевеј је била регуларна производна опција (RPO B2K). Касније је ова опција замењена ZR1 опцијом иако су заједно произвођени 1990. и 1991. године. Првобитни B2K је имао 345 коњских снага а касније 450.

ZR-1 (1990-1995)[уреди | уреди извор]

Године 1986. је Корвета пришла Лотус-овој ГМ филијали, са идејом да развију ултра брзи ауто заснован на C4. Лотус је тако дизајнирао нову машину ЛТ5 која је заменила традиционални корветин L98 V8 мотор. Овај мотор је имао алуминијумски блок V8 са 4 брегасте осовине и 32 вентила. Лотус је дизајнирао и јединствен ваздушни систем за машину а који је повећао снагу гасећи 8 од 16 усисних вентила када је мотор полако радио а и даље дајући 375 коњских снага када је ауто ишао брзо. Лотус је додао и FX3 активни амортизерски систем.

1991. све Корвете су добиле освежење тела, унутрашњости и точкова. Даље промене су урађене 1992: ZR-1 ознаке су постављене на оба предња браника а као стандардна опција је додата и контрола вучног погона. 1993. Лотус је редизајнирао главе цилиндара и вентила на машини LT5, чиме је повећана снага са 375 на 405 КС. Произвосња ZR-1 је престала 1995. године након што је произведено 6.939 аутомобила.

Гранд Спорт (1996)[уреди | уреди извор]

Ова верзија је изашла 1996. године, на крају производње Корвете C4. Произведено је 1.000 примерака. Машина је LT4 са 330 коњских снага а спољна боја је била само Адмирал-плава са белом линијом на средини хаубе, црним фелнама и двема црвеним линијама изнад предњих точкова. Унутрашње боје су могле бити само црна и црвена.

Колекционарска едиција (1996)[уреди | уреди извор]

За обележавање финалне године C4 модела, Шевролет је направио колекционарско издање (Collector Edition). Број примерака је био ограничен, сви су били сребрни и резултат дотадашњих достигнућа ове фирме. Унутрашња боја се могла изабрати између црвене, црне и сребрне. Да би се видело да ово није обична Корвета, на све четири стране аута, као и на полеђини седишта, су постављене заставе са натписом модела.

C5 (1997-2004)[уреди | уреди извор]

Производња C5 Корвете је почела 1997. а завршила се 2004. Трансмисија је померена у задњи део аута и редослед паљења цилиндара је промењен. У почетку је машина имала 345 коњских снага а 2001. године је снага повећана на 350.

50-годишњица је слављена 20-21 јуна. 2003. у Нешвилу, држава Тенеси. Окупио се светски караван од 10.000 Корвета испред Националног Корвета музеја у Кентакију. Одржани су разни семинари, власници су могли да посете фабрику која се налази поред музеја а што није било омогућено општој јавности. У очи јавности тада је упао и модел Шевролет ССР. Виђено је и неколико Корвета за трке (Corvette SS i C5-R). Ту су били и примерци за педесетогодишњицу као и неколико Комеморативних издања из 2004. и Инди Пејс Кар Корвета (Indy Pace Car Corvettes).

Z06 (2001-2004)[уреди | уреди извор]

Z06 је наследник FRC C5 Корвете која је дебитовала од 1999. до 2001. године. Машина је имала 385 коњских снага. Ауто је био лакши од ZR-1 и зато је ишао брже иако је имао мању снагу. Z06 има бољи пренос, веће точкове, нови мануелни мењач од 6 брзина, итд. Од 2002. године, Z06 има 405 коњских снага, иако је произвођач тврдио да има 425. Те и следеће године су уведене неке измене које су олакшале ауто. Овај модел је достизао од 0 до 100 km/h за 3,9 секунде, а максимална брзина је 283 km/h.

2004. године је изашла Корвета Z06 Комеморативна едиција са више карбон фибера тако да је опет олакшан ауто а фелне су полиране алуминијумом.

C6 (2005-2010)[уреди | уреди извор]

Нови модел C6 је добио краће и уже тело, већи простор за путника и већи мотор — 6 литара. 6.0 L LS2 V8 производи 400 коњских снага.

За 2008. годину, Корвета је добила мало освежења. Нова машина ЛС3 је порасла на 6,2 литара и има 430 коња. Мануелни и аутоматски мењачи су побољшани тако да брже мењају брзине. Аутоматски мењач достиже од 0-100 km/h за 4,3 секунде.

Z06 (2006-2010)[уреди | уреди извор]

Нови Z06 модел је изашао јесени 2006. године. Има мотор од 7 литара назван LS7. Званична снага је 505 КС, од 0-100 km/h достиже за 3,8 секунде. Структурни елементи су били од челика а сада су од алуминијума. Предњи браници су од карбон-фибера а већу снагу мотора прате и шири браници за шире точкове. Овај модел је тако дошао до тежине од 1.421 kg. Z06 је коришћен за трке 2006. године, Дејтона 500 и Индианаполис 500. У јануару је представљен ауто за трке (Pace Car edition Z06). 2007. године Z06 је имао мале измене. 2008. године ауто је добио „TR6060“ менуални мењач са 6 брзина. Лимитиран број примерака (3LZ) ће бити са потпуно кожним ентеријером.

ZR1 (2009-2010)[уреди | уреди извор]

Медији извештавају о моделу ZR1 који ће се појавити 2009. године а чији је незванични назив „Плави ђаво“ (енгл. Blue Devil). Прво приказивање овог модела се очекује на Северноамеричком међународном мотор шоу (North American International Auto Show). Мотор LS9 има 6,2 литара и производи најмање 620 коњских снага а цена ће бити нешто испод 100.000 долара. максимална брзина је око 320 km/h. Овај модел је тежи од Z06, кочнице су повећане и појачане а као опција су уведене и хромиране фелне.