Датотека

Из Википедије, слободне енциклопедије

Датотека (фајл) је именовани, структурирани скуп података садржајно везаних, похрањених на медију за меморисање.

Подаци меморисани у датотекама се чувају и након престанка рада одређеног програма коме припадају и називају се перзистентни подаци (енгл. persistance - одржано, постојано).

Порекло речи[уреди]

Датотека је сложеница, кованица, две речи, прва дато од латинске речи датум што значи податак и грчке речи θήκη што се на старогрчком изговара теке и значи кутија, ковчег, бележница, на новогрчком тики и значи предмет, случаја, и изведена је од τίθημι што значи поставлјам, ставлјам.

Систем датотека[уреди]

Датотеке су организоване у систем датотека[1] (енгл. filesystem) на различите начине у зависности од оперативног система. Датотечки системи регулишу приступ тврдом диску, меморији, мрежи и специјалним датотекама.

Код већине оперативних система, садржај једне датотеке је обично једнодимензионални низ бајтова (енгл. byte), дакле низ целих бројева између 0 и 255. Тек корисник датотеке или сам оперативни систем интепретирају ове бројчане редове као текст, програм или слику.

Датотечки систем уређује поред директоријума са датотекама и горе описаним садржајем датотека и атрибуте датотека. Атрибутима припадају тип датотеке, величина датотеке (број бајта у датотеци), регулисање права за упис и читање датотеке, датум настанка, датум последњег приступа и датум последњих промена датотеке. У зависности од оперативног система могући су и додатни атрибути.

У датотекама примењени знакови зависе од датотечког система, оперативног система и постављених језичких поставки. Код УНИX компатибилних датотека у имену се нпр. не смеју налазити знакови '/' и НУЛ знак. Додатно је дужина имена датотеке ограничена на 255 знакова. Знакови могу бити различито кодирани а новији оперативни системи подржавају и уникод.

Логичка и физичка слика датотека[уреди]

Датотеке се могу посматрати на два начина. Логичка слика (погледај логичка датотека) приказује датотеку као редове информацијских целина. У физичкој слици датотека се састоји из реда информационих блокова исте величине.[2]

Врсте датотека[уреди]

Датотеке се могу користити у различите сврхе као и бајтови из којих се састоје. По садржају разликују се сљедеће датотеке:

  • Програми (датотеке које могу извршити разне функције)
    • програми писани у машинским језицима
    • програми писани и језицима различитих скрипти (нпр. реxx)
  • Датотеке (садрже информације и служе за приказ/очување истих)
    • програмски код (текст)
    • текстуалне датотеке
    • музичке датотеке (нпр. WAV, MIDI, MP3)
    • графичке датотеке
    • базе података
  • Директоријуми
  • Специјалне датотеке (псеудо-датотеке)
    • датотеке за различите хардверске компоненте
    • Процесне информације

Могућности за маркирање типа датотеке:

  • Маркирање путем оперативног система (нпр. програм или текстуална датотека)
  • Маркирање путем имена датотеке (нпр. .doc на крају имена)
  • Маркирање унутар датотеке (нпр. <?xml version="1.0" на почетку XML и XHTML датотека)
  • Меморисање у одређеним директоријима

Приказ датотека помоћу симбола[уреди]

У графичким програмима за приказ структуре директоријума и постојећих датотека као што су Финдер, Филе Еxплорер или Тотал Цоммандер датотеке су приказане као листе или симболи у одређеном директоријуму.

Референце[уреди]

  1. Р. Ц. Далеy (1965). А Генерал-Пурпосе Филе Сyстем Фор Сецондарy Стораге. Фалл Јоинт Цомпутер Цонференце. АФИПС. стр. 213—229. дои:10.1145/1463891.1463915. Приступљено 30. 7. 2011.  Непознати параметар |цоаутхорс= игнорисан [|аутхор= се препоручује] (помоћ)
  2. Магнетиц Стораге Хандбоок 2нд Ед., Сецтион 2.1.1, Диск Филе Тецхнологy, Мее анд Даниел, (ц)1990,

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]