Дијета без глутена

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијета без глутена
Пацијент са глутенском атаксијом: пре и након 3 месеца безглутенске дијете
Специјалностидерматологија

Дијета без глутена или безглутенска исхрана је облик исхране који искључује унос глутена, који је мешавина протеина који се налазе у пшеници (и свим њеним врстама и хибридима, као што су пир, камут и тритикале), као и у јечму, ражи и зоби.[1] [2][3][4][5] Лечење овом врстом дијете заснива се на искључењу житарица које садрже глутен попут пшенице, јечма и ражи. Међутим с обзиром на то да данас све већи број људи самоиницијативно започиње безглутенску дијету, важно је нагласити да се пре увођења безглутенске дијете мора искључити целијакија и алергија на пшеницу. Такође, сматра се да би особе на безглутенској дијети требале бити под надзором нутрициониста. Наиме, осим што постоје неки специфични недостатци ове дијете попут смањенога уноса тиамина и витамина А, лош одабир намирница такође може узроковати нутритивне дефиците у овој врсти дијете.

Опште информације[уреди | уреди извор]

Глутен представља беланчевине из групе проламина присутне у ендосперму пшенице, ражи и јечма. Глутен у пшеничном брашну чине глијадин (45%) и глутенин (45%). Поред тога, у пшеничном брашну се налазе и други протеини, као што су албумини, глобулини, бета-амилаза, алфа-амилаза, трипсин инхибитор, липидни трансфер протеин и пуроиндолини.[6][7] Глутен може код појединих особа узроковат гастроинтестиналне и системске симптоме,а поремећаји повезаним са глутеном, укључујући целијакију (CD), нецилајчну глутенску осетљивост (НЦГС), глутенску атаксију, дерматитис херпетиформис (ДХ) и алергију на пшеницу. Код ових људи, исхрана без глутена је показана као ефикасана тераписка и заштитна мера,[8] али неколико студија показују да око 79% људи са целијакијом не долази потпуног опоравак танког црева, упркос строгој дијета без глутена.[9] Ово је углавном узроковано ненамерним гутањем глутена, јер су недавне студије доказале да дијета без глутена уопште не може бити без глутена, што је лоше вести за оне који су заиста нетолерантни.

Дијета без глутена постала је прави модни феномен, нарочито код људи са слабим основним образовањем и разумевањем безглутенске дијете, који често верују да стриктно прате савремене трендове у исхрани, али они заправо тиме редовно праве грешке.[10]

Истраживачи у САД су анализом узорке столице и урина узетих од пацијената који пате од целијакије и који су преходно подвргнути строгој исхрани без глутена, ипак, пронашли присуство од 150 до 400 милиграма дневно глутена, не знајући тачно одакле он потиче. То доказује зашто и поред строге безглутенске дијете и даље перзистирају хистопатолошке промене у цревима.[11]

Неки су ову дијету усвојили ради личног задовољства, убеђени да се осећају боље. Други, с друге стране, заиста су нетолерантни на глутен и пате од целијакије која напада слузокожу танког црева. Њихова дијагноза је тешка, али пре него што почну са овом дијетом те особе пролазе претходно кроз доказивање антитела у крви и потврђивање дијагнозе биопсијом дуоденума.

Иако, дијета без глутена може, барем у неким случајевима, побољшати гастроинтестиналне или системске симптоме код болести као што је синдром иритабилног црева, реуматоидни артритис, мултипла склероза или ХИВ ентеропатија[тражи се извор]. дијета без глутена се погрешно промовише као алтернативни третман особа са аутизмом, за шта тренутни нема доказа о њеној ефикасности, јер су промене симптома аутизма јако ограничене и недовољне.[12][13][14]

Међутим, неуравнотежена селекција хране и погрешан избор прехрамбених производа без глутена могу довести до недостатака у исхрани. Замена житарица које садрже глутен без глутенским намирницама у комерцијалним производима који се традиционално производе са пшеницом или другим житарицама које садрже глутен може довести до мањег уноса неких хранљивих материја као што су гвожђе и витамини Б-комплекса . Неки производи без глутена који се продају на тржишту обогаћени су храном сличном глутену и често имају већи садржај липидаи угљених хидрата.

Класификација глутеном изазваних болести[уреди | уреди извор]

Како се у литератури спомињу различита имена за глутеном изазване болести као што су глутенска сензитивност, глутенска хиперсензитивност или нецелијачна глутенска интолеранција, јавила се потреба да се све болести из ове групе према патофизиолошким механизмима јасно дефинишу и сврстају у одређене категорије. Тако је на глобалном нивоу настало разврставање ових поремећаја у три велике латегорије (групе):[15][16]

Шема ГИБ
Категорија болести Врсте
Аутоимунске
Алергијске
  • Алергија на пшеницу
  • Анафилакса узрокована вежбањем зависна о пшеници
  • Пекарска астма
  • Контактни дерматитис.
Неаутоимунске и неалергијске

Прве де категорије обухватају поремећаје настале активацијом имунолошког система. За разлику од аутоимуних болести код којих се стварају аутоантитела, механизам настанка алергијске реакције је унакрсно везивање имуноглобулина Е (ИгЕ) за глутенске пептиде чиме долази до дегранулације мастоцита и отпуштања хистамина и других медијатора.[17]

Трећа група поремећаја је преосјетљивост на глутен, чији механизам настанка није нити аутоимуни, нити алергијски, већ се сматра да главну улогу у његовом настанку има урођени имунолошки систем.

Разлози за примену дијете без глутена[уреди | уреди извор]

Тренутно нема званично одобрених третмана и лекова за лечење глутеном изазваних болести, осим дијете без глутена (ГФД), која је изузетно тешка за одржавање. Просечна западњачка исхрана садржи 5 — 15 г глутена.[18] Гутање глутена од само 50 мг/д може бити штетно за неке пацијенте са целијаком.[19] Елиминација и до 99% глутена из исхране још увек може бити недовољна да би се избегли симптоми и хистолошка оштећења. ФДА је дала смерницу да храна означена без глутена мора садржати < 20 ппм глутена.[20] Међутим, постоје потешкоће са тренутно одобреним аналитичким методама за детекцију и квантификацију глутена у одређеним намирницама (нпр. код ферментисане и хидролизиране хране).[21][22]

Од изузетне важности је напоменути да се не укључује безглутенску дијету самоиницијативно без претходне консултације са лекаром. Она је оправдана само у оним случајевима у којима постоји доказана повезаност глутена и патолошког стања.

Производи без глутена треба да буду резервисани само за људе код којих глутен изазива болест. Једини користан третман за пацијенте са целијакијом, глутенском атаксијом, алергијом на пшеницу је стриктна и доживотна дијете без глутена која резултује комплетним опоравком у већини случајева, нарочито код деце.[23]

У свим другим случајевима неоправдано је увођење безглутенске дијете која може довести до различитих нутритивних поремећаја, са последичном гојазношћу и другим коморбидитетима.[24]

Супротстављени ставови[уреди | уреди извор]

Данас, све популарнија и масовнија примена дијете без глутена створила је конфузију међу пацијентима ојеној добробити јер је за последицу имала масовно усвајање као најпопуларнијег режима исхране у САД данас, коју прати мултимилионска индустија безглутенске хране. Иако је искључивање глутена из исхране од есенцијалне важноси за доказану целијачну болест и глутенску атаксију, чињеница је да сви они заједно предстаљају само мали проценат оних који су тртенутно на дијете без глутена, а да већина то чини из персоналних, а не медицинских разлога.

Одржавање стриктне дијете без глутена је напорно и скупо са ризиком за нутритиним дефицитом и порастом телесне масе (81%) због хиперкалоријског садржаја комерцијалне хране без глутена. Ови производи нису рутински обогаћени и могу бити дефицитарни у влакнима, тиамину, фолатима, витамину А, магнезијуму, калцијуму и гвожђу. При томе, не постоје докази о потреби елиминација других извора глутена (раж, јечам) у случају нецелијачне глутен-сензитивности.

У саставу „безглутенских" производа чије су предности боље варење, неки састојци се понекад замјењују адитивима. Ово може бити посебно калорично или може пореметити функцију система за варење. На пример, хлеб без глутена има 40% више калорија него класични пекарски производ, а и у овај хлеб произвођачи додају три супстанце које могу изазвати надимање и пролив ако се прогутају у великим количинама.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Код већине пацијенат симптоми болести се повлаче након безглутенске дијета, зато што су сасвим елиминисали глутен, док код других опоравку доприноси и избегавање непротеинских компоненти жита, као што су шећери који припадају категорији ферментабилних олигосахарида, дисахарида моносахарида и полиола.

Међутим броја истаживања наводе да већи број пацијената на дијета без глутена не могу да избегну случајни унос глутена, а и тако мале количине су понекад довољне да изазову тешке симптоме и хистолошко оштећење слузокоже црева.[11]

Компликације[уреди | уреди извор]

Прехрамбене компликације дијете без глутена могу се спречити само исправним дијететским образовањем.[25]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Биесиекиерски ЈР (2017). "Wхат ис глутен?". Ј Гастроентерол Хепатол (Ревиеw). 32 Суппл 1: 78–81.
  2. ^ Циацци C, Цицлитира П, Хадјивассилиоу M, Каукинен К, Лудвигссон ЈФ, МцГоугх Н, ет ал. (2015). "Тхе глутен-фрее диет анд итс цуррент апплицатион ин цоелиац дисеасе анд дерматитис херпетиформис". Унитед Еуропеан Гастроентерол Ј (Ревиеw). 3 (2): 121–35.
  3. ^ Цомино I, Морено Мде L, Соуса C (Нов 7, 2015). "Роле оф оатс ин целиац дисеасе". Wорлд Ј Гастроентерол. 21 (41): 11825–31.
  4. ^ Пенагини Ф, Дилилло D, Менегхин Ф, Мамели C, Фабиано V, Зуццотти ГВ (Нов 18, 2013). "Глутен-фрее диет ин цхилдрен: ан аппроацх то а нутритионаллy адеqуате анд баланцед диет". Нутриентс. 5 (11): 4553–65.
  5. ^ де Соуза MC, Десцхêнес МЕ, Лауренцелле С, Годет П, Роy CC, Дјилали-Саиах I (2016). "Пуре Оатс ас Парт оф тхе Цанадиан Глутен-Фрее Диет ин Целиац Дисеасе: Тхе Неед то Ревисит тхе Иссуе". Цан Ј Гастроентерол Хепатол (Ревиеw). 2016: 1–8.
  6. ^ Меијер ЦР, Схамир Р, Меарин ЛМ. Цоелиац дисеасе анд нонцоелиац глутен сенситивитy. Ј Педиатр Гастроентерол Нутр. 2015; 60:429–32.
  7. ^ Хилл DI, Фасано А, Гуандалини С, ет ал. НАСПГХАН цлиницал репорт он тхе диагносис анд треатмент оф глутен-релатед дисордерс. Ј Педиатр Гастроентерол Нутр. 2016;63:156–65.
  8. ^ Мулдер ЦЈ, ван Wанрооиј РЛ, Баккер СФ, Wиердсма Н, Боума Г (2013). "Глутен-фрее диет ин глутен-релатед дисордерс". Диг. Дис. (Ревиеw). 31 (1): 57–62.
  9. ^ Сее ЈА, Каукинен К, Макхариа ГК, Гибсон ПР, Мурраy ЈА (Оцт 2015). "Працтицал инсигхтс инто глутен-фрее диетс". Нат Рев Гастроентерол Хепатол (Ревиеw). 12 (10): 580–91.
  10. ^ Мулдер ЦЈ, ван Wанрооиј РЛ, Баккер СФ, Wиердсма Н, Боума Г (2013). "Глутен-фрее диет ин глутен-релатед дисордерс". Диг. Дис. (Ревиеw). 31 (1): 57–62.
  11. ^ а б Детерминатион оф глутен цонсумптион ин целиац дисеасе патиентс он а глутен-фрее диет Јацк А Сyаге, Циарáн П Келлy, Маттхеw А Дицкасон, Ангел Цеболла Рамирез, Францисцо Леон ...Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион, Волуме 107, Иссуе 2, 1 Фебруарy 2018, Пагес 201–207.
  12. ^ Марí-Баусет С, Зазпе I, Мари-Санцхис А, Ллопис-Гонзáлез А, Моралес-Суáрез-Варела M (Дец 2014). "Евиденце оф тхе глутен-фрее анд цасеин-фрее диет ин аутисм спецтрум дисордерс: а сyстематиц ревиеw". Ј Цхилд Неурол. 29 (12): 1718–27.
  13. ^ Буие Т (2013). "Тхе релатионсхип оф аутисм анд глутен". Цлин Тхер (Ревиеw). 35 (5): 578–83.
  14. ^ Миллwард, Цлаире; Ферритер, Мицхаел; Цалвер, Сарах Ј.; Цоннелл-Јонес, Грахам Г. (2008). „Глутен- анд цасеин-фрее диетс фор аутистиц спецтрум дисордер”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (2): ЦД003498. ПМЦ 4164915 Слободан приступ. ПМИД 18425890. дои:10.1002/14651858.ЦД003498.пуб3. 
  15. ^ Сапоне, Анна; Баи, Јулио C.; Циацци, Царолина; Долинсек, Јернеј; Греен, Петер ХР; Хадјивассилиоу, Мариос; Каукинен, Катри; Ростами, Камран; Сандерс, Давид С.; Сцхуманн, Мицхаел; Уллрицх, Реинер; Виллалта, Данило; Волта, Умберто; Цатасси, Царло; Фасано, Алессио (2012). „Спецтрум оф глутен-релатед дисордерс: Цонсенсус он неw номенцлатуре анд цлассифицатион”. БМЦ Медицине. 10: 13. ПМЦ 3292448 Слободан приступ. ПМИД 22313950. дои:10.1186/1741-7015-10-13 Слободан приступ. 
  16. ^ Цзаја-Булса Г, Нон цоелиац глутен сенситивитy-а неw дисеасе wитх глутен интолеранце. Цлин Нутр 2015;34(2):189-94. Цзаја-Булса, Граżyна (2015). „Нон цоелиац глутен сенситивитy – А неw дисеасе wитх глутен интолеранце”. Цлиницал Нутритион. 34 (2): 189—194. ПМИД 25245857. дои:10.1016/ј.цлну.2014.08.012. 
  17. ^ Сапоне А ет ал. (2012) Спецтрум оф глутен-релатед дисордерс: цонсенсус он неw номенцлатуре анд цлассифицатион. Биомед Централ:10:13.
  18. ^ Хоппе C, Гøбел Р, Кристенсен M, Линд MV, Маттхиессен Ј, Цхристенсен Т, Тролле Е, Фагт С, Мадсен ML, Хусбy С. Интаке анд соурцес оф глутен ин 20- то 75-yеар-олд Данисх адултс: а натионал диетарy сурвеy. Еур Ј Нутр 2017;56:107–17.
  19. ^ Цатасси C, Фабиани Е, Иацоно Г, D'Агате C, Францавилла Р, Биаги Ф, Волта У, Аццомандо С, Пицарелли А, Де Витис I, ет ал. А проспецтиве, доубле-блинд, плацебо-цонтроллед триал то естаблисх а сафе глутен тхресхолд фор патиентс wитх целиац дисеасе. Ам Ј Цлин Нутр 2007;85:160–6.
  20. ^ УС Фоод анд Друг Администратион Репорт, “Гуиданце фор Индустрy; Глутен-Фрее Лабелинг оф Фоодс,” Јуне 2014.
  21. ^ Диаз-Амиго C, Поппинг Б. Глутен анд глутен-фрее: иссуес анд цонсидератионс оф лабелинг регулатионс, детецтион метходс, анд ассаy валидатион. Ј АОАЦ Инт 2012;95:337–48.
  22. ^ Сцхерф КА, Помс РЕ. Рецент девелопментс ин аналyтицал метход фор трацинг глутен. Ј Цереал Сци 2016;67:112–22.
  23. ^ Јерицхо Х, Ассири А, Гуандалини С. Целиац дисеасе анд wхеат интолеранце сyндроме: А цритицал упдате анд реаппраисал. Ј Педиатр Гастроентерол Нутр. 2017; 64:15–21.
  24. ^ Лецциоли, Валентина; Оливери, Мара; Ромео, Марцелло; Берретта, Массимилиано; Росси, Паола (2017). „А Неw Пропосал фор тхе Патхогениц Мецханисм оф Нон-Цоелиац/Нон-Аллергиц Глутен/Wхеат Сенситивитy: Пиецинг Тогетхер тхе Пуззле оф Рецент Сциентифиц Евиденце”. Нутриентс. 9 (11): 1203. ПМЦ 5707675 Слободан приступ. ПМИД 29099090. дои:10.3390/ну9111203 Слободан приступ. 
  25. ^ Пенагини Ф, Дилилло D, Менегхин Ф, Мамели C, Фабиано V, Зуццотти ГВ (18 де новембро де 2013). «Глутен-фрее диет ин цхилдрен: ан аппроацх то а нутритионаллy адеqуате анд баланцед диет». Нутриентс. 5 (11): 4553–65.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Рубио-Тапиа А, Мурраy ЈА. Целиац дисеасе. Цурр Опин Гастроентерол 2010;26:116–22.
  • Сцхуппан D, Јункер Y, Барисани D. Целиац дисеасе: фром патхогенесис то новел тхерапиес. Гастроентерологy 2009;137:1912–33.
  • Ал-Баwардy Б, Цодипиллy DC, Рубио-Тапиа А, Бруининг ДХ, Хансел СЛ, Мурраy ЈА. Целиац дисеасе: а цлиницал ревиеw. Абдом Радиол 2017;42:351–60.
  • Сеалеy-Воyкснер ЈА, Кхосла C, Воyкснер РД, Јоргенсон ЈW. Новел аспецтс оф qуантитатион оф иммуногениц wхеат глутен пептидес бy лиqуид цхроматограпхy-масс спецтрометрy/масс спецтрометрy. Ј. Цхроматогр А 2010;1217:4167–83.
  • Бетхуне МТ, Кхосла C. Параллелс бетwеен патхогенс анд глутен пептидес ин целиац спруе. ПЛоС Патхог 4:е34.
  • Леффлер ДА, Келлy ЦП, Греен ПХ, Федорак РН, ДиМарино А, Перроw W, Расмуссен Х, Wанг C, Берцик П, Бацхир НМ, Мурраy ЈА. Ларазотиде ацетате фор персистент сyмптомс оф целиац дисеасе деспите а глутен-фрее диет: а рандомизед цонтроллед триал. Гастроентерологy 2015;148:1311–9.
  • Петерсен Ј, Монтсеррат V, Мујицо ЈР, Лох КЛ, Берингер DX, ван Луммел M, Тхомпсон А, Меарин ML, Сцхwеизер Ј, Кооy-Wинкелаар Y, ет ал. Т-целл рецептор рецогнитион оф ХЛА-ДQ2-глиадин цомплеxес ассоциатед wитх целиац дисеасе. Натуре Струцт Мол Био 2014;21:480–8.
  • Лäхдеахо ML, Каукинен К, Лаурила К, Вуотикка П, Коивурова ОП, Кäрјä-Лахденсуу Т, Марцантонио А, Аделман DC, Мäки M. Глутенасе АЛВ003 аттенуатес глутен-индуцед муцосал ињурy ин патиентс wитх целиац дисеасе. Гастроентерологy 2014;146:1649–58.
  • Сyаге ЈА, Мурраy ЈА, Греен ПХР, Кхосла C. Латиглутенасе импровес сyмптомс ин серопоситиве целиац дисеасе патиентс wхиле он а глутен-фрее диет. Диг Дис Сци 2017;62:2428–32.
  • Сее ЈА, Каукинен К, Макхариа ГК, Гибсон ПР, Мурраy ЈА. Працтицал инсигхтс инто глутен-фрее диетс. Нат Рев Гастроентерол Хепатол 2015;12:580–91.
  • Халл Њ, Рубин ГП, Цхарноцк А. Интентионал анд инадвертент нон-адхеренце ин адуцт целиац дисеасе. А цросс-сецтионал сурвеy. Аппетите 2013;68:56–62.
  • Форд С, Хоwард Р, Оyебоде Ј. Псyцхосоциал аспецтс оф цоелиац дисеасе: а цросс-сецтионал сурвеy оф а УК популатион. Бр Ј Хеалтх Псyцхол 2012;17:743–57.
  • Цомино I, Реал А, Вивас С, МÁ Сíглез, Цаминеро А, Нистал Е, Цасqуеиро Ј, Родрíгуез-Херрера А, Цеболла А, Соуса C. Мониторинг оф глутен-фрее диет цомплианце ин целиац патиентс бy ассессмент оф глиадин 33-мер еqуивалент епитопес ин стоол. Ам Ј Цлин Нутр 2012;95:670–7.
  • Цомино I, Фернандез-Банарес Ф, Естеве M, Ортигоса L, Цастиллејо Г, Фамбуена Б, Рибес-Конинцкx C, Сиерра C, Родригуез-Херрара А, Салазар ЈЦ, ет ал. Фецал глутен пептидес ревеал лимитатионс оф серологицал тестс анд фоод qуестионнаирес фор мониторинг глутен-фрее диет ин целиац дисеасе патиентс. Ам Ј Гастроентерол 2016;111:1456–65.
  • Морено ML, Цеболла А, Муноз-Суано А, Царрилло-Царрион C, Цомино I, Пизарро А, Леон Ф, Родригуез-Херрера А, Соуса C. Детецтион оф глутен иммуногениц пептидес ин тхе урине оф патиентс wитх цоелиац дисеасе ревеалс трансгрессионс ин тхе глутен-фрее диет анд инцомплете муцосал хеалинг. Гут 2017;66:250–7.
  • Мурраy ЈА, Келлy ЦП, Греен ПХ, Марцантонио А, Wу ТТ, Мäки M, Аделман DC. Но дифференце бетwеен латиглутенасе анд плацебо ин редуцинг виллоус атропхy ор импровинг сyмптомс ин патиентс wитх сyмптоматиц целиац дисеасе. Гастроентерологy 2017;152:787–98.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dijeta_bez_glutena&oldid=27448330”