Пређи на садржај

Дворска и воена апотека у Крагујевцу

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Дворска и воена апотека у Крагујевцу
Оснивачмр Павле Илић
Датум оснивања1836.
Датум гашења1859.
ЛокацијаКнежевина Србија
СедиштеКрагујевац

Дворска и воена апотека у Крагујевцу или Књажеско-придворна апотека била је друга апотека по реду у Кнежевини Србији, основана 1836. гоодине. Нешто касније устали се назв Правителствена апотека, што указује на то да је била државна установа.[1] Њен оснивач био је први „књажевски апотекар”, Павле Илић, рођен у Великом Бечкереку (данас Зрењанину) око 1807. године, који је фармацију завршио као стипендиста кнез Милоша у Пешти и Бечу 1835. године.

Услови који су претходили оснивању апотеке[уреди | уреди извор]

Развој здравствене службе и свих њених елемената један је од примарних циљева сваке држава па и тек од Османлијског царства ослобођене Кнежевине Србије, јер су здравствене прилике у Кнежевини Србији, након Првог и Другог српског устанка, почетком 19. века биле неповољне.

До појаве првих школованих лекара у Србији, лечењем су се бавили разни самоуки надрилекари, хећими, видари, трговци и занатлије, међу којима су се нарочито истицали бербери, који су у својим берберницама имали и по неки хируршки инструмент, за једноставније интервенције и пуштање крви.[2] Законодавство о држању и продаји лекова у Србији није постојало, и с вако је имао право да поседуеје, справља и продаје лекове народу. Лекови су се могли купити у разним дућанима које су држали најобичнији трговци, Турци, Цинцари или Јевреји, који су их набављани директно из Беча, Пеште или Земуна или их сами правили. Постојали су и такви дућани који су се могли назвати формалним апотекама, јер су држали само лекове и лековита средства.[3]

Период у којем долази до значајног напретка здравствене културе поклапа се са временом у којем је Крагујевац био престоница Србије (1818-1839), у коме су углавном живели Срби, уз мали број Јевреја, Цинцара и Рома и неколико турских породица, које је кнез Милош Обреновић задржао и преко којих је одржавао добре односе са Турцима. Према томе Крагујевац је био једина варош у Србији са национално уједначеним становништвом, углавном српским, што је давало овом граду велику предност над осталим местима при избору престонице.[2][4]

У периоду од 1819. па надаље, у Крагујевац, жељни посла и зараде, почињу да долазе дипломирани лекари из суседних земаља, који су са собом доносили ручне апотеке, са лековима које су издавали и наплаћивали болесницима.[2] Доласком страних лекара у Кнежевину Србију, све је више расла потреба за отварањем апотека са школованим фармацеутима, у којима би увек могао да се добије исправно израђен лек. Тако су створени и услови за оснивање првих апотека.

Реални услови за осниваwе апотека створени су тек 1830, када је султановим Хатишерифом Србија добила одређене повластице које су јој омогућиле стицање непотпуне аутономије и права да отвара своје административне, судске, полицијске и здравствене установе, при чему је Крагујевац као престоница нове Кнежевине у овој области имао значајну улогу.

Прву апотеку отворио је 1830. године у Београду, школовани фармацеут, мр пх. Матеја Ивановић, пореклом из Земуна. Наиме Ивановић је по завршетку студија у Пешти, добио дозволу од кнеза Милоша Обреновића да у Београду отвори једну савремену апотеку у европском смислу. Тиме је он поставио темеље апотекарству у Београду и Србији. Ова апотека је уједно представљала и прву здравствену установу у Србији. Након ове апотеке настала је и државне апотеке у Крагујевцу. Њу је по налогу Државног Совјета и уз кнежеву сагласност отворио у Крагујевцу 1836, мр пх. Павле Илић. Ово је уједно била друга апотека у Кнежевини Србији.[5][6]

Историја апотеке[уреди | уреди извор]

Крагујевац у време рада апотеке

Павле Илић, родом из Великог Бечкерека (данашњи Зрењанин), био је први државни стипендиста-фармацеут), којем је кнез Милош дао стипендију да доврши студије у Пешти, односно да положи испите Ригорозе, а затим и 100 талира да подигне диплому, уз обавезу да се врати у Србију кад заврши студије.[7][8]. Павле Илић се као магистар фармације вратио у земљу 1835. и ставио се у службу кнезу. Он је од кнеза добио задатак да изврши све припремне радње за отварање апотеке у Крагујевцу.

Павлов брат близанац, који је по струци био је лекар, а имали су и сестру Марију, у првој години боравка у Крагујевцу радио је при војној болници, где је формирао малу приручну војну апотеку.

Половином 1836, први “књажески апотекар” Павле Илић направио је све предрачуне за набавку опреме потребне за оснивање апотеке, као и лекова и апотекарско посуђа. Целокупан намештај израђен је у Крагујевцу, а све остало набављено је из Беча и Пеште.

Године 1836 године отпочело се и са изградњом посебне зграде за апотеку. Како је градња захтевало одређено време, а апотека је што пре требала даотпочела са радом, одлућено је апотека будесмештена у кући Пере Илића, лекара.

Када је зграда завршена, неколико година по отварању, апотека је пресељена преко пута нове цркве, до кафане Талпаре у Шимићеву кућу, и ту је постојала до 1933.године. Када је у улици Лепенички булевар бр. 1, шездесетих година 20 века подигнута стамбена зграда, на њој је постављена спомен плоча, у години када је обележена 125.-годишњица од оснивања Правителствене апотеке у Крагујевцу.[9][10][11][12]

У прве три године рада, апотека је имала бројне проблеме, и борила се за свој опстанак и престиж, јер је у Крагујевцу било много обичних дућана са лековима, а и таквих који су формом и садржином остављали утисак правих апотека. Тако да у Крагујевцу, Правителствена апотека није могла да покрије своје расходе и да држави донесе приход, већ је морала да буде дотирана одређеном сумом, од стране Кнежевине.[13][14]

Намена и начин рада[уреди | уреди извор]

Апаотека и њен апотекар, Илић имали су задатак да израђују и врши експертизе лекова, да врше хемијске анализе и анализирају минералне воде, што је раније за Кнежевину Србију рађено у Бечу. За рад апотеке и израду лекова коришћена је аустријска  фармакопеја из 1822. и 1836. године. Ове фармакопеје биле су изузетно напредне, а посебно издање из 1836. (лат. editio quarta emendatior), које је заправо представљало темељно прерађено издање из 1834. У овој фармакопеји као официнални нашли су се и неки новооткривени лекови, као што су: хинин, морфијум, јод и калијум јодид.

Павле Илић се управљао радом апотеке по аустријским законским прописима који су се односили на ову врсту установа, све до 1845. када су изашла прва правила и прописи за државне и јавне апотеке у Кнежевини Србији.

Из апотеке су се лековима и другим фармацутицима снабдеваи, кнез, дворани, војници, гардисти, грађани и окружни лекари (физикуси).

Потребне сировине за справљање лекова набављане су у крагујевачким и београдским радњама, које су ову робу увозиле из Аустрије и са околних балканских простора.

О значају Правителствена апотека у превенцији болести и ширењу епидемија заразних болести најбоље говори један пример, када је у септембру 1842. избила је у Србији епидемија дизентерије, која је код народа врло брзо сузбијена захваљујући пилулама које су се израђиване у државној апотеци а потом дистрибуиране преко окружних начелстава. Ове пилуле биле су на бази опијума, стрихнина, хининовца и ипекакуане.[7]

Пресељење и престанак рада апотеке[уреди | уреди извор]

Кнежевом абдикацијом 1839.године, дошло је до премештајем владе из Крагујевца у Београд. То је покренуло је и премештај апотеке, јер се сматрало да би од велике и свестране користи било за државу и народ, да у седишту владе и војске буде и апотека.

Правителствена апотека се два пута селила из Крагујевца за Београд, први пут 1839, где је остала само неколико месеци, јер је по одлуци кнеза Михаила Обреновића престоница 1840. године поново враћена у Крагујевац, па је наређено да се пресели и апотека. Други пут је апотека из Крагујевца дефинитивно пресељена у Београд 1841, где је остала наредних осамнаест година као државна установа.[5]

Одлуком Совјета и кнеза Милоша Обреновића, Правителствена апотека је коначно 10. јуна 1859. продата приватном лицу, београдском апотекару мр пх. Теодору Секулићу, по кратком поступку, који мења њен назив у “Апотека код Српског грба”.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Паројчић D, Ступар D. „Портабле медицине цхестс ин Сербиа дуринг тхе 19тх анд тхе фирст халф оф тхе 20тх центурy”. Дие Пхармазие. 59: 312—8. 2004. .
  2. ^ а б в Марјановић V. Здравствена култура Крагујевца у XIX веку. Крагујевац: ООУР “Фармација – Крагујевац”, 1979, стр. 27-100.
  3. ^ Јакшевац Н. Београдске апотеке у првој половини прошлог века. Годишњак Музеја града Београда. Књ. III 1956, стр. 191-204
  4. ^ Радовановић Б. Стари Крагујевац. Крагујевац: ПИП „Круг“ 1996, стр. 39-239.
  5. ^ а б в Игњатовић M., Крајновић D. Апотеке У: Српска енциколпедија Том I књига I А - Беоб. Нови Сад - Београд: Матица Српска, Српска академија наука и уметности, Завод за уџбенике, 2010:279-80.
  6. ^ Rihter V. Prilike u Srbiji pod knezom Milošem do 1839. godine. Kragujevac: Svetlost 1984, str. 110.
  7. ^ а б Марјановић V. Фармација у Србији у XIX веку. Београд: Ветпром, 1970, стр.41-134.
  8. ^ Арсеновић Љ. Пионири српске фармације. „Пионири српске фармације.”. Архив за фармацију 1952;. 1 (2): 17—8. 
  9. ^ Марјановић V. Здравствена култура Крагујевца у XIX веку. Крагујевац: ООУР“Фармација – Крагујевац” 1979: 206-54.10.
  10. ^ Паројчић D., Ступар D. Тхе фирст Стате-рун Пхармацy ин 19тх центурy Сербиа. Пхарм Хист. . 4. 2003: 159—63.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  11. ^ Арсеновић Љ. „Прилози за историју фармације”. Архив за фармацију. 2 (6): 207—8. 1952. .
  12. ^ Бановић M, Обрадовић D. урд. Каталог изложбе “Правитељствена и филијална апотекау Крагујевцу у XIX веку” Крагујевац: Народни музеј Крагујевац, Апотекарскаустанова Крагујевац 2006, стр. 7-23.
  13. ^ Николић К. Покушај да се изложи развиће апотекарске струке у Србији за последњих стогодина. Први конгрес српских лекара и природњака. Београд 1904, стр. 6-16.
  14. ^ Историјска збирка “Стара српска апотека из XIX века” 1 - 131 предмет, инвентарскиброј 549, Народни музеј у Крагујевцу.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dvorska_i_voena_apoteka_u_Kragujevcu&oldid=26739938”