Ефекат стаклене баште
Ефекат стаклене баште је процес загревања планете Земље који је настао поремећајем енергетске равнотеже између количине зрачења које Земљина површина прима од Сунца и враћа у свемир.[1] Део топлотног зрачења, које стиже до Земљине коре, одбија се у атмосферу и, уместо да оде у свемир, апсорбују га неки гасови у атмосфери и поновно дозрачују на Земљу. На овај начин се температура Земљине површине повишава. Гасови који највише доприносе овом феномену су угљен-диоксид и метан.[2]
Атмосфера Земље одбија део (37-39%) енергије коју Сунце директно емитује (појам под називом албедо), док остатак (зрачење мањих таласних дужина) пада на тло и загрева га, а тло потом емитује инфрацрвене зраке (дужи таласи) који, у нормалним околностима, углавном одлазе у свемир. Међутим уколико у атмосфери постоје гасови који упијају овакво зрачење, доћи ће до повећања температуре атмосфере. То се догодило са атмосфером Земље у последњем веку.[3]
Укратко, Сунце емитује енергију разних таласних дужина, добар део тога стигне до Земљине површине, доприноси стварању и одржавању свог живота на Земљи, а део тог зрачења потом бива емитован у свемир и природа је у равнотежи. Ако нешто задржи део тог зрачења, равнотежа се квари и настају проблеми. Оно што задржи зрачење је познато под називом гасови стаклене баште, а проблеми који настају су познати под називом глобално загревање. Атмосферски гасови првенствено угљен-диоксид и водена пара, у атмосфери стварају ефекат стаклене баште и одржавају просечну температуру на Земљи око 15 степени. Без ових гасова просечна температура би била -18 степени.
Ефекат[уреди | уреди извор]
Ефекат настаје на сличан начин као у стакленику, где Сунчеви зраци видљивог и ултраљубичастог дела спектра продиру кроз стакло и греју тло испод стакла. Тло потом емитује инфрацрвено зрачење које не може проћи кроз стакло, задржава се унутра и тло остаје загрејано. Услед тога је у стакленицима много топлије него изван њих. На исти начин се понаша и планета Земља уколико постоји нека материја која ће се понашати као стаклени кров. Приликом избацивања из фабричких димњака и ауспуха аутомобила, угљеник(IV)-оксид (познатији као угљен-диоксид) и остали штетни гасови формирају омотач око Земље који пропушта топлоту да продре до површине, али не и да се врати у васиону. На овај начин површина Земље постаје све топлија и из године у годину температуре су све више.
Разлог који доводи до ефекта стаклене баште, услед којег долази до загревања површине Земље другачији је од оног у стакленој башти, где до загревања долази услед смањене циркулације ваздуха и мешања загрејаног ваздуха, а не због саме апсорбције Сунчевог зрачења. Ипак, овај појам је широко распрострањен и опште прихваћен.
Гасови стаклене баште[уреди | уреди извор]
- Водена пара (H2О)
- Угљен-диоксид (CO2)
- Метан (CH4)
- CFC · HCF · PHC (такође и F гасови, флуорисани угљоводоници)
- Азотсубоксид (N2О)
- Сумпор хексафлуорид (SF6)
Концентрација ових гасова у атмосфери (осим водене паре) расте услед човековог деловања.
Последице[уреди | уреди извор]
- Пораст температуре за 1,5 — 4,5 °Ц на 100 — 150 година
- Топљење поларног леда
- Пораст нивоа мора
- Повећање испаравања мора и, такође, повећање облачности
Сматра се да је због екстремног повећања температура живи свијет на Земљи све угроженији.[4] Све више изумиру разне биљне и животињске врсте.
Многима може изгледати нереално да ће бити нечег лошег у томе што ће на планети бити мало топлије, међутим глобални пораст температуре би много утицао на услове живота на нашој планети, а можда би чак довео до тога да живот људи на планети више и не буде могућ.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „ЕКОЛОШКА КРИЗА КАО ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014), besplatniseminarskiradovi.com. Приступљено 1. марта 2014.
- ^ „Ефекат стаклене баште“, Приступљено 2. марта 2014.
- ^ „Шта је ефекат стаклене баште“, Душан Јерковић, slideshare.net, 21. мај 2012. Приступљено 2. марта 2014.
- ^ „Ефекат стаклене баште“, Надица Грујић, slideshare.net, 7. април 2011. Приступљено 1. марта 2014.
- ^ „Ефекат стаклене баште и глобално загревање“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2014), Милошевић Милан, Природно-математички факултет Универзитета у Нишу - званични сајт. Приступљено 2. марта 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бусингер, Јоост Алоис; Флеагле, Роберт Гутхрие (1980). Ан интродуцтион то атмоспхериц пхyсицс. Интернатионал геопхyсицс сериес (2нд изд.). Сан Диего: Ацадемиц. ИСБН 978-0-12-260355-6.
- Хендерсон-Селлерс Анн; Кендал, МцГуффие (2005). А цлимате моделлинг пример (3рд изд.). Неw Yорк: Wилеy. ИСБН 978-0-470-85750-2.
- Идсо, С.Б. (1982). Царбон диоxиде : фриенд ор фое? : ан инqуирy инто тхе цлиматиц анд агрицултурал цонсеqуенцес оф тхе рапидлy рисинг ЦО2 цонтент оф Еартх'с атмоспхере. Темпе, АЗ: ИБР Пресс. ОЦЛЦ 63236418.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Ефекат стаклене баште Ефекат стаклене баште у Србији Ецотопиа - питања и одговори Глобално загревање - Коларац Ефекат стаклене баште
