Елетрична опекотина

С Википедије, слободне енциклопедије
Електрична опекотина
Електрична опекотина II степена
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностХирургија
ургентна медицина
пластична хирургија
МКБ-10Т20–Т31
МКБ-9-CM940–949
ДисеасесДБ1791
МедлинеПлус000030
еМедицинеартицле/1278244
МеСХД002056

Електрична опекотина је посебна врста термичких повреда која настаје последица струјног удара, однсоно директног контакта тела са изворима електричне енергије или грмљавином. Ове опекотине карактеришу тачке на телу на којима је електрицитет ушао и изашао из тела, у облику неколико малих опечених подручја али са велика дубином. Посебна опасност код ових опекотина је ако електрицитет на свом путу кроз тело пролази кроз подручје срца. Тада се опекотина може компликовати срчаном фибрилацијиом и смртним исходом.

Електричне опекотине одраслих обично се јављају у радним окружењима, док код деца оне настају првенствено у домаћинству. Спектар електричних опекотина је широк, од минималних озледа до тешког мултиорганског оштећења све до смрти.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Број електричних опекотина је у сталном порасту са повећањем броја извора електричне енергије, везаних за развој научног и технолошког напретка у свету. Свакако она повећава удобност живота, али у исто време, ставра велики ризик за настанак повреда и опекотина.На електричне опекотине отпада до 8% од свих опекотина. Електрична опекотина често је узрок инвалидности, а у неким случајевима и смрти, што их сврстава на једно од првих места по опасности.

Морбирдитет/морталитет

Приближно 1.000 смртних случајева годишње узроковано је електричним повредама у Сједињеним Државама, са стопом смртности од 3—5%.[1] Ове повреде чине 3-5% од свих повреда примљених у јединице интензивног лечења и узрок су 2-3% хитних педијатријских случајева повреда.[2][3]

Постоје неки докази да је учесталост повреда ниског напона међу децом у опадању, можда због широке употребе прекидача струјних кругова (ГФЦИ), али је стопа високонапонских повреда, које обично укључују водове или изворе струје које користи железнице, остала стабилна.[4] Због природе професионалних опасности од електричне енергије, електричне ове повред представљају четврти водећи узрок трауматске смрти везане за посао (5-6% свих смртних случајева радника).[5]

Расне разлике

Не постоји расна подложност електричним опекотинама. Професионални трендови указују да су трговци у високоризичним занимањима несразмерно белци; стога је већа вероватноћа да ће ова група, за разлику од других раса у Сједињеним Државама доживети повреду, због природе посла.

Полне разлике

Стопа електричних повреда у дечјој доби већа је код дечака него код девојчица;[4] такође стопе повреда одраслих су значајно веће код мушкараца него код жена, вероватно због професионалне предиспозиције. Већина студија показује да се више од 80% електричних повреда јавља код мушкараца.[6][7][8][9][10]

Старосне разлике

Бимодална дистрибуција електричних повреда постоји међу врло младима (деца < 6 година) и међу младим и одраслим особама у радној доби.[11] Обрасци електричних повреда варирају у зависности од старости (нпр изложеност ниском напону у кући код малишана и изложеност високом напону међу адолесцентима који се излажу разним ризицима и путем професионалне изложености).[10][11][12]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Електрична енергија се дели на ниске (из извора до 600 V), и високе (из извора већих од 600 V) напоне. Опекотине изазване високим напоном чешће настају на радном месту и генерално су опасније, јер настају у комбинацији са механичких повредама и секундарним опекотинама изазваним паљењем одеће и околних предмета, или ужареног ваздуха.[13]

Високи напон се простире кроз тело најкраћим путем, што доводи до тежих оштећења ткива и органа. Ове повреде су комбинација оштећења, са масивном некрозом мишића и унутрашњих органа. Електрична струја пролази кроз структуре нервног система, што ремети његове функције, и понекад је праћен губитком свести различитог трајања са пратећом ретрограданом амнезијом, конвулзијама, вртоглавицом, главобољом. У неким случајевима, јављају се знаци повећаног интракранијалног притиска (фотофобија, кочење врата, епилептиформни напади, итд).[13]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Електрична повреда настаје када особа постане део електричног круга или је под утицајем топлотног ефекта оближњег електричног лука. Како повреде могу бити изазване високонапонским, наизменичним напоном, нисконапонским наизменичним напоном или једносмерном струјом, класификација електричних повреда углавном се заснива на већи број фактора, од којих је сваки повезан са одређеним узорцима повреда, као што су:

  • Извор напајања — електрична струја или муња
  • Напон — висок или низак напон
  • Тип струје — наизменичне или једносмерна.
Елетрична опекотина изазвана високим напоном

Повреде високог напона најчешће се јављају од проводног објекта који додирује надземни високонапонски енергетски вод. У појединим земљама света, већина електричне енергије се дистрибуира и преноси голим алуминијумским или бакреним проводницима, који су изоловани ваздухом. Ако је ваздух пробијен помоћу проводника (нпр. алуминијумски стуб, антена, јарбол за једрилицу, дизалица), свака особа која додирне водич може се повредити.

Професионалне повреде могу укључивати ​​директан контакт са електричном склопном опремом и компонентама под напоном.

Елетрична опекотина изазвана ниским напоном

Генерално, јављају се две врсте ниског напона: деца гризу електрични кабл који ствара повреду усана, лица и језика, или одраслу особу која се „уземљује” док додирује уређај или други предмет који је под напоном. Овај тип опекотина се смањује с повећањем употребе прекидача струјних кругова (ГФЦИ) у круговима где се људи лако могу уземљити. ГФЦИ зауставља струјни ток у случају струје цурења (уземљењ) ако је контакт са земљом већи од 0.005 ампера (0.6 W на 120В).

Елетрична опекотина изазвана једносмерном струјом

Ове повреде се обично сусрећу када трећа енергетска шина електричног возног система (трамвај електрична локомотива) ступи у контакт са особом која је уземљена. Тиме се успоставља струјни ток кроз жртву, узрокујући тешке електротермалне опеклине и миокрозију.[14]

Вресте електричних опекотина[уреди | уреди извор]

Зависно од напона, врсте струје, путање, трајања контакта и врсте стртујног круга, електричне опекотине могу узроковати разне повреде засноване пре свега на неколико различитих механизама.

Директан контакт[уреди | уреди извор]

Струја која пролази директно кроз тело врши загревање ткива које затим узрокује електротермалну опеклине, како на површини коже тако и на дубљим ткивима, зависно о њиховој отпорности.

Ово је типично проузроковано оштећење на контактној тачкитела са извора електричне струје и контактној тачки са земљом.

Електрични лукови[уреди | уреди извор]

Електрични лук иумеђу извора електрицитета и тела формира се између објеката различитог електричног потенцијала који нису у директном контакту један с другим. Најчешће је то високо наелектрисани извор и тло.

Температура електричног лука може достићи 2.500—5.000 °Ц, што резултује дубоким термалним опеклинама на на месту додира стрфујог лука са кожом. То су повреде високог напона које могу узроковати и топлотне и пламене опекотине, као и повреде од истосмерне струје дуж пута лука.

Пожар[уреди | уреди извор]

Ова врста опекотина настаје након паљење одеће директним дејством пламена, након што су електротермалне и лучне струје запалиле одећу опечене особе.

Бљесак[уреди | уреди извор]

Када топлота из оближњег електричног лука изазове термичку опекотине, а при томе струја не улази у тело, говоримо о повреди насталој електричним бљеском. Опеклине од бљеска могу покривати ​​велику површину тела, али су обично мале дубине.

Јатрогено изазивана електрична опекотина[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Примена струјног удара

Јатрогено изазивана електрична опекотина, може настати поступци здравствених радника који представљају грубу грешку, незнање или несавесатан рад са електричним медицинским апаратима и опремом.

У ове узроке јатрогеније спадају непоштовање контраиндикација за поједине електричне процедуре, непоштовање прописаних процедура у примени медицинске опреме, рад под утицајем алкохола, неправилна манипулација инструменатима, квар опреме итд.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Диференцијално дијагностички треба имати у виду ове болести и повреда:

Прогноза[уреди | уреди извор]

Опекотине и трауматске повреде и даље узрокују већину морбидитета и морталитета од електричних повреда. За оне без продужене несвестице или срчаног застоја, прогноза за опоравак је одлична.

На морбидитет и морталитет увелико утиче одређени тип електричног контакта који је укључен у свако излагање. Укупна смртност се процјењује на 3-15%.[1][6] Флаш опекотине имају бољу прогнозу него опекотине луком или проводне опеклине.[15]

Особе које су искусиле повреде ниског напона без тренутног срчаног или респираторног застоја имају ниску смртност, али може постојати значајан морбидитет услед трауме усне шупљине код деце која гризу електричне жице или код одрасле особе које пате од опекотина руке.[16]

Особе које су искусиле повреде ниског напона са застојем срца или дисања могу се потпуно опоравити са тренутним ЦПР на лицу места; међутим, продужено ЦПР и вриеме транспорта могу резултоватии трајним оштећењем мозга.

Повреде високим напоном често изазивају тешке опекотине и тупу трауму. Пацијенти су под високим ризиком од миоглобинурије и бубрежне инсуфицијенције. Опекотине су често на крају много горе него што се у почетку то изгледа.

Компликације[уреди | уреди извор]

Ниски напон

Ако нема значајних опекотина и ако се свест врати пре доласка у или у амбуланту, очекује се потпуни опоравак. Пријављене су ретке перзистентне аритмије.

Постојаност несвстице носи лошију прогнозу, а потпуни опоравак се не очекује након 24 сата од појаве несвестице.

Правилним третманом, умањење озљеда уста ниским напона може се свести на минимум. Ожиљци су скоро увек присутни.

Високи напона

Преживаљавање опечених са масивним опекотинама је сада правило, а не изузетак. Међутим, стопе ампутације и значајног морбидитета од трауматских повреда и опекотина остају високе.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Лее РЦ. Лее, Р. C. (септембар 1997). „Ињурy бy елецтрицал форцес: патхопхyсиологy, манифестатионс, анд тхерапy”. Цурр Пробл Сург. 34 (9): 677—764. ПМИД 9365421. дои:10.1016/С0011-3840(97)80007-X. .
  2. ^ Спиес, C.; Трохман, Р. Г. (2006-10-03). „Нарративе ревиеw: Елецтроцутион анд лифе-тхреатенинг елецтрицал ињуриес”. Анн Интерн Мед. 145 (7): 531—7. ПМИД 17015871. С2ЦИД 24986246. дои:10.7326/0003-4819-145-7-200610030-00011. .
  3. ^ Коумбоурлис АЦ. Елецтрицал ињуриес. Црит Царе Мед. 2002 Нов. 30(11 Суппл):С424-30.
  4. ^ а б Раи Ј, Јесцхке МГ, Барроw РЕ, Херндон ДН. Раи, Ј.; Јесцхке, M. Г.; Барроw, Р. Е.; Херндон, D. Н. (мај 1999). „Елецтрицал ињуриес: а 30-yеар ревиеw”. Ј Траума. 46 (5): 933—6. ПМИД 10338415. дои:10.1097/00005373-199905000-00026. .
  5. ^ Цасини V. Wоркер Деатхс бy Елецтроцутион: А суммарy оф НИОСХ Сурвеилланце анд Инвестигативе Финдингс. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес (НИОСХ). Маy 1998.
  6. ^ а б Луз ДП, Миллан ЛС, Алесси МС, ет ал. Луз, D. П.; Миллан, L. С.; Алесси, M. С.; Угуетто, W. Ф.; Паггиаро, А.; Гомез, D. С.; Ферреира, M. C. (новембар 2009). „Елецтрицал бурнс: а ретроспецтиве аналyсис ацросс а 5-yеар период”. Бурнс. 35 (7): 1015—9. ПМИД 19501979. дои:10.1016/ј.бурнс.2009.01.014. .
  7. ^ Ферреиро I, Мелендез Ј, Регаладо Ј, Бејар ФЈ, Габилондо ФЈ. Ферреиро, I.; Мелéндез, Ј.; Регаладо, Ј.; Бéјар, Ф. Ј.; Габилондо, Ф. Ј. (новембар 1998). „Фацторс инфлуенцинг тхе сеqуелае оф хигх тенсион елецтрицал ињуриес”. Бурнс. 24 (7): 649—53. ПМИД 9882065. дои:10.1016/С0305-4179(98)00082-5. .
  8. ^ Копп Ј, Лоос Б, Спилкер Г, Хорцх РЕ. Копп, Јüрген; Лоос, Бернд; Спилкер, Гералд; Хорцх, Раyмунд Е. (новембар 2004). „Цоррелатион бетwеен серум цреатинине кинасе левелс анд еxтент оф мусцле дамаге ин елецтрицал бурнс”. Бурнс. 30 (7): 680—3. ПМИД 15475142. дои:10.1016/ј.бурнс.2004.05.008. .
  9. ^ Хуссманн Ј, Куцан ЈО, Русселл РЦ, Брадлеy Т, Замбони WА. Хуссманн, Ј.; Куцан, Ј. О.; Русселл, Р. C.; Брадлеy, Т.; Замбони, W. А. (новембар 1995). „Елецтрицал ињуриес--морбидитy, оутцоме анд треатмент ратионале”. Бурнс. 21 (7): 530—5. ПМИД 8540982. дои:10.1016/0305-4179(95)00037-C. .
  10. ^ а б Кyм D, Сео ДК, Хур ГY, Лее ЈW. Епидемиологy оф елецтрицал ињурy: Дифференцес бетwеен лоw- анд хигх-волтаге елецтрицал ињуриес дуринг а 7-yеар студy период ин Соутх Кореа. Сцанд Ј Сург. 2014 Маy 7.
  11. ^ а б Бакер MD, Цхиавиелло C. Хоусехолд елецтрицал ињуриес ин цхилдрен. Бакер, M. D.; Цхиавиелло, C. (јануар 1989). „Епидемиологy анд идентифицатион оф авоидабле хазардс”. Ам Ј Дис Цхилд. 143 (1): 59—62. ПМИД 2910046. дои:10.1001/арцхпеди.1989.02150130069017. .
  12. ^ Раббан ЈТ, Блаир ЈА, Росен CL, Адлер ЈН, Схеридан РЛ. Мецханисмс оф педиатриц елецтрицал ињурy. Раббан, Ј. Т.; Блаир, Ј. А.; Росен, C. L.; Адлер, Ј. Н.; Схеридан, Р. L. (јул 1997). „Неw имплицатионс фор продуцт сафетy анд ињурy превентион”. Арцх Педиатр Адолесц Мед. 151 (7): 696—700. ПМИД 9232044. дои:10.1001/арцхпеди.1997.02170440058010. .
  13. ^ а б (језик: руски) Електричне опекотине, [1] Посећено: 21. мај 2009.
  14. ^ Раббан Ј, Адлер Ј, Росен C, Блаир Ј, Схеридан Р. Раббан, Ј.; Адлер, Ј.; Росен, C.; Блаир, Ј.; Схеридан, Р. (септембар 1997). „Елецтрицал ињурy фром субwаy тхирд раилс: сериоус ињурy ассоциатед wитх интермедиате волтаге цонтацт”. Бурнс. 23 (6): 515—8. ПМИД 9429035. дои:10.1016/С0305-4179(97)00033-8. .
  15. ^ Прице Т, Цоопер МА. Елецтрицал анд Лигхтинг Ињуриес. Марx Ј, Хоцкбергер Р, Wаллс Р. Росен'с Емергенцy Медицине. 5тх ед. Мосбy; 2002. Вол 3: 2010-2020.
  16. ^ Тхомас, С. С. (март 1996). „Елецтрицал бурнс оф тхе моутх: стилл сеарцхинг фор ан ансwер”. Бурнс. 22 (2): 137—40. ПМИД 8634122. дои:10.1016/0305-4179(95)00086-0. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eletrična_opekotina&oldid=27448304”