Есад Хећимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Есад Хећимовић
Лични подаци
Датум рођења14. јул 1963
Место рођењаЗеница, СФРЈ
Датум смрти30. април 2017
Место смртиЗеница, Босна и Херцеговина

Есад Хећимовић (Зеница, 14. јул 1963. — Зеница, 30. април 2017) био је бошњачки и босанскохерцеговачки новинар.

Током своје професионалне каријере радио је за више новинских редакција — „Вечерње новости“, „Муслимански глас“, „Љиљан“, „БХ Дани“, „Ослобођење“. Преминуо је обављајући дужност уредника ОБН Телевизије. Добитник је низа награда за истраживачко новинарство, а новинаром године у избору бањалучкихНезависних новина“ проглашен је 2011. године. Широј српској јавности је познат као аутор бестселераГариби: муџахедини у БиХ: 1992 — 1999.“ који тематизује деловање страних бораца, муџахедина, за време рата у Босни и Херцеговини.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1963. године у Зеници. Студирао је филозофију и социологију на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.[2] Током своје професионалне каријере радио је за више новинских редакција. Од 1986. до 1990. године био је дописник за „Вечерње новости“ (тада најтиражнији дневни лист у Југославији), у периоду 1990. — 1992. година био је репортер за сарајевски недељник „Муслимански глас“; У периоду 1992. — 1998. година је био политички аналитичар за сарајевски недељник „Љиљан“, а у ово ратно време (1992. — 1995) је у истом послу био запослен при главном одбору Странке демократске акције. Од 1998. године постаје истраживачки новинар за магазин „БХ Дани“, где ће остати до 2010. године.[3][2][4] Две године касније постаће и заменик главног уредника овог недељника. Од 2011. године радио је као заменик главног уредника новина „Ослобођење[5], где је писао и колумне.[6][7] Последњих година је радио као уредник ОБН телевизије.[4][8]

Хећимовић је био аутор и коаутор више књига и публикација. Коаутор је публикације „Тише, убијају“ која говори о страдању Бошњака приједорског и козарачког краја из 1992. године, те специјалног издања магазина БХ Дани: „Како су продали Сребреницу и сачували власт“, од септембра 1998. године. Године 2006.-е је објавио прво (зеничко) издање књиге „Гариби: муџахедини у БиХ: 1992 — 1999.“ која говори о ратном и поратном деловању муџахедина у БиХ; три године касније је изашло друго издање ове књиге у Београду.[4][2][8] (в. више испод)

Есад Хећимовић приликом уручивања награде за најбољег новинара године у избору „Независних новина“ у Бањалуци

Хећимовић је и носилац различитих награда и признања. Медијска организација југоисточне Европе и Централноевропска иницијатива су га 2009. године наградиле својом наградом за истраживачко новинарсто.[9][10][11][12] 2011. године је изабран за новинара године у избору бањалучких „Независних новина“.[13][14][4] Последњих година интензивно је радио као члан Одбора Европског центра за штампу и слободу медија са седиштем у немачком Лајпцигу.[15][10][4][8]

Преминуо је 30. априла 2017. године након дуже болести у 54 години живота.[16][17] Сахрањен је на градском гробљу Прашнице у Зеници у присуству великог броја суграђана и колега.[4][18][1]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Ђидић, Фуад; Хећимовић, Есад (1991). Робија шутње : (страдање Муслимана у зеничком крају) : 1945—1987. Зеница: Препород.  COBISS.BH 2104867
  • Хећимовић, Есад; Јалимам, Салих А.; Џанко, Мухидин; Хећимовић, Селма (1992). Тише, убијају! : свједочења о геноциду над босанским Муслиманима у козарачком и приједорском крају. Зеница: Препород : Центар за истраживање ратних злочина и злочина геноцида над Муслиманима : Центар за босанске студије.  COBISS.BH 1024146930
  • Хећимовић, Есад (2006). Гариби: муџахедини у БиХ: 1992 — 1999. [Прво издање]. Зеница: Фондација сина. ИСБН 9958-9141-0-7.  COBISS.SR 15287558
  • Хећимовић, Есад (2009). Гариби: муџахедини у БиХ: 1992 — 1999. [Друго издање]. Београд: Дан Граф: Соутх Еаст Еуропеан Медиа Органисатион — СЕЕМО. ИСБН 978-86-83517-48-0.  COBISS.SR 157031436 COBISS.RS 157031436
  • Група аутора (2008). Босние-Херзéговине 2030 : лес цахиерс ду Цоурриер де ла Босние-Херзéговине = Босна и Херцеговина 2030. : свеске Вјесника у Босни и Херцеговини. Сарајево: Вјесник у БиХ. ИСБН 978-9958-9937-0-1.  COBISS.SR 17067270 COBISS.RS 17067270

Рефренце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Starešina, Višnja (7. 5. 2017). „Eso i vječna hrvatska šutnja i politički fitness”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  2. ^ а б в Hećimović (2009). стр. корице.
  3. ^ Selimbegović, Vildana; Hećimović, Esad (13. 9. 2002). „Tajna FOSS-ovog izvještaja”. BH Dani, br. 274. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  4. ^ а б в г д ђ „Rodbina, kolege, prijatelji i sugrađani oprostili se od novinara Esada Hećimovića”. fokus.ba. 2. 5. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  5. ^ „Esad Hećimović gost emisje”. www.hercegovina.info. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  6. ^ „Neke od kolumni Esada Hećimovića iz sarajevskog Oslobođenja na portalu Buka”. 6yka.com. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  7. ^ „Esad Hećimović gostovao u emisiji "Dobar, loš, zao". hercegovina.info. 6. 11. 2011. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  8. ^ а б в „Esad Hecimovic”. linkedin.com. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  9. ^ „CEI/SEEMO Investigation Journalist Award” (PDF). deScripto : A Journal of Media in South East Europe. South East Europe Media Organisation — SEEMO (01/02): 61. 2009. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  10. ^ а б „Esad Hećimović [European Center for Press & Media Freedom]”. ecpmf.eu. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  11. ^ Vukobrat, Budo (20. 7. 2009). „Zašto pisati o zločinu na 'svojoj strani'?”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  12. ^ „SEEMO INTERVIEW WITH ESAD HEĆIMOVIĆ”. South East Europe Media Organization (SEEMO). Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  13. ^ Rener-Smajović, Maja (10. 12. 2011). „Esad Hećimović, novinar godine u izboru Nezavisnih: Iza medijskog rata se skriva politički sukob”. Nezavisne novine. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  14. ^ „Preminuo Esad Hećimović, bard bh. novinarstva”. Nezavisne novine. 30. 4. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  15. ^ „Esad Hećimović/ Founding member”. ecpmf.eu. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  16. ^ „U 50. godini života / Preminuo novinar Esad Hećimović”. Radiosarajevo.ba. 30. 4. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  17. ^ „Izdvajanja iz budžetskih rezervi na nivou BiH/Korisnik sredstava: Esad Hećimović”. Centar za istraživačko novinarstvo. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  18. ^ „ZENICA: Održana komemoracija novinaru Esadu Hećimoviću (FOTO + VIDEO)”. tntportal.ba. 2. 5. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]