Esad Hećimović

С Википедије, слободне енциклопедије
Esad Hećimović
Lični podaci
Datum rođenja14. jul 1963
Mesto rođenjaZenica, SFRJ
Datum smrti30. april 2017
Mesto smrtiZenica, Bosna i Hercegovina

Esad Hećimović (Zenica, 14. jul 1963. — Zenica, 30. april 2017) bio je bošnjački i bosanskohercegovački novinar.

Tokom svoje profesionalne karijere radio je za više novinskih redakcija — „Večernje novosti“, „Muslimanski glas“, „Ljiljan“, „BH Dani“, „Oslobođenje“. Preminuo je obavljajući dužnost urednika OBN Televizije. Dobitnik je niza nagrada za istraživačko novinarstvo, a novinarom godine u izboru banjalučkih „Nezavisnih novina“ proglašen je 2011. godine. Široj srpskoj javnosti je poznat kao autor bestselera „Garibi: mudžahedini u BiH: 1992 — 1999.“ koji tematizuje delovanje stranih boraca, mudžahedina, za vreme rata u Bosni i Hercegovini.[1]

Biografija[уреди | уреди извор]

Rođen je 1963. godine u Zenici. Studirao je filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu.[2] Tokom svoje profesionalne karijere radio je za više novinskih redakcija. Od 1986. do 1990. godine bio je dopisnik za „Večernje novosti“ (tada najtiražniji dnevni list u Jugoslaviji), u periodu 1990. — 1992. godina bio je reporter za sarajevski nedeljnik „Muslimanski glas“; U periodu 1992. — 1998. godina je bio politički analitičar za sarajevski nedeljnik „Ljiljan“, a u ovo ratno vreme (1992. — 1995) je u istom poslu bio zaposlen pri glavnom odboru Stranke demokratske akcije. Od 1998. godine postaje istraživački novinar za magazin „BH Dani“, gde će ostati do 2010. godine.[3][2][4] Dve godine kasnije postaće i zamenik glavnog urednika ovog nedeljnika. Od 2011. godine radio je kao zamenik glavnog urednika novina „Oslobođenje“[5], gde je pisao i kolumne.[6][7] Poslednjih godina je radio kao urednik OBN televizije.[4][8]

Hećimović je bio autor i koautor više knjiga i publikacija. Koautor je publikacije „Tiše, ubijaju“ koja govori o stradanju Bošnjaka prijedorskog i kozaračkog kraja iz 1992. godine, te specijalnog izdanja magazina BH Dani: „Kako su prodali Srebrenicu i sačuvali vlast“, od septembra 1998. godine. Godine 2006.-e je objavio prvo (zeničko) izdanje knjige „Garibi: mudžahedini u BiH: 1992 — 1999.“ koja govori o ratnom i poratnom delovanju mudžahedina u BiH; tri godine kasnije je izašlo drugo izdanje ove knjige u Beogradu.[4][2][8] (v. više ispod)

Esad Hećimović prilikom uručivanja nagrade za najboljeg novinara godine u izboru „Nezavisnih novina“ u Banjaluci

Hećimović je i nosilac različitih nagrada i priznanja. Medijska organizacija jugoistočne Evrope i Centralnoevropska inicijativa su ga 2009. godine nagradile svojom nagradom za istraživačko novinarsto.[9][10][11][12] 2011. godine je izabran za novinara godine u izboru banjalučkih „Nezavisnih novina“.[13][14][4] Poslednjih godina intenzivno je radio kao član Odbora Evropskog centra za štampu i slobodu medija sa sedištem u nemačkom Lajpcigu.[15][10][4][8]

Preminuo je 30. aprila 2017. godine nakon duže bolesti u 54 godini života.[16][17] Sahranjen je na gradskom groblju Prašnice u Zenici u prisustvu velikog broja sugrađana i kolega.[4][18][1]

Izabrana bibliografija[уреди | уреди извор]

Refrence[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Starešina, Višnja (7. 5. 2017). „Eso i vječna hrvatska šutnja i politički fitness”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  2. ^ а б в Hećimović (2009). str. korice.
  3. ^ Selimbegović, Vildana; Hećimović, Esad (13. 9. 2002). „Tajna FOSS-ovog izvještaja”. BH Dani, br. 274. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  4. ^ а б в г д ђ „Rodbina, kolege, prijatelji i sugrađani oprostili se od novinara Esada Hećimovića”. fokus.ba. 2. 5. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  5. ^ „Esad Hećimović gost emisje”. www.hercegovina.info. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  6. ^ „Neke od kolumni Esada Hećimovića iz sarajevskog Oslobođenja na portalu Buka”. 6yka.com. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  7. ^ „Esad Hećimović gostovao u emisiji "Dobar, loš, zao"”. hercegovina.info. 6. 11. 2011. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  8. ^ а б в „Esad Hecimovic”. linkedin.com. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  9. ^ „CEI/SEEMO Investigation Journalist Award” (PDF). deScripto : A Journal of Media in South East Europe. South East Europe Media Organisation — SEEMO (01/02): 61. 2009. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  10. ^ а б „Esad Hećimović [European Center for Press & Media Freedom]”. ecpmf.eu. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  11. ^ Vukobrat, Budo (20. 7. 2009). „Zašto pisati o zločinu na 'svojoj strani'?”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  12. ^ „SEEMO INTERVIEW WITH ESAD HEĆIMOVIĆ”. South East Europe Media Organization (SEEMO). Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  13. ^ Rener-Smajović, Maja (10. 12. 2011). „Esad Hećimović, novinar godine u izboru Nezavisnih: Iza medijskog rata se skriva politički sukob”. Nezavisne novine. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  14. ^ „Preminuo Esad Hećimović, bard bh. novinarstva”. Nezavisne novine. 30. 4. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  15. ^ „Esad Hećimović/ Founding member”. ecpmf.eu. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  16. ^ „U 50. godini života / Preminuo novinar Esad Hećimović”. Radiosarajevo.ba. 30. 4. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  17. ^ „Izdvajanja iz budžetskih rezervi na nivou BiH/Korisnik sredstava: Esad Hećimović”. Centar za istraživačko novinarstvo. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  18. ^ „ZENICA: Održana komemoracija novinaru Esadu Hećimoviću (FOTO + VIDEO)”. tntportal.ba. 2. 5. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2018. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Esad_Hećimović&oldid=27674854”