Козарац (Приједор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Козарац.
Козарац
Burg von Kozarac.jpg
Кула у Козарцу
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Град Приједор
Становништво
Становништво
 — (2013) Раст 4.818
Положај
Координате 44°58′ СГШ; 16°50′ ИГД / 44.97° СГШ; 16.84° ИГД / 44.97; 16.84Координате: 44°58′ СГШ; 16°50′ ИГД / 44.97° СГШ; 16.84° ИГД / 44.97; 16.84
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 225 m
Козарац на мапи Босне и Херцеговине
Козарац
Козарац
Козарац на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци

Козарац је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у граду Приједор које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 4.045 становника.

Географија[уреди]

Козарац се налази на сјеверозападу Босне и Херцеговине, на подручју Босанске Крајине. Град стоји на југозападним подножју Козаре, 9 км од Приједора и 40 км од Бања Луке.

Историја[уреди]

Козара, касније Козарац је средњевековни град. Од оснивања Приједора има мањи значај. У Козарцу је 1334. била подигнута црква св. Мартина. Према народном предању лоцирана је била у подножју козарачког обронка Мађарске косе, засеок Махмиљинима, насеље Козаруша. Војвода Хрвоје Вукчић био је власник града Козаре (1413.), а после његове смрти господар Козарца је постао мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки. Још 1425. спомиње се Козара као његово власништво. Град је подигнут на југозападним обронцима планине Козара. Посада утврде је осигуравала саобраћај Бања Лука — Козарац — Нови ГрадСански мост са осталим локалним мањим насељима. Због потреба посаде досељивали су се разни обртници (зидари, ковачи, тесари, кројачи). Са развојем насеља испод града мења се живот и изглед околног краја. Смештен на добром трговачком путу развија се у трговачки град и постаје средиште српске жупе.

Од 1518. Козарац постане део Османског царства, падом Хрватске Костајнице под Аустрију 1687./1688. у Козарац се насели доста грађана Костајнице, тада се и суд помери у тај град, тако постане седиште костајничке бекије. Тиме Козарац постане војни и судско-административни центар околног подручја.

У јесен 1717. Аустрија на кратко време заузме град. Турци су 1736. козарачки град темељито поправили и осигурали са 12 топова, саграђена је и нова кула — седиште козарачког капетана и одбрамбене посаде града. Градски камени дебеми били су дебељине 1м, висине 5м, дужине 200м и ширине 10м, који су затварали површину правоугаоника. У град се улазило са све четири стране кроз капије. Путеви су били делимичноо калдрмисани и ускрштавали се у средишту града. На тој раскрсници била је постављена и џамија са бунаром. На бедему са северне стране подигнут је камени бастијон (табија). За време турске владавине у граду се сменило неколико капетана. Први је био Мустафа-капетан, Муратов син, споменут у документу из 1709. и 1721. коју је сам потписао. Главна дужност посаде капетаније је да спречи продоре аустријанаца у Босну. Други капетан је био Мурат, син Мустафе-капетана. Спомиње се 1730. и 1738. Трећи је био Омер-капетан, умро 1799. Године 1800. спомиње се наследник, Мустафа-бег, као козарачки капетан био је до 1818. Следи Мустафин брат, Мехмед-бега, који је био последњи капетан Козарца.

Институција капетаније је тако трајала од 1558. до 1835. Под притиском европских сила султан Махмуд II прогласи 1839. хатишериф, листу демократских слобода, на основу које се касније издаје низ других законских уредби познатих под именом Тезимати хајрије (спасоносне уредбе). Уредбе су ишле за побољшање материјалног стања кметова и остале раје, што није годило повлаштеним елементима. Феудалци (турске аге и бегови) су ометали реализовање тих уредби, а крајишници (Срби) отпочињу местимичне устанке. Упућивани намесници били су немоћни да укроте босанске аге. На крају је ствар предата у руке Омер-паша Латаса. 1850. Омер паша дође у Сарајево са великом војском. После две недеље кренуо је из Сарајева преко Бања Луке у Крајину. Прве окршаје имао је пред Козарцом, своје топове је поставио пред Камичанима, преко пута православног гробља. У отпору против паше Латаса судјеловали су и два сина Мехмед-бега, капетана Приједорског. Турске аге су срушиле све мостове али је паша Латас изашао као победник овог рата против босанских ага. Тада је била напуштена и тврђава, коју је посада напустила 1839. године.[1]

Након берлинског конгреса 1878. Босна и Хервеговина ушла је под Аустро-угарску администрацију, а 1908. Козарац је Аустро-угарска окупирала (анексија Босне). После Првог светског рата град постаје део Краљевине Југославије. У Другом светском рату град окупира усташка НДХ. За време Другог светског рата највечја страдања од усташа и фашиста су била на рејону Козаре и поткозарја. Народ који није био убијен по селима вођен је у логор Јасеновац. Након победе фашизма, Козарац постаје део Југославије, све до распада 2. марта 1992., када постаје део Републике Српске. За време рата у Босни Козарац није страдао.

Становништво[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [а] 3.740 (92,45%) 3.107 (88,09%) 2.715 (90,86%)
Срби 96 (2,37%) 82 (2,32%) 124 (4,14%)
Хрвати 35 (0,86%) 27 (0,76%) 38 (1,27%)
Југословени 117 (2,89%) 254 (7,20%) 36 (1,20%)
остали и непознато 57 (1,40%) 57 (1,61%) 75 (2,51%)
Укупно 4.045 3.527 2.988

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди]

  1. Михаило Малетћ: Приједор и околина (1961)
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе[уреди]