Ел Муџахид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ел Муџахедин

Ел Муџахедин је назив војне јединице која је током рата у БиХ деловала на подручју средње Босне и Херцеговине, а чинили су је углавном добровољци из исламских земаља, који су се борили у саставу Армије Републике Босне и Херцеговине.

Долазак у БиХ[уреди]

У току грађанског рата се на страни тадашње Армије Републике Босне и Херцеговине, као владиних снага с бошњачко-муслиманском већином, борили и добровољци из бројних исламских земаља, попут Саудијске Арабије, Пакистана, Турске, Алжира, Авганистана, Египта, Ирана, Судана и Сирије. Већином се радило о верским борцима - муџахединима.

Према књизи „Пси рата на Балкану“ Драгана Џамића, центри за обуку и боравак муџахедина саграђени су у селу Арнаути, шест километара од Зенице према Какњу, у бившем омладинском селу Немила, у одмаралишту зеничке железаре Бистричак, у школи у Страњенима, Црквици и селу Касаповић. Све више су примећивани у Зеници, Тузли, Цазинској крајини, код села Горња Копривна и Злопољац, у околини Тешња и Брезе. Почетком септембра 1992. у Босну је стигло око 250 „светих ратника“ из Турске, Ирана, Бахреина и Катара.

Многи од њих су били припадници терористичке групе Ал Мухаџирун, са око 200 Енглеза пакистанског поријекла, војнички обучени у Пакистану од стране пакистанске терористичке групе Харкат Ал Анзар.

Муџахедини су били распоређивани у најфанатичнијим одредима, које су се називале и Муслиманским одбрамбеним снагама (МОС), где су им поверавана места инструктора, заповедника и верских повереника. Кад нису ратовали, радили су на ширењу ислама међу локалним становништвом, стриктном поштовању његових правила и изворном тумачењу Курана. Део њих се и данас налази на простору Федерације Босне и Херцеговине и активно делују у склопу исламске заједнице и разних хуманитарних организација, како домаћих тако и страних, првенствено из арапских земаља.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

На српском, бошњачком, хрватском[уреди]

На енглеском[уреди]

Судске пресуде[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Напомена: Овај текст или један његов део је преузет са веб сајта хрватског часописа Хрватски војник. Види дозволу.