Фебрилна конвулзија
| Фебрилне конвулзије | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | неурологија, ургентна медицина, Педијатрија |
| МКБ-10 | Р56.0 |
| МКБ-9-CM | 780.31 |
| ОМИМ | 604352 |
| ДисеасесДБ | 4777 |
| МедлинеПлус | 000980 |
| еМедицине | неуро/134 |
| МеСХ | Д003294 |
Фебрилне конвулзије (ФК, фрас) настају при повишеној темеператури, у току инфекција које примарно не захватају централни нервни систем (ЦНС). Јављају се у узрасту од 3 месеца до 5 година.[1][2][3] Фрас је грчење мишића услед велике телесне температуре. Јавља се код деце узраста од три месеца до пете године живота. Иако делује застрашујуће, као последице не оставља никакве поремећаје. По неким истраживањима, фебрилна конвулзија је наследна и такође се често јавља код близанаца и деце чије су мајке имале потешкоће при порођају. Међутим, постојало је изузетака код деце која су имала високу телесну температуру, чије су мајке имале потешкоће при порођају, а избегла су фрас. Такође деца која су доживела фрас имају ризик развијања епилепсије (2-5%).
Узрок настанка[уреди | уреди извор]
Етиологија ФК је још увек непозната. Генетски фактори имају значајну улогу. Наслеђивање је, највероватније, аутозомно доминантно или полигенско.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Фебрилне конвулзије се најчешће јављају за време изненадног, брзог пораста телесне температуре. Температура је у већини случајева 38,5 – 39,5°Ц. Конвулзије се манифестују најчешће тоничко - клоничким контракцијама скелетне мускулатуре, али могу и у облику губитка тонуса мускулатуре, сензорних напада (парестезије, бол), вегетативни (повраћање, презнојавање, саливација) или у облику апсанса.
Уобичајена је клиничка класификација ФК на типичне и атипичне. Атипичне ФК (комплексне, компликоване) одређене су следећим критеријумима:
- појава конвулзија пре шестог месеца и после пете године живота
- трајање дуже од 15 минута
- уз мање повишену температуру <38°Ц
- хемигенерализоване или фокалне конвулзије
- три или више напада у различитим фебрилним стањима
- поновљене ФК у истој фебрилности
- фамилијарна појава епилепсије
- постоје промене на ЕЕГ-у
Типичне ФК су кратког трајања и генерализоване (тонично - клоничне 85%, клоничне 10% и атоничне 5%). Клинички опоравак је брз и потпун.
- јављају се у узрасту од 6 месеци до 4. године
- јављају се уз високу температуру >38°Ц
- јаве се један до два пута у животу
- клиничка слика генерализованог напада
- напад траје пар минута, најдуже до 20 мин.
- неуролошки статус је после напада уредан
- породична анамнеза обично није оптерећена
- неуролошки статус пре напада је уредан
- ЕЕГ: постиктално налаз уредан
Клиничка слика је веома драматична и фрустрирајућа за сваког родитеља. Најчешће се ФК испољавају као тзв. генерализовани или велики напади у којима дете окрене и фиксира очне јабучице у једну страну, изгуби свест и трза са сва четири екстремитета, најчешће уз кркљање и плавило око усана. У таквим нападима честе су дуже паузе у којима дете не дише (тзв. апноје) које наводе паничне и уплашене родитеље на помисао да дете умире. Ређе се фебрилне конвулзије испољавају као тзв. жаришни или парцијални напади у којима се трзање јавља на екстремитетима само једне стране тела или само на појединим екстремитетима. После таквих напада понекад се јављају и пролазне парализе екстремитета (тзв. Тодова парализа). Рецидиви се јављају код 30 - 40% деце.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Код све деце неопходно је спровести следећи дијагностички поступак: анамнеза, детаљан неуропедијатријски преглед, лабораторијске анализе, лумбална пункција (код сумње на инфекцију ЦНС), ЕЕГ.
Лечење[уреди | уреди извор]
После првог напада фраса, дете треба одвести на детаљни преглед код лекара. Доктор ће узети и лабораторијски прегледати налазе крви и урина детета. Урадиће електроенцефалографски преглед чиме се проверава исправност мозга. До поновног напада фраса може доћи након само неколико часова. Због тога се препоручује да педијатар детету да ињекцију против понављања фебрилних конвулзија. Такође се препоручује често мерење температуре, давање лекова за снижавање температуре и туширање млаком водом. Уз одобрење педијатра детету сами можете дати микроклизму дијазепама за прекидање фраса.[4]
Дете у нападу треба положити на бок или пажљиво на трбух да не дође до западања језика. Није потребно детету насилно отварати уста из страха родитеља да не дође до гушења. Треба подузети све расположиве мере за снижавање температуре. Лек избора за заустављање конвулзија је диазепам, интравенозно, полако 0,2 мг/кг. Уколико је то отежано тада се даје клизма. Може се дати и фенобарбитон интрамускуларно. Осим наведене симптоматске терапије, свакако треба спровести и антипиретске мере, потребну рехидрацију, лечење основне болести која је узроковала фебрилно стање. Профилактичка терапија усмерена је како би се спречили нови напади и даје се у неколико варијанти, углавном код појаве атипичних ФК. Интермитентна профилакса се спроводи у фазама фебрилности преко 38,5°Ц. Континуирана профилакса се спроводи свакодневном применом антиепилептика.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lissauer, Tom. Illustrated Book of Paediatrics (3rd Ed).
- ^ BMJ Best Practice[мртва веза]
- ^ Snider, Kathleen. ATI NurseNotes: Pediatrics (117) Overland Park: Lippincott Raven Publishers, 1998.
- ^ Веб-сајт: Бебац
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
