Финансије

Светски финансијски центар у Њујорку

Финансија представљају својеврсну уметност и науку управљања новцем.

Порекло речи финансије није утврђено, једни тврде да је германског а други романског порекла. Средњовековно значење је ‘финатио’ која се употребљава у смислу закључка, судске одлуке али и плаћања. Затим се формира као термин у Француској који даље продире у друге земље, везајући се за разноврсне новчане послове.

Сама појава финансија је везана за пре свега новац и новчана плаћања, аналогно овоме финансије ће постојати докле год постоји и новац. Ово значи да где год имали робну производњу и деловање закона вредности израженом у новцу имаћемо и финансије. Финансије су историјски условљена категорија. Природа финансија је новчана, односно монетарна.

Финансије су најстарија дисциплина економске науке. Прве назнаке финансија се везују за Средњи век. Ипак до правог замаха ове науке долази са настанком капитализма, посебно од периода либералног капитализма у XX веку Велика светска економска криза 30-тих година је дала подстицај развоју науке о финансијама, при чему се у почетку анализа фокусирала на разматрању функција државе (када се акценат ставља на проучавање пореза), да би се временом све већа пажња посвећивала микро аспекту, односно начину проучавања финансија у предузећу. Највећа заслуга за издвајање финансија као посебне научне дисциплине припада Карлу Хеирих ван Раyу и његовом дјелу Основи финансијске науке – прва половина 19. века.

Важна тема у финансијама су разни финансијски инструменти као: дионице, обвезнице, опције. Редовно у обзиру су појединачни инструменти који су омогућени за јавну издају и размену на берзи.

Финансијски систем

Федералне резерве су централна банка САД.

Обвезница коју је издала Балтимор и Охајо железница. Обвезнице су облик позајмљивања који користе корпорације за финансирање својих операција.

Цертификат о акцији из 1913. године који је издала компанија Радијум Хил

Под Њујоршке берзе 1908

Под са НYСЕ берзанским трговцима око 1960. године; пре увођења електронских очитавања и компјутерских екрана

Чикашки одбор за трговину, Кукурузно тржиште, 1993

Трговци нафтом, Хјустон, 2009

Главни чланак: Финансијски систем

Види још: Финансијске услуге, финансијско тржиште и циркуларни ток прихода

Као што је горе наведено, финансијски систем се састоји од токова капитала који се одвијају између појединаца и домаћинстава (личне финансије), влада (јавне финансије) и предузећа (финансије предузећа). „Финансије” стога проучавају процес каналисања новца од штедиша и инвеститора ка субјектима којима је то потребно. Штедише и инвеститори имају на располагању новац који би могао зарадити камату или дивиденде ако се стави у продуктивну употребу. Појединци, компаније и владе морају добити новац из неког спољашњег извора, као што су зајмови или кредити, када немају довољно средстава за рад.

Уопштено говорећи, ентитет чији приход премашује његове расходе може позајмити или инвестирати вишак, са намером да заради правичан повраћај. Сходно томе, ентитет где је приход мањи од расхода може прикупити капитал обично на један од два начина: (и) позајмљивањем у облику зајма (приватна лица), или продајом државних или корпоративних обвезница; (ии) од стране корпорације која продаје власнички капитал, који се такође назива акције (које могу имати различите облике: преференцијалне акције или обичне акције). Власници обвезница и акција могу бити институционални инвеститори – финансијске институције као што су инвестиционе банке и пензиони фондови – или приватна лица, која се називају приватни инвеститори или малопродајни инвеститори.

Позајмљивање је често индиректно, преко финансијског посредника као што је банка, или путем куповине меница или обвезница (корпоративне обвезнице, државне обвезнице или узајамне обвезнице) на тржишту обвезница. Зајмодавац прима камату, зајмопрималац плаћа већу камату него што прима зајмодавац, а финансијски посредник зарађује разлику за уговарање зајма. Банка обједињује активности многих зајмопримаца и зајмодаваца. Банка прихвата депозите од зајмодаваца, на које плаћа камату. Банка затим позајмљује ове депозите зајмопримаоцима. Банке дозвољавају зајмопримцима и зајмодавцима, различитих величина, да координирају своје активности.

Финансије омогућавају производњи и потрошњи у друштву да раде независније једна од друге. Без употребе финансијске алокације, производња би се морала одвијати у истом времену и простору када и потрошња. Кроз финансије, може се дозволити постојање временско-просторне удаљености између производње и потрошње.

Улагање обично подразумева куповину акција, било појединачних хартија од вредности, или путем заједничког фонда. Корпорације обично продају акције инвеститорима како би прикупиле потребан капитал у облику „власничког финансирања“, за разлику од претходно описаног финансирања путем дуга. Финансијски посредници овде су инвестиционе банке. Инвестиционе банке проналазе почетне инвеститоре и олакшавају листинг хартија од вредности, обично акција и обвезница. Поред тога, оне олакшавају рад берзе хартија од вредности, које омогућавају њихову накнадну трговину, као и различите пружаоце услуга који управљају перформансама или ризиком ових инвестиција. Ово последње укључује заједничке фондове, пензионе фондове, менаџмент богатства и берзанске брокере, који обично опслужују малопродајне инвеститоре (приватна лица).

Међуинституционална трговина и инвестиције, као и управљање фондовима на овом нивоу, називају се „финансирање на велико“. Институције овде проширују понуђене производе, са повезаним трговањем, тако да укључују опције по мери, размене и структуриране производе, као и специјализовано финансирање; овај „финансијски инжењеринг“ је инхерентно математички, а ове институције су тада главни послодавци „квантови“ (погледајте испод). У овим институцијама, управљање ризиком, регулаторни капитал и усклађеност играју главну улогу.

Области финансија

Као што је истакнуто, финансије се у ширем смислу састоје од три области личних финансија, корпоративних финансија и јавних финансија. Оне се, исто тако, преклапају и на њих су применљиве различите активности и поддисциплине — углавном инвестиције, управљање ризиком и квантитативне финансије.

Личне финансије

Консултације о управљању богатством – овде финансијски саветник саветује клијента о одговарајућој стратегији улагања

Главни чланак: Личне финансије

Личне финансије се дефинишу као „пажљиво планирање новчане потрошње и штедње, уз истовремено разматрање могућности будућег ризика“. Личне финансије могу укључивати плаћање образовања, финансирање трајних добара као што су некретнине и аутомобили, куповину осигурања, улагања и штедњу за пензију. Личне финансије могу такође укључивати плаћање зајма или других дугова. Сматра се да су главне области личних финансија приходи, потрошња, штедња, улагање и заштита. Следећи кораци, како је навео Одбор за стандарде финансијског планирања, сугеришу да ће појединац разумети потенцијално сигуран план личних финансија након:

• Куповина осигурања ради заштите од непредвиђених личних догађаја;
• Разумевање ефеката пореских политика, субвенција или казни на управљање личним финансијама;
• Разумевање ефеката кредита на финансијско стање појединца;
• Израда плана штедње или финансирање за велике куповине (аутомобил, образовање, кућа);
• Планирање сигурне финансијске будућности у окружењу економске нестабилности;
• Тражење текућег и/или штедног рачуна;
• Припрема за пензију или других дугорочних трошкова.

Види још

• Берза
• Тржиште страних валута

Литература

• Грахам, Бењамин; Јасон Зwеиг (2003-07-08) [1949]. Тхе Интеллигент Инвестор. Wаррен Е. Буффетт (цоллаборатор) (2003 изд.). ХарперЦоллинс. фронт цовер. ИСБН 0-06-055566-1. 
• Грахам, Б. анд Додд, D. анд Додд, D.Л.Ф. (1934). Сецуритy Аналyсис: Тхе Цлассиц 1934 Едитион. МцГраw-Хилл Едуцатион. ИСБН 978-0-070-24496-2. ЛЦЦН 34023635. ЦС1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Рицх Дад Поор Дад: Wхат тхе Рицх Теацх Тхеир Кидс Абоут Монеy Тхат тхе Поор анд Миддле Цласс До Нот!, бy Роберт Киyосаки анд Схарон Лецхтер. Wарнер Бусинесс Боокс, 2000. ISBN 0-446-67745-0
• Clason, George (2015). The Richest Man in Babylon: Original 1926 Edition. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1-508-52435-9. 
• Bogle, John Bogle (2007). The Little Book of Common Sense Investing: The Only Way to Guarantee Your Fair Share of Stock Market Returns. John Wiley and Sons. стр. 216. ISBN 9780470102107. 
• Buffett, W. and Cunningham, L.A. (2009). The Essays of Warren Buffett: Lessons for Investors and Managers. John Wiley & Sons (Asia) Pte Limited. ISBN 978-0-470-82441-2. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Stanley, Thomas J. and Danko, W.D. (1998). The Millionaire Next Door. Gallery Books. ISBN 978-0-671-01520-6. LCCN 98046515. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Soros, George (1988). The Alchemy of Finance: Reading the Mind of the Market. A Touchstone book. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-66238-7. LCCN 87004745. 
• Fisher, Philip Arthur (1996). Common Stocks and Uncommon Profits and Other Writings. Wiley Investment Classics. Wiley. ISBN 978-0-471-11927-2. LCCN 95051449. 
• Backhouse, Roger E., and Yann Giraud. "Circular flow diagrams." in: Famous Figures and Diagrams in Economics (2010): 221–230. Chapter 23.
• Richard Cantillon, Chantal Saucier (translation) & Mark Thornton (editor) (2010) [1755]. An Essay on Economic Theory. Auburn, Alabama: Ludwig von Mises Institute. ISBN 0-415-07577-7.
• Дарабан, Богдан. "Интродуцинг тхе Цирцулар Флоw Диаграм то Бусинесс Студентс." Јоурнал оф Едуцатион фор Бусинесс 85.5 (2010): 274–279.
• Манкиw, Грегорy (2011). Принциплес оф Ецономицс, 6тх едитион. Тхомсон Еуропе. 
• Маркс, Мелание, анд Гемма Котула. "Усинг тхе цирцулар флоw оф инцоме модел то теацх ецономицс ин тхе миддле сцхоол цлассроом." Тхе Социал Студиес 100.5 (2009): 233–242.
• Ллоyд А. Метзлер. “Тхрее Лагс ин тхе Цирцулар Флоw оф Инцоме”, ин: Инцоме, Емплоyмент анд Публиц; ессаyс ин хонор оф Алвин Х. Хансен, Ллоyд А Метзлер; Неw Yорк, W.W. Нортон [1948]. пп. 11–32
• Антоин Е. Мурпхy. "Јохн Лаw анд Рицхард Цантиллон он тхе цирцулар флоw оф инцоме." Јоурнал оф тхе Хисторy оф Ецономиц Тхоугхт. 1.1 (1993): 47–62.
• Сломан, Јохн (1999). Ецономицс, 3рд едитион. Прентице Ецономицс. Еуропе: Прентице-Халл. ИСБН 0-273-65574-4. 
• Кwок, Х., Милевскy, M., анд Робинсон, C. (1994) Ассет Аллоцатион, Лифе Еxпецтанцy, анд Схортфалл, Финанциал Сервицес Ревиеw, 1994, вол 3(2), пг. 109–126.
• Опдyке, Ј.D. (2010). Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Цомплете Персонал Финанце Гуидебоок. Тхе Wалл Стреет Јоурнал Гуидебоокс. Цроwн Публисхинг Гроуп. стр. 256. ИСБН 978-0-307-49887-8. 
• Домингуез, Ј.Р. анд Робин, Вицки (1993). Yоур Монеy Ор Yоур Лифе: Трансформинг Yоур Релатионсхип wитх Монеy анд Ацхиевинг Финанциал Индепенденце. Пенгуин Боокс. ИСБН 978-0-140-16715-3. ЛЦЦН 92003027. ЦС1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Бацх, D. (2009). Тхе Аутоматиц Миллионаире: Цанадиан Едитион: А Поwерфул Оне-Степ План то Ливе анд Финисх Рицх. Доубледаy Цанада. ИСБН 978-0-307-37209-3. 
• Рамсеy, Даве (2003). Тхе Тотал Монеy Макеовер: А Провен План фор Финанциал Фитнесс. Тхомас Нелсон. ИСБН 978-1-418-52999-4. 
• Јенсен, Мицхаел C.; Смитх. Цлиффорд W. (29. 9. 2000). Тхе Тхеорy оф Цорпорате Финанце: А Хисторицал Овервиеw. ССРН 244161 . ЦС1 одржавање: Формат датума (веза) Ин Тхе Модерн Тхеорy оф Цорпорате Финанце, едитед бy Мицхаел C. Јенсен анд Цлиффорд Х. Смитх Јр., пп. 2–20. МцГраw-Хилл, 1990. ISBN 0070591091
• Грахам, Јохн Р.; Харвеy, Цампбелл Р. (1999). „Тхе Тхеорy анд Працтице оф Цорпорате Финанце: Евиденце фром тхе Фиелд”. АФА 2001 Неw Орлеанс; Дуке Университy Wоркинг Папер. ССРН 220251 . 
• Јонатхан Берк; Петер ДеМарзо (2013). Цорпорате Финанце (3рд изд.). Пеарсон. ИСБН 978-0132992473. 
• Петер Боссаертс; Бернт Арне Øдегаард (2006). Лецтурес он Цорпорате Финанце (Сецонд изд.). Wорлд Сциентифиц. ИСБН 978-981-256-899-1. 
• Рицхард Бреалеy; Стеwарт Мyерс; Франклин Аллен (2013). Принциплес оф Цорпорате Финанце. Мцграw-Хилл. ИСБН 978-0078034763. 
• Јулие Дахлqуист, Раинфорд Книгхт, Алан С. Адамс (2022). Принциплес оф Финанце. ИСБН 9781951693541. ЦС1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Асwатх Дамодаран (1996). Цорпорате Финанце: Тхеорy анд Працтице. Wилеy. ИСБН 978-0471076803. 
• Јоãо Амаро де Матос (2001). Тхеоретицал Фоундатионс оф Цорпорате Финанце. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 9780691087948. 
• Јосепх Огден; Франк C. Јен; Пхилип Ф. О'Цоннор (2002). Адванцед Цорпорате Финанце. Прентице Халл. ИСБН 978-0130915689. 
• Пасцал Qуирy; Yанн Ле Фур; Антонио Салви; Мауризио Даллоцхио; Пиерре Верниммен (2011). Цорпорате Финанце: Тхеорy анд Працтице (3рд изд.). Wилеy. ИСБН 978-1119975588. 
• Степхен Росс, Рандолпх Wестерфиелд, Јеффреy Јаффе (2012). Цорпорате Финанце (10тх изд.). Мцграw-Хилл. ИСБН 978-0078034770. ЦС1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Јоел M. Стерн, ур. (2003). Тхе Револутион ин Цорпорате Финанце (4тх изд.). Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 9781405107815. 
• Јеан Тироле (2006). Тхе Тхеорy оф Цорпорате Финанце. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0691125562. 
• Иво Wелцх (2017). Цорпорате Финанце (4тх изд.). ИСБН 9780984004928. 

Спољашње везе

• Финансијски менаџмент
• Финанце Дефинитион - Инвестопедиа
• Финанце Дефинитион - Цорпорате Финанце Институте
• Wхартон Финанце Кноwледге Пројецт
• Хyпертеxтуал Финанце Глоссарy (Цампбелл Харвеy)
• Цорпорате финанце ресоурцес (Асwатх Дамодаран)
• Финанциал манагемент ресоурцес (Јамес Ван Хорне)
• Финанциал матхематицс, деривативес, анд риск манагемент ресоурцес (Дон Цханце)
• Персонал финанце ресоурцес (Финанциал Литерацy анд Едуцатион Цоммиссион, мyмонеy.гов)
• Публиц Финанце ресоурцес (Говернанце анд Социал Девелопмент Ресоурце Центре, гсдрц.орг)