Пређи на садржај

Фитотерапија у традиционалној кинеској медицини

С Википедије, слободне енциклопедије
Део богате понуде биљних дрога намењених фитотерапији у ТКМ, у једном кинском маркету

Фитотерапија у традиционалној кинеској медицини један је од најстаријих облика лечења у свету који се у великој мјери ослања на примени биљака, или неколико стотина лековитих супстанци биљног порекла. Обрада биљних супстанци пре њихове употртбт представља јединствену и битну карактеристику ТКМ, како би се задовољиле не само терапијске потребе, већ и обезбедила сигурност и постигао задовољавајући учинак лека у клиничкој пракси.

Традиционална кинеска медицина је до сада систематизовала и проучила око 3000 биљака, док се у свакодневној употреби у Кини налази око 350-400 биљака.

Традиционална кинеска медицина, као један од најстаријих облика лечења који се и данас интензивно примјењује у азијским земљама, а шири се све више и на остале земље света, највећим се делом заснива на примени великог броја биљних лекова у превенцији и лечењу болести. Велика примена обрађених биљних лекова карактеристична је и важна карактеристика кинеске фитотерапије.

Међутим, како се поступци обраде кинеских биљних лекова осим у појединим кинеским покрајима, разлике и у односу на Хонг Конг, који је међународни трговачки центар и важно тржиште кинеских лековитих биљак који се отуда извозе у све делове свијета, може се раћи да они данас нису усклађени и са савременим научним стандардима. Недостатак стандардизације метода обраде као и недостатак хемијских маркера за контролу квалитета обрађених дрога, ствара отпор у научној (западној) медицини за коју је врло битан квалитет лека, његова проверљивост и његова безбедна употреба.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Кинеске медицина је једна од најстаријих грана у историји медицине настала на простору Кине и већег дела Азије. Она у себи обједињава више различитих модалитета; савременог и традиционалног начина лечења. Она је спој заједничке примене бројних техника и теоријских поставки које своје корене имају у древној кинеској филозофији (таоизму), чије основне поставке веровања датирају од пре више од 5.000 година. У култури древне Кине ништа се није толико ценило као образовање и рад. I најсиромашнији кинез који је изучио принципе кинеске филозофије, земљорадње, традиционалне медицине могао је добити највише место у држави, што је погодовало развоју дугогодишњих научних традиција у Кини које су стално обогаћиване новим сазнањима.

Прва забележена примена Традиционалне кинеске медицине датира од пре више од 2.000 година и најчешће се нераскидиво преплиће са принципима Јињангизма , који је представљен први пут од Цоу Јена (305 - 240. п. н. е.), кинеског филозофа оснивача школе Јин-Јанга, на чијем учењу се до данас традиционална кинеска медицина већим делом ослања.

Традиција обраде кинеских биљака је врло стара, о чему најбоље сведочи податак да се први записи о поступцима обраде могу наћи у књизи 52 Бинг Фанг написаној 200. године пре н. е. У књизи се спомињу методе као што су спаљивање, калцинирање, кување и натапање вином и сирћетом.

Књига Леи Гонг Пао Зхи Луна, написана око 500. године, садржи претходне записе и искуства обраде приказана први пут у облику монографија. Док књига Пао Зхи Да Фа, објављена 1662. године, садржи методе обраде 439 кинеских биљних дрога.[2]

У Кинеској фармакопеји данас налазимо описане поступке обраде за 462 од укупно 822 декокцијских облика.[2]

Примена кинеског биља била је популарна током средњовековног доба у западним азијским и исламским земљама. Трговало се Путем свиле са Истока на Запад. Цимет, ђумбир, рабарбара, мушкатни орашчић и друго биље спомињу се као кинеско биље које је коришћено у средњовековној исламској медицини у време Разес (854–925),[3] Хали Абаса (930–994) и Авицене (980–1037). То је утицало на доста сличности између клиничке употребе ових биљака у кинеској и исламској медицини.[4]

Претпоставља се да су у средњем веку кинески биљни лекови били главна компонента размене добара и знања између Кине и ислама, а касније и западног света у овом дугом историјском раздобљу.[4]

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), Традиционална кинеска медицина је у потпуности интегрисана у кинески здравствени систем и око 95% кинеских болница примењује у пракси Традиционалну кинеску медицину. Као пример ове интеграције (СЗО) наводи, да је у Кини уобичајено да се деца лече интравенском применом антибиотика уз истовремену примену лечења кинеским биљем са циљем да се традиционални лекови супротставе нуспојавама које могу настати дејством антибиотика и појачају имунски систем детета. Иако традиционална кинеска медицина и западна медицина постоје и раде раме уз раме у модерној Кини, али и у још неким земљама Азије, захваљујући оваквом размишљању Кина је релативно више напредовала у односу на западне земље у коришћењу концепт „интегрисане медицине." Традиционална кинеска медицина је значајно укључена у лечењу и планирању услуга кинеског здравства - укључујући ту и доминантне болести данашњице као што су рак и болести срца.

Општа разматрања о биљкама у ТКМ[уреди | уреди извор]

Биљке које се уобичајено користе у традиционалној кинеској медицини често се промовишу као природне и стога безопасне. Ова процена се заснива на њиховој употреби у лечењу болести током више векова.[5][6][7] Међутим, било је повремених неколико извештаја о нежељеним реакцијама повезаним са употребом биљака.[8], као што је Ацонитум цармицхаелии, познатији као кинески аконит. Исти случај као и код западних биљних лекова, неке биљке које се користе у ТКМ су отровне и морају се користити са опрезом. Генерално, биљном интоксикацијом је теже управљати због неадекватног знања о безбедности и ефикасности кинеског лека. На пример, у случају Тајвана, забележено је да је 47% потенцијално токсичних ефеката кинеске медицине било непознато или се у литератури није могло наћи.[9] Стога се токсиколошки проблеми повезани са употребом биљних лекова можда неће лако препознати.[10] Дакле, упркос растућој потражњи за биљним лековима на тржишту, и даље постоје забринутости повезане не само са њиховом употребом, већ и са њиховом сигурношћу. Мање од 10% биљних производа на светском тржишту је истина стандардизована на познате активне компоненте и строге мере контроле квалитета м орају увек марљиво бити поштоване.[11]

Као одговор на забринутости за јавно здравље, многа званична медицинска и научна удружења,[12] и истраживачи комплементарне и алтернативне медицине (ТКМ) и истраживачи комплементарне и алтернативне медицине (КАМ) високо подстичу истраживање које се фокусира на недостатке знања о лековитим биљкама и њиховим потенцијалним токсичностима.[13] [14]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Фитотерапија у традиционалној кинеској медицини (ТКМ) има значајну улогу. Традиционална кинеска медицина, ставља јак нагласак на примену биљака у медицини, јер се биљке могу конзумирати свакодневно. Биљни препарати се обично примењују у облику таблета или обрађених производа, (екстракти, капсуле, таблете, тинктуре, или прашак). Овакав начин примене је у супротности са применом сировог или сушеног облика биљака који више користе неформални и старији практичари.

Биљке су у традиционалној кинеској медицини подељене у осам основних група, зависно од тога који се циљ жели постићи њиховом применом у лечењу. Претходно се дијагностиком одређује да ли се код пацијента жели изазвати знојење, да ли је потребно хармонизовати чи или га ојачати, да ли је у систем меридијана ушао ветар па га треба поново истерати или треба ли куе стимулисати на бољу циркулацију.

Свакој лековитој дроги која се користи у ТКМ у складу са принципима овог правца у медицини, приписују специфична својства која подразумевају природу супстанце, укус, начин деловања и каналски тропизам.

Природа супстанце (температурне карактеристике)

Природа супстанцеи обично се односи на температурна обележја. Постоји пет главних ознака које се користе за описивање тог аспекта, односно различите нивоа топлог и хладног, а то су:

  • вруће,
  • хладно,
  • топло,
  • прохладно,
  • неутрално.

Понекад се користе још четири израза: благо хладно, што је истоветно са прохладно или чак благо, мање хладно него прохладно и благо топло, што је мање вруће него топло, и јако хладно и јако вруће. Наведени појмови указују на то за који би тип клиничке ситуације биљка била прикладна. Наиме, према ТКМ теорији, вруће болести треба хладити, а хладне болести грејати.[15] [16]

Укус и мирис лековите дроге

Друго битна карактеристика кинеских лековитих дрога је укус. Постоји пет окуса: оштар, сладак, горак, кисели и слани. Материје које немају ниједан од ових укуса сматрају се благим. Супстанца се такође може описати као ароматична, што заправо није карактеристика укуса, него температуре.

Ово својство описује способност продирања кроз замућеност и оживљавање одређене функције, било функције варења слезене или когнитивних функција духа.

Још један укус који се приписује појединим биљкама је стежућ уокус. Тај се појам не односи се само на укус супстанце, већ и на способност спечавања истицања течности. Сладак, оштар и неутралан укус сматрају се Јанг својствима, док су кисели, горак и слани укус Јин својства.

У традиционалној кинеској медицини укус биљке делимично одређује његово терапијско деловање. Оштре материје распршују и покрећу, слатке материје тонизирају, усклађују и понекад се користе за влажење, горке супстанце дренирају и суше, киселе материје су стежуће и спречавају цурење течности и енергије, слане материје омекшавају док благе материје одвлажују и стимулишу мокрење.

Терапијско деловање

Свакој биљној дроги се у ТКМ, у складу с традиционалном терминологијом приписује терапијско дјеловање или улога у организму. Нпр. сматра се да киселе дроге улазе у јетру, оштре у плућа, горке у срце, слане у бубрег и слатке у слезену.

Терапијско деловање биљке може се препознати повезивањем њихова својства укуса и температуре. Тако се нпр., оштре, топле биљке могу користити у лечењу екстерно-развијене хладноће, док се оштре, хладне материје користе код екстерно-развијене врућине и сл. Тај је концепт довео до развоја систава осам терапијских метода које први пут 1732. спомиње лекар Цхенг Зхонг-Линг у Медицал Ревелатионс.

Терапијске методе

Терапијске методе су сљедеће:

  • покретање знојења,
  • изазивање повраћања,
  • прочишћавање,
  • усклађивање,
  • загревање,
  • чишћење,
  • тонизација,
  • смањивање.[15]

Теорија канала[уреди | уреди извор]

За разумијевање дјеловања кинеских лековитих дрога важна је теорија канала у ТКМ према којој у људском телу постоји 12 главних и 8 помоћних канала. Они стабилизују комуникацију између горњих и доњих органа као и спољашњих и унутарњих делова тијела.

За сваку се кинеску биљку у кинеској фармакопеји наводи се у који канал улази. Својства биљних дрога као што су боја, облик, природа суспстанце и укус су битни фактори у одређивању уласка у канале. На пример, биљне дроге оштрог окуса улазе у плућа, док биљне дроге слатког окуса улазе у слезену.зеинфу

Кинеске биљне дроге ретко се примењују појединачно, као монодроге, већ најчешће као комбинација неколико дрога. Начела комбиновања пружа смернице за састав рецепата. Традиционално су та начела изражена у облику традиционалне кинеске феудалне хијерархије:

  • Шеф (краљ, владар или вођа), како се назива главни састојак, супстанца која даје главни терапијски учинак.
  • Заступници (министри или сарадници) повећавају или помажу терапијски учинак вође.
  • Асистенти (помоћници) имају неку од следећих функција: лече пратеће симптоме, ублажавају оштрину или токсичност примарних супстанци, помажу шефу и заменицима у остварењу главног циља или пружају помоћ из другог терапијског правца.
  • Изасланици (гласници) усмеравају лек на одређени канал или орган или имају усклађујући утицај.[16]

При састављању сваког рецепта не морају бити заступљене дроге из сваке од наведених група, јер много једноставних рецепата садржи само дроге које делују као „владари и заступници”, а постоје и они у којима једна дрога обавља више од једне функције.[15] Кинеске биљне формуле најчешће су комбинације 6 до 16 лековитих трава.

За разлику од западњачке фитотерапије у којој се за израду лекова углавном користе суви, врло ретко свежи, биљни делови, за припрему лекова у ТКМ користи се биље чија је припрема врло често много сложенија. Обрада сирових лековитих биљака карактеристична је за ТКМ по чему се она битно разликује не само од западњачких већ и од осталих источњачких облика лечења љековитим биљем.

Обрада биљних дрога[уреди | уреди извор]

У званичној кинеској материји медики постоји набројано више од 6.500 регистрованих лекова, а сматра се да је у активној употреби око 500 врста. Лекар након прегледа пулса, језика и разговора с пацијентом, обично препише мешавину биљака према потребној медицинској рецептури (формули лека).

Да би се могле применити у клиничкој пракси, кинеске биљке се прво морају обрадити у декокцијске комаде, ситне комаде или кришке, који се потом користе за израду декокта и других лековитих облика. Обрада биљне дроге врши се у болницама или клиникама, али како је код Кинеза посвећеност сопственом излечењу битна (јер је све енергија), сматра се да је успешност лека боља ако пацијент сам код куће спрема свој лек. Биљни препарати се дансс могу наћи у апотекама у облику таблета, капсула, тинктура, прашкова.

Постоје класичне рецептуре које чине основу преписивања лека, а зависно од пацијента одређене биљке се додају или одузимају. I поред познавања састава формула лека, правилне дозе биљака су оно што чини тајну успешног преписивања лека. Старији лекари су на основу тога постали успешни и познати.

Појам обраде биљних дрога подразумијева све поступке којима се након сакупљања подвргава сирова биљка како би се добила кинеска материја медика која се данас користи у лечењу.[17]

Главне методе обраде лековитих супстанци у ТКМ наведене у Кинеској фармакопеји.[2]
Метода обраде Помоћне материје Примери биљака
Пржење уз мешање и додатак
чврстих помоћних материја
  • Прашкаста земља
  • Мекиње
  • Пиринач
  • Песак
  • Атрацтyлодис мацроцепх
  • Рхизома
  • Атрацтyлодис рхизома
  • Цодонопсис радиx
  • Зингиберис рхизома
Пржење уз мешање и додатак
течних помоћних материја
  • Жуто пиринчано вино
  • Сирће
  • Слана вода
  • Рафинирани мед
  • Ђумбиров сок
  • Рафинирани лој
  • Ангелицае синенсис радиx
  • Буплеури радиx
  • Еуциммиае цортеx
  • Глyцyррхизае радиx ет рхизома
  • Цоптидис рхизома
  • Епимедии херба
Парење
  • -
  • Слана вода
  • Лековити сок
  • Сирће
  • Гинсенг рурба радиx ет рхизома
  • Мориндае оффициналис радиx
  • Полyгони мултифлори радиx
  • Сцхисандрае фруцтус
Калцификација
  • Гyпсум фибросум препаратум
Кување
  • Јестиви матични раствор за припрему минералне соли
  • Зингиберис реценс рхизома и алумен
  • Зингиберис реценс рхизома и алумен
  • Ацонити радиx
  • Ацонити латералис радиx праепарата
  • Арисаематис рхизома
  • Пинеллиае рхизом

Супротстављени ставови[уреди | уреди извор]

Многи истраживаћи из редова научне медицине фитотерапија у традиционалној кинеској медицини описују као „траварство засновано на псеудонауци" које користи научну терминологију, али којем недостаје научна потврда безбедности и ефикасности. При томе они полазе од правила науке и доказа који постоје с разлогом - јер максимизирају поузданост закључака до којих долазимо. У медицини,као примењеној науци, ово има непосредне последице на здравље јавности. Не можемо имати два система правила у медицини, један сет за традиционалну медицину, а други сет за научна правила која негирају све оно што не испуњава ригорозна научна правила, јер у противном ствара лажни утисак да постоје правила, а то рађа веру у систем који није оправдан.[18]

Тајлер набраја десет заблуда које разликују фитотерапију од научног приступа, од тврдње да постоји завера да се сузбије безбедно и ефикасно биље, преко тврдње да биље не може изазвати штету, да су целе биљке ефикасније од молекула изолованих из њих, да су биљке супериорније од лекова, доктрину потписа (веровање да облик биљке дефинише њену функцију), да је мања доза ефикаснија, да је битан астролошки утицај планета, да је тестирање на животињама неадекватно за ефекте на људима, да су анегдотски докази довољни да докажу да је биљка делотворна и да је биљке направио Бог како би лечиле болести. Ниједна од ових тврдњи нема научну основу.

Све ово не значи да је фитотерапија у традиционалној кинеској медицини непожељна и да је треба избегавати. Напротив, савремена медицина доста дугује традиционалној медицини баш зато што је од ње наследила неке врло ефикасне методе лечења биљкама. Једино што у овоме никако не треба заобићи је консултација са лекаром, јер због опасности од штетних ефеката није препоручљиво експериментисати са овом терапијом нити користити лековите биљке које потичу из несигурних извора. Због овога је Светска здравствена организација 1996. године окупила групу од 100 медицинских експерата из разних крајева света који су дали препоруке и упозорења за коришћење великог броја лековитих биљака.[19]

Будућа истраживања[уреди | уреди извор]

Будућа истраживања и напретка у технологији обраде дрога у ТКМ данас још увиек не постоји. Произвођачи на многим локација у Кини користе различите методе, а поступци и стандарди тих локалних пракси су различити.

Истовремно захваљујући техничком развоју, традиционалне методе ручне обраде поступно се замењују савременим уређајима, што у технологији обраде кинеских дрога помаже индустријализацију производње декокцијских препарата, али исто захтева спровођење истраживања савремених технологија прераде.

Противуречност древних и данашњих метода обраде лековитих биљака[уреди | уреди извор]

Методе које се данас користе у обради биљних лекова у неким су случајевима различите од оних древних. На пример обраду дроге Полyгони мултифлори радиx у:

  • древном поступку предвиђа чишћење, резање и обраду са или без адитива.
  • комплексној методи обраде понављање поступка парење девет пута и потом сушење девет пута.
  • данас су главне методе обраде ове дроге парење са соком од црне соје, кување са соком од црне соје, парење без додатка адитива, парење са соком од црне соје и жутим рижиним вином и парење под високим притиском.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гуо П, Бранд Е, Зхао З. Цхинесе медицинал процессинг: А цхарацтеристиц аспецт оф тхе етхнопхармацологy оф Традитионал Цхинесе Медицине. У: Етхнопхармацологy, Хеинрицх M, Јагер А, уредници.Лондон, Јохн Wилеy & Сонс, 2015. стр. 303-315.
  2. ^ а б в г Зхао З, Лианг З, Цхан К, Лу Г, Лее ЕЛ, Цхен Х, Ли L. А униqуе иссуе ин тхе стандардизатион оф Цхинесе Материа Медица: Процессинг. Планта Мед, 2010, 1975-1986.
  3. ^ Искандар, Алберт (2006). „Ал-Рāзī”. Енцyцлопаедиа оф тхе хисторy оф сциенце, тецхнологy, анд медицине ин нон-wестерн цултурес (2нд изд.). Спрингер. стр. 155—156.
  4. ^ а б Хеyадри, Мојтаба; Хасхемпур, Мохаммад Хасхем; Аyати, Мохаммад Хосеин; Qуинтерн, Детлев; Нимроузи, Мајид; Мосават, Сеyед Хамдоллах (2015). "Тхе усе оф Цхинесе хербал другс ин Исламиц медицине". Јоурнал оф Интегративе Медицине. 13 (6): 363–367. . ПМИД 26559361. дои:10.1016/С2095-4964(15)60205-9.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  5. ^ M. Бноухам, Ф. З. Мерхфоур, M. Елацхоуи, ет ал., (2006) Тоxиц еффецтс оф соме медицинал плантс усед ин Мороццан традитионал медицине. Мороццан Јоурнал оф Биологy, вол. 2, пп. 21–30.
  6. ^ Х. Инамул, (2004) Сафетy оф медицинал плантс. Пакистан Јоурнал оф Медицал Ресеарцх, 43(4).
  7. ^ Цхен, X. W.; Сераг, Е. С.; Снеед, К. Б.; Зхоу, С. Ф. (2011) Хербал биоацтиватион, молецулар таргетс анд тхе тоxицитy релеванце. Цхем.−Биол. Интерацт. 192 (3), 161−76
  8. ^ Yанг, Х. Y.; Цхен, C. Ф. (1998) Пхармацологy анд тоxицологy оф хербал медицине: субацуте тоxицитy оф цоммонлy усед Цхинесе другс. Ј. Тоxицол. Сци. 23 (Суппл 2), 229−33.
  9. ^ Денг ЈФ, Лин ТЈ, Као WФ, Цхен СС. (1997) Тхе диффицултy ин хандлинг поисонингс ассоциатед wитх Цхинесе традитионал медицине: а поисон цонтрол центер еxпериенце фор 1991-1993. Вет Хум Тоxицол 39:106-14.
  10. ^ Цхан ТY, Там ХП, Лаи ЦК, Цхан АY. (2005) А мултидисциплинарy аппроацх то тхе тоxицологиц проблемс ассоциатед wитх тхе усе оф хербал медицинес. Тхер Друг Монит 27:53-7
  11. ^ Wинстон D, Маимес С. Адаптогенс: (2007) Хербс фор стренгтх, стамина анд стресс релиеф. Роцхестер, Вермонт: Хеалинг Артс Пресс
  12. ^ Wорлд Хеалтх Организатион, WХО Гуиделинес он Сафетy Мониторинг оф Хербал Медицинес ин Пхармацовигиланце Сyстемс, Wорлд Хеалтх Организатион, Генева, Сwитзерланд, 2004.
  13. ^ L. Цоопер, (2004) “Цомплементарy анд алтернативе медицине, wхен ригороус, цан бе сциенце,” Евиденце-Басед Цомплементарy анд Алтернативе Медицине, вол. 1, пп. 1–4.
  14. ^ Н. Сузуки, (2004) “Цомплементарy анд алтернативе медицине: а Јапанесе перспецтиве,” Евиденце-Басед Цомплементарy анд Алтернативе Медицине, вол. 1, пп. 113–118.
  15. ^ а б в Бенскy D, Цлавеy С, Стöгер Е. Цхинесе Хербал Медицине: Материа Медица. Сеатле, Еастланд Пресс, 2004, стр. 14-20.
  16. ^ а б Зхангфу C, Деxиан Ј, Баре Ј. Цхинесе Материа Медица. Беијинг, Пеопле'с Медицал Публисхинг Хоусе, 2014, стр. 12-13.
  17. ^ Зхао З, Ху Y Лианг З, Yуен ЈП, Јианг З, Леунг КС. Аутхентицатион ис фундаментал фор стандардизатион оф Цхинесе медицинес. Планта Мед, 2006, 865-874.
  18. ^ „Цхангинг тхе Рулес оф Евиденце | Сциенце-Басед Медицине”. сциенцебаседмедицине.орг (на језику: енглески). 2008-05-21. Приступљено 2021-02-19. 
  19. ^ Ли З, Xу C. Тхе фундаментал тхеорy оф традитионал Цхинесе медицине анд тхе цонсидератион ин итс ресеарцх стратегy. Фронт Мед, 2011, 208-211.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Беинфиелд Х, Корнголд Е. Између неба и земље. Загреб, Планетопија, 2011, стр. 309.
  • Јианг X, Хуанг ЛФ, Wу ЛБ, Wанг ЗХ, Цхен СЛ. УПЛЦ-QТОФ/МС аналyсис оф алкалоидс интрадитионал процессед Цоптис цхиненсис Францх. ЕвидБасед Цомплемент Алтернат Мед, 2012, ИД 942384.
  • Коо ЈY, Хwанг ЕY, Цхо С, Лее ЈХ, Лее YМ, Хонг СП. Qуантитативе детерминатион оф амyгдалин епимерс фром армениацае семен бy лиqуид цхроматограпхy. Ј Цхроматогр Б Аналyт Тецхнол Биомед Лифе Сци, 2005, 69-73.
  • Ли Р, Ниу YБ, Доу ЗY. Цомпаративе Студy фор Пхармацологицал Ацтион оф Цорyдалис Рхизома бефоре анд афтер Процессинг. Цхин Херб Мед, 2015, 247-254.
  • Ли ТФ, Гонг Н, Wанг YX. Естер Хyдролyсис Дифферентиаллy Редуцес Ацонитине-Индуцед Антихyперсенситивитy анд Ацуте Неуротоxицитy: Инволвемент оф Спинал Мицроглиал Дyнорпхин Еxпрессион анд Имплицатионс фор Ацонитум Процессинг. Фронт Пхармацол, 2016, 367.
  • Лианг Q, Ма Ј, Ма З, Wанг Y, Тан Х, Xиао C, Лиу M, Лу Б, Зханг Б, Гао Y.Цхемицал цомпарисон оф дриед рехманниа роот анд препаред рехманниа роот бy УПЛЦ-ТОФ МС анд ХПЛЦ-ЕЛСД wитх мултивариате статистицал аналyсис. Ацта Пхарм Син Б, 2013, 55-64.
  • Лиу Г, Ма Ј, Цхен Y, Тиан Q, Схен Y, Wанг X, Цхен Б, Yао С. Инвестигатион оф флавоноид профиле оф Сцутеллариа бацаленсис Георги бy хигх перформанце лиqуид цхроматограпхy wитх диоде арраy детецтион анд елецтроспраy ион трап масс спецтрометрy. Ј Цхроматогр А, 2009, 4809-4814.
  • Лиу M, Цао Y, Лв D, Зханг W, Зху З, Зханг Х, Цхаи Y. Еффецт оф процессинг он тхе алкалоидс ин Ацонитум туберс бy ХПЛЦ-ТОФ/МС. Ј Пхарм Анал, 2017, 7, 170-175.
  • Лиу L, Цхен З. Аналyсис оф фоур алкалоидс оф Цоптис цхиненсис ин рат пласма бy хигх перформанце лиqуид цхроматограпхy wитх елецтроцхемицал детецтион. Анал Цхим Ацта, 2012, 99-104.
  • Ма L, Wанг X, Ма L, Wанг МY, Qиу Ф. Сциентифиц цоннотатион оф процессинг Бомбyx Батрyтицатус ундер хигх температуре. Зхонггуо Зхонг Yао За Зхи, 2015, 40(23), 4629-33.
  • Сионнеау П. Ан Интродуцтион то тхе Усе оф Процессед Цхинесе Медициналс. Боулдер, Блуе Поппy Пресс, 1995, 5-17.
  • Су Т, Зханг WW, Зханг YМ, Цхенг БЦ, Фу XQ, Ли Т, Гуо Х, Ли YX, Зху ПЛ, Цао Х, Yу ЗЛ. Стандардизатион оф тхе мануфацтуринг процедуре фор Пинеллиае Рхизома Праепаратум цум Зингибере ет Алумине. Ј Етхнопхармацол, 2016, 663-669.
  • Тонг П, Wу C, Wанг X, Ху Х, Јин Х, Ли C, Зху Y, Схан L, Xиао L. Девелопмент анд ассессмент оф а цомплете-детоxицатион стратегy фор Фузи (латерал роотоф Ацонитум цармицхаели) анд итс апплицатион ин рхеуматоид артхритис тхерапy. Ј Етхнопхармацол, 2013, 562-571.
  • Yу Х, Пан Y, Wу Х, Ге X, Зханг Q, Зху Ф, Цаи Б. Тхе алум-процессинг мецханисм аттенуатинг тоxицитy оф Арацеае Пинеллиа терната анд Пинеллиа педатисецта. Арцх Пхарм Рес,2015, 1810-1821.
  • Yу Ј, Xие Ј, Мао XЈ, Wеи Х, Зхао СЛ, Ма YГ, Ли Н, Зхао РХ. Цомпарисон оф лаxативе анд антиоxидант ацтивитиес оф раw, процессед анд ферментед Полyгони Мултифлори радиx. Цхин Ј Нат Мед, 2012, 63-67.
  • Yуе Х, Пи З, Сонга Ф, Лиу З, Цаи З, Лиу С. Студиес он тхе ацонитине-тyпе алкалоидс ин тхе роотс оф Ацонитум Цармицхаели Дебx. бy ХПЛЦ/ЕСИМС/МСн. Таланта, 2009. 1800-1807.
  • Зханг WЈ, Донг CL, Wанг ЈY, Хе X, Yанг XL, Фу YФ, Зханг ЦФ, Ли Ф, Wанг ЦЗ, Yуан ЦС. Тхермал еффецтс он тхе диссолутион енханцемент оф Радиx сцутеллариае бy wинепроцессинг. Аппл Тхерм Енгинеер, 2016, 522-527.
  • Зхенг С, Wанг Т, Схи D, Гуо L, Qиао С анд Wанг Р. Процессинг оф Традитионал Цхинесе Хербал Другс-тхе Сциенце оф тхе Апплицатион оф Цхинесе Традитионал Медицине. Мед Аромат Плант, 2015, 4(5). 1.
  • Зху YП. Цхинесе Материа Медица: Цхемистрy, Пхармацологy анд Апплицатионс. Боца Ратон, ЦРЦ Пресс ЛЛЦ, 1998, стр.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Фитотерапија у традиционалној кинеској медицини на Викимедијиној остави


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).