Фридрих фон Есмарх

С Википедије, слободне енциклопедије
Fridrih fon Esmarh
Fridrih fon Esmarh 1862
Лични подаци
Датум рођења9. januar 1823
Место рођењаTening, Prusija
Датум смрти23. februar 1908.
Место смртиKil, Nemačko carstvo
Пребивалиште Немачка
НационалностNemac
ОбразовањеУниверзитет у Гетингену
Научни рад
Пољеhirurgija
ИнституцијаDirektor hirurške klinike u Kilu od 1854 do 1899
Познат поEsmarhova poveska Esmarhova trugla marama
НаградеTitula ekselencije i počasnog građanina Kila
Jedan od tri najznačajnija predstavnika konzervativne hirurge Nemačke

Johan Fridrih August fon Esmarh (нем. Johann Friedrich August von Esmarch; 9. јануар 1823 — 23. фебруар 1908) је био немачки хирург, аутор многих иновација у хирургији, члан берлинске комисије за војне болнице, директор хируршке клинике у Килу од 1854 до пензионисања 1899 и заједно са Лоуисом Штромејером (Georg Friedrich Louis Stromeyer, 1804−1876) и Ернстом фон Бергманом (1836—1907), [а] један од три најзначајнија представника ратне хирургије конзервативног смера у Немачкој.[1]

Животни пут[уреди | уреди извор]

Фридрих фон Есмарх је рођен 9. јануара 1823. у Тенингу (нем. Tönning, Schleswig-Holstein), а умро 23. фебруара 1908. у Килу. Под утицајем оца, који се бавио лекарском праксом, Фридрих је уписао студије медицине у Килу 1843, а наставио их и дипломирао у Гетингену 1848.. Још као студент од 1846. Фридрих је био асистент фон Лангенбека у Килу. Доцент медицине је постао 1852, ванредни професор 1854, а редовни професор 1857.. Директор Хируршке клинике у Килу постао је 1854.и на тој дужности је био непрекидно до пензионисања 1899. Током 1866. Фридрих је постао члан берлинске комисије за војне болнице и супервизор хируршког рада. Након пензионисања Фридрх је именован за државног саветник и на тој дужности, добио је титулу екселенције.[1]

Фридрих Есмарх се женио два пута. Први пут ћерком свог учитеља Лангенбека, са којом је имао сина Ервина (Erwin von Esmarch (1855–1915), који је био познати немачки бактериолог (описао је Rhodospirillum rubrum). Други пут, 1872, принцезом Хенријетом (Henriette Elisabeth, 1833–1917) ћерком Фридриха Херцога (Christian Karl Friedrich August Herzog von Schleswig-Holstein-Sonderburg-Augustenburg) и данске принцезе. Хенријета је била и братаница принцезе Аугусте Викторије, чиме му је Wилхелм II постао ујак и од кога је Фридрих добио наследну племићку титулу 1877. Из овог брака родио му се син Карл Friedrich von Esmarch (1874–1929), који се није бавио медицином.

Учешће у ратовима[уреди | уреди извор]

Први пут као „млађи хирург“, Фридрих је ступио је у војни санитет и са њим одлази у рат 1848, који је Шлезије (Schleswig-Holstein) водила против Данске. У том рату Есмарх је једно време био и ратни заробљеник. Током катког прекида ратовања, Фридрих је постао доцент и овога пута као „старији хирург“ поново се вратио на ратиште.
Током 1864 Фридрих је поново учествовао у рату који је Шлезија водила против Данске.

У француско-пруском рату 1870, Фридрих је учествовао као генерал-хирург и радио је; прво на организацији добровољног рада у Килу и Хамбургу, а потом, у Берлину, као хирург-консултант.

Дела[уреди | уреди извор]

Есмархова троугла марама из 1882.

Захваљујући својим успесима у организацији и хируршком збрињавању рањеника, (посебно у њиховој тријажи и евакуацији) Фридрих је постао један од највећих ауторитета у ратној хирургији оног доба али и касније.
Организовао је обуку и за цивилне и војне хирурге, а многобројне публикације које је објавио само су повећале његову славу. Написао је 1872. дело „Ратно-хируршка техника“... „које је убрзо у Србији превео др Владан Ђорђевић“...[2]

Фридрих је усавршио „први завој“, увео примену троугле мараме (Есмархова марама), популаризовао је методу вештачке хемостазе (заустављања крварења) помоћу еластичне повеске (Есмархова повеска или Есмархова хемостаза) и једноставну манипулацију отварања дисајног пута у бесвесним стањима болесника (Heiberg-Esmarchova манипулација).[3]

Са Лангенбеком Фридрих је почео примену етарске анестезије 1847, а касније је конструисао једноставну маску са газама за етарску и хлороформску инхалациону анестезију (Есмархова маска).[4] Конструисао је и многе медицинске инструменте (маказе, маказе за завоје, хватаљке (пеане), форцепс итд) које носе епоним по њему.

Фридрих је био члан хируршких друштава у Лондону, Белгији, Шведској и САД. Проглашен је за почасног грађанина Кила 1903.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Esmarch, Stromeyer i Bergmann најзначајнији су представници ратне хирургије конзервативног правца у Немачкој. Овакав став је заузела и хируршка секција историјског VII. међународног медицинског конгреса одржаног 1881. у Лондону.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б (језик: енглески)Johannes Friedrich August von Esmarch Available from: wхонамедит.цом[мртва веза]
  2. ^ Ignjatović M. Velikani ratne hirurgije − 3. deo Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 283–295.
  3. ^ Есмарцх Ф, едитор. Милитарy працтице ин тхе Францо-Пруссиан wар. Процедингс оф тхе сецтион оф милитарy сургерy. 7тх Интернатионал медицал цонгресс; 1881 Лондон, Енгланд.Лондон: Трансацтионс; 1881.
  4. ^ Strätling M, Schmucker P, Dräger C. Die Bedeutung der Universitätsstandorte Schleswig-Holsteins für die Entwicklung der Anästhesiologie, der Intensiv- und Notfallmedizin, der Schmerztherapie und der Medizintechnologie. 100 Jahre Medizintechnologische Verbundforschung in Lübeck (1902−2002), 30 Jahre Lehrstuhl für Anästhesiologie und Operative Intensivmedizin in Kiel (1972−2002). Ärzteblatt 2002; (6): 60−6

Библиографија[уреди | уреди извор]

Споменик Фридриху фон Есмарху, аутора Standbild von A. Brütt-a у његовом родном граду Тонингу (1905)
  • Über Resectionen nach Schusswunden. Kiel, 1851.
  • Beiträge zur praktischen Chirurgie. Kiel, 1859-1860.
  • Die Anwendung der Kälte in der Chirurgie.
  • Über chronische gelenkentzündungen. 1867.
  • Verbandplatz und Feldlazarett. 1868.
  • Über den Kampf der Humanität gegen die Schrecken des Krieges. 1869.
  • Der erste Verband auf dem Schlachtfelde. 1870.
  • Esmarch introduced the first-aid bandage for the battlefield.
  • Über Vorbereitung von Reservelazarethen. 1870.
  • Über Gelenkneurosen. 1872.
  • Die Krankheiten des Mastdarmes und des Afters. 1873.
  • Über künstliche Blutleere bei Operationen. 1873.
  • Volkmann’s Sammlung klinischer Vorträge, Leipzig, 1873, 58,
  • Die erste Hilfe bei Verletzungen. 1875.
  • Die antiseptische Wundbehandlung in der Kriegschirurgie.
  • Aphorismen über Krebs.
  • Handbuch der kriegschirurgischen Technik. 2 volumes. Hannover 1872. 5th edition, 1901.
  • Die erste Hilfe bei plötzlichen Unglücksfällen. Ein Leitfaden für Samariter-Schulen in fünf Vorträgen. Leipzig, 1882. 8 + 81 pages.
  • Elephantiasis. With Keulenkampff. 1885.
  • Chirurgische Technik. Ergänzungsband zu: Handbuch der kriegschirurgischen Technik enthaltend die übrigen Operationen. With Ludwig Theodor Ernst Kowalzig (born 1863). Leipzig : Verlag von Lipsius & Tischer, 1892. 866 pages. English translation by Professor Ludwig Heinrich Grau and Willam N. Sullivan, edited by Nicholas Senn (1844-1908): Surgical technic : a text-book on operative surgery, with fourteen hundred and ninety-seven illustrations and fifteen colored plates. New York : The Macmillan Co., 1901.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fridrih_fon_Esmarh&oldid=26743516”