Гигантизам
Гигантизам (од грч. γίγας [gígas] — „гигант“, множ. γίγαντες [gígantes]) величина тела која знатно премашује просечну величину тела – човековог, животињског, биљног, астрономског и сл. Ова појава назива се још и макросомија. Гигантизам, у медицини, представља повећани раст који настаје због прекомерног лучења хормона раста пре затварања епифизних пукотина, најчешце из аденома хипофизе.
Уз прекомеран раст, обично преко 2 m, постоји и закаснели пубертет који придоноси лонгитудиналном расту и каснијем затварању епифизних пукотина. Ради се о врло високим младим људима с несразмерно дугим рукама и ногама, великим шакама и стопалима, смањен либидо, евентуална појава дијабетеса инсипидуса.
Код чистих облика грађа тела је складна. Могућа је удруженост гигантизма са акромегалијом када се виђају дисморфолошке промене својствене овом другом обољењу (пораст носа, ушију, задебљање и пораст усана и језика, а доња вилица и супраорбитални луци постају јаче истакнути, затим пораст шака, стопала али и унутрашњих органа, срца, јетре, слезине, бубрега, црева, штитасте жлезде). Уз гигантски раст могу се видети промене условљене метаболичким ефектима, потом симптоми туморског процеса и знаци инсуфицијенције неке друге ендокрине жлезде.
Најчешћи узрок је аденом хипофизе, ређе хиперплазија хипофизних ћелија, а изузетно малигни тумор.
Лечи се оперативним путем или применом радиотерапије. Терапијска примена полних хормона спроводи се ради бржег сазревања скелета и скраћења периода раста.
Види још[уреди | уреди извор]
- Гигантизам (острвски), биолошки феномен где се величина животиња изолованих на неком острву драматично повећава кроз неколико генерација.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
