Гвожђе(III) фосфат

Гвожђе(III) фосфат
Називи
	IUPAC назив Gvožđe(III) fosfat
	Други називи Фери ортофосфат, Фери фосфат
Идентификација
CAS број	10045-86-0 (анхидрат); 13463-10-0 (дихидрат);
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:131371 ;
ChemSpider	23244 ;
ECHA InfoCard	100.030.123
PubChem C ID	24861;
УНИИ	Н6БАА189В1 ;
	SMILES [O-]P(=O)([O-])[O-].[Fe+3]; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	FeO4P
Моларна маса	150,81 g·mol−1
Агрегатно стање	жуто смеђи чврсти материјал
Густина	3,056 g/cm³ (anhidrat); 2.87 g/cm³ (20 °C, dihidrat)
Тачка топљења	250 °C (482 °F; 523 K) ; (dihydrate) decomposes
Растворљивост у води	анхидрат:; нерастворан; дихидрат:; 0.642 г/100 мЛ (100 °Ц)
Магнетна сусцептибилност (χ)	+11,500.0·10−6 цм³/мол
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C	180.5 J/mol·K (dihidrat)
Стандардна моларна ентропија So298	171.3 Ј/мол·К (дихидрат)
Стд енталпија; формирања (ΔfH⦵298)	-1888 kJ/mol (dihidrat)
Opasnosti
GHS grafikoni
GHS signalna reč	Upozorenje
GHS opis opasnosti	H315, H319, H335
GHS mere predostrožnosti	P261, P305+351+338
EU klasifikacija (DSD)	Xi
R-oznake	R36/37/38
S-oznake	S26, S36
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Гвожђе(III) фосфат, такође фери фосфат,^[5]^[6] је неорганско једињење са формулом Фе ПО₄. Познато је неколико сродних материјала, укључујући четири поломорфа ФеПО₄ и два полиморфа дихидрата ФеПО₄·(Х₂О)₂. Ови материјали налазе низ техничких примена. Они се јављају у виду минерала.^[7]^[8]

Структура[уреди | уреди извор]

Најзаступљенија форма ФеПО₄ поприма структуру α-кварца. У тој форми П и Фе имају тераедарску молекуларну геометрију. При високом притиску, долази до фазне промене и прелаза у гушћу структуру са октаедралним Фе центрима. Две орторомбне структуре и моноклиничка фаза су исто тако познате. У два полиморфа дихидрата, Фе центар је октаедралан са два лиганда воде у узајамној цис позицији.^[9]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „ирон(III) пхоспхате дихyдрате”. цхемистер.ру. Приступљено 3. 7. 2014.
^ ^а ^б ^в Сигма-Алдрицх Цо. Ретриевед он 2014-05-03.
^ „Ирон(III) Пхоспхате”. НИХ, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. Приступљено 22. 1. 2016.
^ „ФЕРРИЦ ПХОСПХАТЕ”. ЕндМемо.цом. Приступљено 22. 1. 2016.
^ Ронцал-Херреро, Т., Родригуез-Бланцо, Ј.D., Беннинг, L.Г., Оелкерс, Е.Х. (2009) Преципитатион оф Ирон анд Алуминиум Пхоспхатес Дирецтлy фром Аqуеоус Солутион ас а Фунцтион оф Температуре фром 50 то 200 °Ц. Црyстал Гроwтх & Десигн, 9, 5197-5205. . дои:10.1021/цг900654м. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
^ Сонг, Y.; Завалиј, П. Y.; Сузуки, M.; Wхиттингхам, M. С. (2002). „Неw Ирон(III) Пхоспхате Пхасес: Црyстал Струцтуре анд Елецтроцхемицал анд Магнетиц Пропертиес” (ПДФ). Инорганиц Цхемистрy. 41 (22): 5778—5786. ПМИД 12401083. дои:10.1021/иц025688q. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 07. 2014. г. Приступљено 3. 7. 2014.
^ Загхиб, К.; Јулиен, C. M. (2005). „Струцтуре анд елецтроцхемистрy оф ФеПО₄·2Х₂О хyдрате”. Јоурнал оф Поwер Соурцес. 142: 279—284. дои:10.1016/ј.јпоwсоур.2004.09.042. Приступљено 3. 7. 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[chemister-3] а ^б ^в ^г ^д „ирон(III) пхоспхате дихyдрате”. цхемистер.ру. Приступљено 3. 7. 2014.

[sigma-4] а ^б ^в Сигма-Алдрицх Цо. Ретриевед он 2014-05-03.

[5] „Ирон(III) Пхоспхате”. НИХ, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. Приступљено 22. 1. 2016.

[6] „ФЕРРИЦ ПХОСПХАТЕ”. ЕндМемо.цом. Приступљено 22. 1. 2016.

[7] Ронцал-Херреро, Т., Родригуез-Бланцо, Ј.D., Беннинг, L.Г., Оелкерс, Е.Х. (2009) Преципитатион оф Ирон анд Алуминиум Пхоспхатес Дирецтлy фром Аqуеоус Солутион ас а Фунцтион оф Температуре фром 50 то 200 °Ц. Црyстал Гроwтх & Десигн, 9, 5197-5205. . дои:10.1021/цг900654м. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).

[8] Сонг, Y.; Завалиј, П. Y.; Сузуки, M.; Wхиттингхам, M. С. (2002). „Неw Ирон(III) Пхоспхате Пхасес: Црyстал Струцтуре анд Елецтроцхемицал анд Магнетиц Пропертиес” (ПДФ). Инорганиц Цхемистрy. 41 (22): 5778—5786. ПМИД 12401083. дои:10.1021/иц025688q. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 07. 2014. г. Приступљено 3. 7. 2014.

[9] Загхиб, К.; Јулиен, C. M. (2005). „Струцтуре анд елецтроцхемистрy оф ФеПО₄·2Х₂О хyдрате”. Јоурнал оф Поwер Соурцес. 142: 279—284. дои:10.1016/ј.јпоwсоур.2004.09.042. Приступљено 3. 7. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]