Хи-квадратна расподела

С Википедије, слободне енциклопедије
Хи-квадрат
Функција густине вероватноће
Функција кумулативне расподеле
Нотација или
Параметри (познати као „степени слобода”)
Носитељ ако је , иначе
ПДФ
ЦДФ
Просек
Медијана
Модус
Варијанса
Коеф. асиметрије
Куртоза
Ентропија
МГФ
ЦФ      [1]
ПГФ

У теорији вероватноће и статистици, хи-квадратна расподела (такође хи-квадрат или χ2-расподела) са к степена слободе је дистрибуција суме квадрата к независних стандардно нормалних рандомних променљивих. Хи-квадратна дистрибуција је специјални случај гама дистрибуције и једна је од од најшире кориштених дистрибуција вероватноће у инференцијској статистици, нарочито у тестирању хипотеза или у конструкцији интервала поузданости.[2][3][4][5] Када се прави разлика од општије нецентралне хи-квадратне расподеле, ова дистрибуција се понекад назива централном хи-квадратном расподелом.

Хи-квадратна расподела се користи у уобичајеним хи-квадратним тестовима[6][7] за адекватност уклапања посматране дистрибуције у теоријски очекивану, независност два критеријума класификације квалитативних података, и процену интервала поузданости за популацију стандардних девијација нормалне дистрибуције из стандардне девијације узорка. Многи други статистички тестови такође користе ову дистрибуцију, као што је Фридманова анализа варијансе по ранговима.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Ако су Z1, ..., Zk независне, стандардно нормалне рандомне променљиве, онда је сума њихових квадрата,

дистрибуирана у складу са хи-квадратном дистрибуцијом са k степени слободе. Ово се обично означава са

Хи-квадратна дистрибуција има један параметар: k, позитивни интегер који специфицира број степени слободе (број Zi вредности).

Табела χ2 вредности вс p-вредности[уреди | уреди извор]

p-вредност је вероватноћа опсервације статистичког теста бар као екстрема у хи-квадратној дистрибуцији. Сходно томе, пошто кумулативна функција расподеле (ЦДФ) за одговарајуће степене слободе (df) даје вероватноћу да је добијена вредност мање екстремна од ове тачке, одузимање ЦДФ вредности од 1 даје p-вредност. Мала p-вредност, испод изабраног нивоа значаја, указује на статистички значај, тј. довољан доказ да се одбаци нулта хипотеза. Ниво значаја од 0,05 се често користи као граница између значајних и незначајних резултата.

Доња табела даје број p-вредности које одговарају са χ2 за првих 10 степени слободе.

Степени слободе (дф) χ2 вредност[8]
1 0,004 0,02 0,06 0,15 0,46 1,07 1,64 2,71 3,84 6,63 10,83
2 0,10 0,21 0,45 0,71 1,39 2,41 3,22 4,61 5,99 9,21 13,82
3 0,35 0,58 1,01 1,42 2,37 3,66 4,64 6,25 7,81 11,34 16,27
4 0,71 1,06 1,65 2,20 3,36 4,88 5,99 7,78 9,49 13,28 18,47
5 1,14 1,61 2,34 3,00 4,35 6,06 7,29 9,24 11,07 15,09 20,52
6 1,63 2,20 3,07 3,83 5,35 7,23 8,56 10,64 12,59 16,81 22,46
7 2,17 2,83 3,82 4,67 6,35 8,38 9,80 12,02 14,07 18,48 24,32
8 2,73 3,49 4,59 5,53 7,34 9,52 11,03 13,36 15,51 20,09 26,12
9 3,32 4,17 5,38 6,39 8,34 10,66 12,24 14,68 16,92 21,67 27,88
10 3,94 4,87 6,18 7,27 9,34 11,78 13,44 15,99 18,31 23,21 29,59
П вредност (вероватноћа) 0,95 0,90 0,80 0,70 0,50 0,30 0,20 0,10 0,05 0,01 0,001

Ове вредности се могу израчунати проценом функције квантила (такође познате као „инверзни ЦДФ” или „ИЦДФ”) расподеле хи-квадрата;[9] е. г., χ2 ИЦДФ за п = 0,05 и дф = 7 даје 14,06714 ≈ 14,07 као у горњој табели.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ M.А. Сандерс. „Цхарацтеристиц фунцтион оф тхе централ цхи-сqуаре дистрибутион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2011-07-15. г. Приступљено 2009-03-06. 
  2. ^ Абрамоwитз, Милтон; Стегун, Ирене Анн, ур. (1983) [јун 1964]. „поглавље 26”. Хандбоок оф Матхематицал Фунцтионс wитх Формулас, Грапхс, анд Матхематицал Таблес. Апплиед Матхематицс Сериес. 55 (Нинтх репринт wитх аддитионал цоррецтионс оф тентх оригинал принтинг wитх цоррецтионс (Децембер 1972); фирст изд.). Wасхингтон D.C.; Неw Yорк: Унитед Статес Департмент оф Цоммерце, Натионал Буреау оф Стандардс; Довер Публицатионс. стр. 940. ИСБН 978-0-486-61272-0. ЛЦЦН 64-60036. МР 0167642. ЛЦЦН 65-12253. 
  3. ^ НИСТ (2006). Енгинееринг Статистицс Хандбоок – Цхи-Сqуаред Дистрибутион
  4. ^ Јохнсон, Н. L.; Котз, С.; Балакрисхнан, Н. (1994). „Цхи-Сqуаре Дистрибутионс инцлудинг Цхи анд Раyлеигх”. Цонтинуоус Унивариате Дистрибутионс. 1 (Сецонд изд.). Јохн Wилеy анд Сонс. стр. 415—493. ИСБН 978-0-471-58495-7. 
  5. ^ Моод, Алеxандер; Граyбилл, Франклин А.; Боес, Дуане C. (1974). Интродуцтион то тхе Тхеорy оф Статистицс (Тхирд изд.). МцГраw-Хилл. стр. 241–246. ИСБН 978-0-07-042864-5. 
  6. ^ „Цхи-Сqуаре - Социологy 3112 - Департмент оф Социологy - Тхе Университy оф утах”. соц.утах.еду. Приступљено 2022-11-12. 
  7. ^ Пеарсон, Карл (1900). „Он тхе цритерион тхат а гивен сyстем оф девиатионс фром тхе пробабле ин тхе цасе оф а цоррелатед сyстем оф вариаблес ис суцх тхат ит цан бе реасонаблy суппосед то хаве арисен фром рандом самплинг” (ПДФ). Пхилосопхицал Магазине. Сериес 5. 50 (302): 157—175. дои:10.1080/14786440009463897. 
  8. ^ Цхи-Сqуаред Тест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2013) Табле Б.2. Др. Јацqуелине С. МцЛаугхлин ат Тхе Пеннсyлваниа Стате Университy. Ин турн цитинг: Р. А. Фисхер анд Ф. Yатес, Статистицал Таблес фор Биологицал Агрицултурал анд Медицал Ресеарцх, 6тх ед., Табле IV. Тwо валуес хаве беен цоррецтед, 7.82 wитх 7.81 анд 4.60 wитх 4.61
  9. ^ Р Туториал: Цхи-сqуаред Дистрибутион

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]