Хот дог

С Википедије, слободне енциклопедије

Хот дог
Кувана хреновка у лепињи са сенфом, зачинима и кечапом
Друго имеФранкфуртер, франк, кобасица
Регије или државаНемачка (рана верзија), Сједињене Државе (модерна верзија)
Главни састојциКобасица направљена од свињетине, говедине, пилетине, ћуретине или њихове комбинације
и лепиња
ВаријацијеВишеструки
  Медија: Хот дог
Хот дог са сенфом

Хот дог или хотдог, познат и као франкфуртер (некад само кратко франк, дог или винер), јело је које чини векна с кобасицом, традиционално грилованом или пак куваном у води. Векна се реже с једне стране, а на кобасицу (нпр. хреновку) иде углавном сенф.[1][2][3][4] Представља врсту сендвича с кобасицом. Типични прилози укључују сенф, кечап, лук, мајонез, зачине, купус салату, сир, чили, маслине и кисели купус. Варијанте хот дог обухватају „корн дог“ умочен у кукурузн тесто и дубоко куван, „pigs in blankets“ омотан тестом, печен, и сервиран као предјело, и „Бини Винис“ исецкан и измешан са печеним пасуљом.

Кобасице су Немачка традиција која је популаризована у другим државама, где су оне постала улична храна радничке класе која се продаје на хот дог штандовима. Припрема хот дога и извор додатака знатно варирају од региона до региона. У САД хот дог је постао уско повезан са бејзболом и америчком културом. Иако посебно повезан са Њујорком и његовом кухињом, хот дог је временом постао свеприсутан широм САД током 20. века. Његова припрема се регионално разликује у тој земљи, постајући важан део других регионалних кухиња, укључујући уличну кухињу у Чикагу.[5][6][7]

Историја[уреди | уреди извор]

Хот дог послужен на Кони Ајланду 1940.

Реч „франкфуртер“ потиче из Франкфурта у Немачкој, одакле потичу свињске кобасице сличне хот догу.[8] Ове кобасице, хреновке, биле су познате још од 13. века и давале су се народу у случају царских крунисања, почев од крунисања Максимилијана II za cara Svetog rimske carstva. „Viner“ se odnosi na Beč u Austriji (нем. Wien), постојбини кобасице направљене од мешавине свињског и јунећег меса.[9] Јохан Георг Лахнер, месар из 18/19 века из франконског града Коберг, сматра се да је донео Frankfurter Würstchen у Беч, где је смеши додао говедину и једноставно је назвао франкфуртер.[10] У данашње време се у земљама немачког говорног подручја, осим у Аустрији, хот дог кобасице називају Винер или Wiener Würstchen (Würstchen значи „мала кобасица“), да би се разликовале од оригиналне свињске смеше из Франкфурта. На швајцарском немачком назива се Wienerli, док се у Аустрији користе изрази франкфуртер или Frankfurter Würstel.

Колица која продају франкфуртере у Њујорку, око 1906. Цена је наведена као „3 цента сваки или 2 за 5 центи”.

Немачки имигрант по имену Фојхтвангер, из Франкфурта, у Хесену, наводно је пионир у пракси на америчком средњем западу; постоји неколико верзија приче са различитим детаљима. Према једном извештају, Фојхтвангерова супруга је предложила употребу лепиње 1880. године: Фојхтвангер је продавао хреновке на улицама Сент Луиса у Мисурију и пружао рукавице својим купцима како би могли да рукују кобасицама без опекотина шаке. Губећи приход када купци ни бе вратили рукавице, Фојцхтвангерова супруга је предложила да кобасице сервирају у кифли.[11] У другој верзији, Антоан Фојхтвангер, или Антон Лудвиг Фојхтвангер, служио је кобасице у земичкама на Светском сајму - било на Луизијанском трговачком сајму 1904. године у Сент Луису,[12][13] или, раније, на Светском колумбијском сајму 1893. године, у Чикагу[14] - опет, наводно зато што су беле рукавице које су купцима пружане да заштите руке задржаване као сувенири.[15]

Још један могући извор сервирања кобасица у ролнама је бурекџија Чарлс Фелтман, на Кони Ајланду у Њујорку. Године 1867, он је имао колица са шпоретом на којем је кувао кобасице, и комору за чување лепиња у којима свеже коасице продаване. Године 1871, он је закупио парцелу за изградњу сталног ресторана, а посао је растао продајући далеко више тога од само „Кони Ајланд Ред Хотса“, како су биле познате.[16][17][18]

Здравствени учинци[уреди | уреди извор]

Филм из 1964 Минстарства за пољопривреду Сједињених држава о инспекцијама хот дога и другог меса

За разлику од других кобасица које се продају некуване, хот дог се кува пре паковања. Хот дог се може јести без додатног кувања, мада се обично загревају пре употребе. Пошто неотворено паковање хот дога може да садржи бактерију Листериа, која узрокује листериозу, безбедније да се ова храна загреје, посебно ако је користе трудне жене и особе са супресованим имунским системом.[19]

Један извештај Америчког института за истраживање рака је објавио да конзумирање 50 грама обрађеног меса — одприлике једног хот дога — сваки дан повећава ризик од развоја колоректалног канцера за 20 процената.[20][21] Група канцерног пројекта је покренула тужбу класне акције у којој се захтева коришћење натписа упозорења на паковањима и у рекламама у спортским догађајима.[22] Хот дог садржи велику количину масти и соли, као и презервативе натријум нитрат и нитрит, те постоји могућност је да они доприносу учинку једињења која садрже нитрат у узроковању канцера.[23] По подацима АИЦР, просечни ризик од рака дебелог црева је 5.8 процената, док је та вредност 7 процената кад се хот дог свакодневно конзумира током више година.[23]

Хот дог има релативно ниску концентрацију хетероцикличнох амина (ХЦА) у поређењу са другим типовима готових месних производа, пошто се они припремају на ниским температурама.[24]

Ризик од гушења[уреди | уреди извор]

Хот дог представља значајан ризик од гушења, посебно код деце. Једна студија у САД је утврдила да 17% асфиксијација узрокованих храном међу децом млађом од 10 година је последица конзумирања хот дога.[25] Величина, облик и текстура хот дога га чини тежим за избацивање из душника. Овај ризик се редукује сечењем хот дога у мале комаде или дужинским сечењем пре сервирања малој деци. Предложено је да се промени величина, облик и текстура да би се смањио ризик.[26] Један педијатријски доктор који ради на хитним случајевима је коментарисао да је заглављени хот дог „скоро немогуће“ истерати из дечјег душника.[26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Hot Dogs Chain Store Basis”. Los Angeles Times. 11. 10. 1925. str. 18. 
  2. ^ „Anniversary of Hot Dog, Bun.” (PDF). Binghamton (NY) Sunday Press. 29. 11. 1964. str. 10D. 
  3. ^ Zwilling, Leonard (27. 9. 1988). „Trail of Hot Dog Leads Back to 1880's”. New York Times. str. A34. Pristupljeno 17. 6. 2013. 
  4. ^ Lavin, Cheryl (24. 9. 1980). „Hot dog! 2 mustard moguls who relish their work.”. Chicago Tribune. str. E1. 
  5. ^ Хауцк-Лаwсон, Анние; Деутсцх, Јонатхан (2013). Гастрополис: Фоод анд Неw Yорк Цитy. Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 9780231510066. 
  6. ^ Мерцури, Бецкy (2007). Тхе Греат Америцан Хот Дог Боок: Реципес анд Сиде Дисхес фром Ацросс Америца. Гиббс Смитх. ИСБН 9781423600220. 
  7. ^ Краиг, Бруце; Царролл, Паттy (2012). Ман Битес Дог: Хот Дог Цултуре ин Америца. АлтаМира Пресс. ИСБН 9780759120747. 
  8. ^ Харпер, Доуглас. „франкфуртер”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. 
  9. ^ Харпер, Доуглас. „wиенер”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. 
  10. ^ Сцхмидт 2003:241
  11. ^ КитеФлy Wеб Десигн – китефлy.цом. „Хот Дог Хисторy”. Хотдогцхицагостyле.цом. Приступљено 2012-03-05. 
  12. ^ Аллен, Бетх; Wестмореланд, Сусан (ед.) (2004). Гоод Хоусекеепинг Греат Америцан Цлассицс Цоокбоок. Неw Yорк: Хеарст Боокс. п. 49.
  13. ^ Снодграсс, Марy Еллен (2004). Енцyцлопедиа оф Китцхен Хисторy. Неw Yорк: Фитзроy Деарборн. п. 968.
  14. ^ МцЦуллоугх 2000:240
  15. ^ Јакле & Сцулле 1999:163–164
  16. ^ МцЦуллоугх, Едо (1957). Гоод Олд Цонеy Исланд: А Сентиментал Јоурнеy Инто тхе Паст : тхе Мост Рамбунцтиоус, Сцандалоус, Рапсцаллион, Сплендифероус, Пугнациоус, Спецтацулар, Иллустриоус, Продигиоус, Фролицсоме Исланд он Еартх (на језику: енглески). Фордхам Унив Пресс. стр. 234—236. ИСБН 9780823219971. 
  17. ^ „Цонеy Исланд Хисторy -Фоод & Дининг”. www.wестланд.нет. Приступљено 2017-09-11. 
  18. ^ „Цхарлес Фелтман”. Цонеy Исланд Хисторy Пројецт (на језику: енглески). 2015-05-22. Приступљено 2017-09-11. 
  19. ^ „Листериа анд фоод сафетy”. Хеалтх Цанада. 2011-06-24. Архивирано из оригинала 07. 05. 2008. г. Приступљено 2012-03-05. 
  20. ^ АИЦР Статемент: Хот Догс анд Цанцер Риск Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011), American Institute for Cancer Research, July 22, 2009.
  21. ^ Attack ad targets hot dogs as cancer risk, Canadian Broadcasting Company, August 27, 2008.
  22. ^ Hot dog cancer-warning labels sought in lawsuit: Healthy Cleveland, The Plain Dealer, August 29, 2009. Retrieved 2010-07-06.
  23. ^ а б New Attack Ad Targets Hot Dogs, Citing Dubious Cancer Risk, Fox News, August 26, 2008.
  24. ^ „A Hot Dog Healthier Than Chicken? Could Be...”. ClickOnDetroit.com. 2011-03-23. Архивирано из оригинала 26. 03. 2011. г. Приступљено 2011-03-27. 
  25. ^ Harris, Carole Stallings; Baker, Susan P.; Smith, Gary A.; Harris, Richard M. (мај 1984). „Childhood Asphyxiation by Food: A National Analysis and Overview”. JAMA. 251 (17): 2231—2235. PMID 6708272. doi:10.1001/jama.251.17.2231. Приступљено 6. 3. 2012. 
  26. ^ а б Szabo, Liz (22. 2. 2010). „Pediatricians seek choke-proof hot dog”. USA Today. Приступљено 6. 3. 2012. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Hot dog na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hot_dog&oldid=27674736”